| by Nina Vujkov
Prema istraživanju Državnog Univerziteta u Njujorku-Stony Brook ljubav je moćnija od seksa. Jedan od naučnika, koji je radio na ovom istraživanju, Artur Aron, tvrdi: “Naše istraživanje pokazuje da su emocije kao što su ljubav i seksualna uzbuđenost, potpuno odvojene, jer se doživljavaju u različitim delovima mozga.”.
Jest da mi se popela na grbaču, al je volim..
Seks i ljubav mogu delovati neraskidivo povezani, ali zapravo nije tako, jer ljudski mozak pravi jasnu razliku izmedju ova dva, dokazano je prošlogodišnjim istraživanjem. Naime, ova studija uključivala je mlade muškarce i žene, koji su se svi nedavno zaljubili. Oni su popunjavali upitnike, a njihovi mozgovi su pritom bili povezani na aparat za funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI). Tako su posmatrani delovi mozga bogati dopaminom, supstancom zaslužnom za izazivanje emocija, pa time i ljubavi. Jedna od naučnica u istraživanju, Lusi Braun, rekla je: “Na naše iznenađenje, moždane regije koje su se aktivirale kao odgovor na intenzivnu, romantičnu ljubav su većinom smeštene u levoj hemisferi mozga, dok su regije povezane sa fizičkom privlačnošću smeštene u desnoj.”.
Ljubav pobeđuje
Proživljavanje romantičnih osećaja uključuje skoro ceo nervni sistem. Istraživači, među kojima su: neuropsihijatri, antropolozi, sociolozi itd., tvrde da je ljubav pobednik nad seksom, u smislu njene moći nad ljudskim mozgom. Naime, ljubav ili zaljubljenost, može biti objašnjenje za mnogobrojna čudna ponašanja, a u prilog tome ide i činjenica da čak 40 % ljudi, koje biva odbijeno u ljubavi, upada u kliničku depresiju.
Takođe, interesantna je činjenica, da je istraživanje pokazalo da ljubav nije isključivo ljudska, nego i životinjska osobina. Naime, kod ženki se u vreme parenja javlja dopaminska aktivnost u istim regijama u kojima se kod ljudi “obrađuju” emocije, što pokazuje da praktično svi sisari mogu osetiti privlačnost ka određenom partneru.
©MuškiMagazin.com
Sve je skoro tacno po ovom sajtu.. Od kako sam odbijen od par njih.. apsolutno nikako da se vratim u normalu. Nije mi ni do cega i to skoro.. dve godine. Kao tenk da je presao preko mene. Prekinuo sam gotovo sa svima kontakt jedva i sa samim sobom, izlazim na kraj. Maska koju ,,uspesno" ispoljavam u okruzenju izgleda da deluje ok, sve mislim da ce biti bolje, da ce se desiti nesto, neznam.. Ali nista
Imam veze sa medicinom, ali necu reci koje – ali tu ni medicina nista ne pomaze. Sumnjam da ce uopste i biti nesto bolje, kad vec trauma ovoliko dugo traje i nimalo ne prestaje…