Prosize kapsule

SIDA – osnovne informacije

| by Nina Vujkov

SIDA-bolest o kojoj se mnogo govori, a malo zna. Šta je ustvari SIDA? Šta je uzrokuje? Kako se zaštiti?

2007. godine procenjeno je da je od AIDS-a bolovalo više od 33 miliona ljudi, a da je od nje umrlo više od 2 miliona ljudi širom sveta. Ova bolest otkrivena je 1981. godine i za nju ni dan danas nema leka. Ono što otežava njeno lečenje jeste činjenica da je SIDA bolest imunog sistema, koja ga do te mere oslabi da njegov oporavak više nije moguć.

simbol-sidaNaime, SIDA–u izaziva virus HIV (virus humane imunodeficijencije), koji, nakon ulaska u čovečiji organizam, počinje da se razmnožava i napada određenu vrstu limfocita, čije je postojanje zaduženo za jačinu čovekovog imunog sistema. Broj ovih limfocita se postepeno smanjuje, da bi u jednom trenutku dostigao kritičan nivo. Sve do ovog trenutka, za osobu zaraženu HIV–om ne može se reći da je obolela od SIDA–e, nego samo da je HIV pozitivna, tj. da u njenom organizmu postoji virus HIV. Ovaj period naziva se asimptomatski period (jer nema postojećih simtoma SIDA–e) i može trajati od 2 do 20 godina i proteći potpuno neprimećeno. Nakon što broj limfocita dosegne kritičan nivo, osoba zaražena HIV–om ulazi u tzv. simptomatski period, odnosno stadijum SIDA–e. Ovaj period može trajati od 2 do 5 godina i u njemu se javljaju određene bolesti karakteristične za ljude obolele od SIDA–e. Ovakve bolesti nazivaju se oportunističke infekcije i one su najčešći pokazatelj oboljenja. Neke od njih su karakteristične upale pluća, meningitis, mnoge vrste raka (najčešće Kapošijev sarkom) i dr.

Upravo zbog toga, za SIDA–u još uvek nema leka. Najpre zato što još uvek nije pronađen način za obnavljanje ćelija imunog sistema, a zatim i zato što SIDA zapravo nije jedna bolest, nego skup mnogih drugih, teških bolesti.

Virusom HIV-a, koji izaziva SIDA–u, može se zaraziti na mnogo načina. Naime, nakon što virus dospe u čovečiji organizam, rasprostrani se po celom telu. Dakle, HIV se nalazi u svim telesnim tečnostima (krvi, urinu, znoju, pljuvačci, sekretu, spermi…), ali u dovoljnoj koncentraciji, da bi se zarazila nezaražena osoba ima ga samo u krvi, spermi, predsemenoj tečnosti, vaginalnom sekretu, majčinom mleku, ušnoj masti i likvoru. Tako, pod odgovarajućim uslovima u dodiru jedne od gorepomenutih telesnih tečnosti sa nekom drugom može doći do prelaska HIV–a sa zaražene na nezaraženu osobu.

Najčešći način zaraze HIV–om jeste prilikom analnog seksa i korišćenjem istog pribora za ubrizgavanje droge. Sa majke na dete HIV se može preneti u toku trudnoće (preko posteljice) i u toku dojenja, ali su šanse za ovo male (oko 15 %), a u slučaju da majka koristi odgovarajuću terapiju šanse se smanjuju na čak 2 %. Pod terapijom se podrazumeva tzv. VAART (visoka anti – retro virusna terapija), koja podrazumeva skup raznovrsnih lekova za jačanje imuniteta. Ova terapija nije lek za SIDA–u, ali produžava trajanje asimptomatskog perioda i tako olakšava borbu sa ovom bolešću.

Da bi se od HIV–a zaštitili potrebno je ne izlagati se rizičnim situacijama, tj. onim situacijama, u kojima telesne tečnosti mogu doći u dodir sa telesnim tečnostima zaraženog. Dakle, u toku svakog seksualnog odnosa (pa čak i oralnog) neophodno je koristiti prezervativ, jer je to jedino kontraceptivno sredstvo koje ujedno štiti i od polno prenosivih bolesti (pa samim tim i SIDA–e) i od neželjene trudnoće. U slučaju intravenoznog konzumiranja droga (ako je baš neizbežno), trebalo bi koristiti svoj pribor. Isto se odnosi i na igle kojima se vrši tetoviranje i piercing – treba proveriti da li su sterilne.

Bilo kako bilo, najbolji način zaštite jeste odgovornost i svesnost činjenice da SIDA nije nešto što se dešava drugima, nego upravo nama, tj. današnjem društvu.

©MuškiMagazin

Slični tekstovi

Ostavite komentar