O uglađenom muškarcu (iz ženske perspektive)

| by Sonja Madžar

Kakav je „uglađen“ muškarac?

Ako je pristojan, ljubazan, uspravljen, ispeglan, iskupan, očešljan, lepo vaspitan, sa manirima, sa osećajem, sa razumevanjem, bez „repova“ i bez velikih ispada. Ni previše visok ni nizak, ni debeo i rumen ali nikako žgoljav, siv i neuhranjen. Lepo obučen. Veseo i skoro uvek dobro raspoložen, u svakom trenutku spreman da podrži prijatelja i osudi nepravdu. Iz pristojne i poštene porodice, ni fanatik a još manje ateista… Onako, po meri svake mame, (još češće) i bake, komšinice, kume, tetke i strine. I još ako je dovoljno upućen u sport a više u socijalno-političku situaciju, a ni kuvanje mu nije nepoznanica (razume se, kad je potreba)… Ako radije ide u pozorište i bioskop nego na fudbalsku utakmicu onda se za takvog muškarca kratko i jasno može reći da je uglađen. I to je, sudeći prema današnjim pričama i mnogobrojnim iskustvima, redak primerak za koji često mislimo da je i dragocen.

Dosadnjaković?

U praksi je bilo kakva veza sa takvim primerkom, samo u početku prijatno iznenađenje koje brzo izbledi i dosadi. Zapravo, čini se da je sam čin upoznavanja nešto najzanimljivije što možemo da očekujemo od uglađenih frajera. Naravno, prvi izlazak će najverovatnje izgledati kao neki dobar scenario: On će doći po devojku u vreme koje je po svim merilima pristojno; Biće obučen sasvim korektno jer je za prvi izlazak isplanirao najpre pomalo avangardnu predstavu koja je međutim dobila i poneku nagradu ili pak film koji je dobio bar jednog Oskara; Nakon kulture po njegovom izboru predložiće neki koktel u baru koji je u tom momentu vrlo „in“ posle čega će devojku, naravno, u pristojnom momentu otpratiti do kuće; Ispred vrata će uz nekoliko (njemu) zanimljivih priča i širokih osmeha (on) shvatiti da je pravi momenat da se pozdrave i kao neprimetno će je cmoknuti u usta. O da! Takav momak će se sigurno javiti sutradan da zakaže sledeće viđanje koje će po definiciji biti makar deset puta ispraznije od prošlog i devojka će se, opet po definiciji, pitati šta to nedostaje ovom finom momku…

Šta nedostaje?

Ah…pa, takvi momci su zaista u redu i retko kad imamo šta da im zamerimo. A opet, sigurne smo da nedostaje neki bitan deo. Na kraju, kada rezimiramo – shvatamo da je ono što nedostaje zapravo taj „udar groma“ koji nam se dešava sa momcima koje ne biramo ni prema porodici iz koje potiču, ni prema onome čime se bave, a još manje prema visini, kilaži i načinu na koji se oblače. Tada nam uopšte nije bitno da je momak po svim standardima ispravan i korektan nego je najvažnije da je upravo on taj koji itekako zna da nam razleti te čuvene leptiriće u stomaku i da nam se sa njim desio emotivni „udar“ koji je, prema današnjim pričama i mnogobrojnim iskustvima zaista prava retkost i dragocenost.

©MuškiMagazin.com