Prosize kapsule

Vaš lični trener: Nebojša Miljković

| by Nikola Dražović

Iako preskače 10 minuta jutarnje gimnastike, u koju se kunu svi „ljudi u belom“, može mu se oprostiti, jer tih 10 minuta nadoknadi sa 60 km vožnje biciklom, 20 km trčanja, intenzivnim treninzima u teretani i brojnim drugim aktivnostima potkrepljujući onu staru o telu i duhu svojom – bolje 2 sata trenirati, nego 5 izgubiti ne radeći ništa. On je profesionalni canadian pharmacy viagra trener najpoznatijeg Wellness & Fitness centra u zemlji – Extreme Gym.

Nebojša Miljković u akciji

Nebojša Miljković u akciji

Prva iskustva kao fitnes trener stekao je pre skoro dve decenije, u međuvremenu je trenirao sa teniserima, fudbalerima, mnogim poznatim, ali onim drugim, sasvim običnim… kako sam kaže – pre svega sa ljudima. Trenutno se priprema za veliki „Njujorški maraton“, gde će zvanično učestvovati kao jedini Srbin… Sport mu je način života, sanja Kaliforniju, a cilj mu je kao i svakom treneru – da nađe „zvezdu“ od koje će lagodno živeti. Mada – sasvim je zadovoljan i ovako. Za „Muški magazin“, Vaš lični trener – Nebojša Miljković…

O sportu…

Smatram da je aktivno bavljenje sportom preduslov zdravog života. Time koliko ga praktikujemo pokazujemo i koliko nam je stalo do nas samih. Smanjuje se mogućnost srčanih oboljenja, gojaznosti, visokog pritiska, a i na kraju bolje se osećate nakon par sati fizičke aktivnosti nego kad izgubite celu noć, probudite se kasno popodne i mrzite sami sebe. Veliki sam zaljubljenik u sve – od biciklizma, preko trčanja, plivanja do fudbala, ma bukvalno sve. Rezultat toga je što se u svojoj 41. godini osećam odlično i zadovoljan sam svojim izgledom. Treniranjem planiram da se bavim još nekih 15 godina i ne bih sebe mogao da zamislim kao kancelarijskog službenika osuđenog na 8 sati sedenja u zatvorenom prostoru. Navikao sam na treninge, uvek nađem vremena da tokom nedelje izvozam tih 60 km, istrčim neki krug oko Ade, Košutnjaka… isplivam – jednostavno, da živim zdravo, jer se onda tako i osećam.

Zanimanje – profesionalni trener

Poslom trenera bavim se jakih 15 godina, iskušao sam se na raznim poljima, ali suština svega je uvek bio sport i dobar osećaj koji on izaziva. Ne volim da radim s ljudima „na kilo“. Mnogo je bitniji zdrav kontakt između trenera i onoga koga treniraš, nego da samo ređaš mušterije. Zato ću uvek pre prihvatiti onoga za koga procenim da ozbiljno i na duže želi da radi na sebi, nego onoga ko dođe u aprilu sa zahtevom – želim da se sredim za more. Ako znaš da je

za prvi rezultat potrebno makar 3 meseca, takav zahtev je nerealan i logično je da sledi razočarenje i odustajanje od daljih treninga. S druge strane, onaj ko želi ozbiljno da radi na sebi imaće volje da izgura koliko god trebalo, jer zna da to radi zbog sebe, a ja ću biti tu da mu kao trener pružim motivaciju do kraja, pri poslednjem dizanju tega, pretrčanom kilometru i savetima mu pomognem da ostvari cilj. Ali taj neko u svakom trenutku mora znati koji mu je cilj..

Teretana – preduslov svakog sporta

Tokom moje karijere, i u teretani gde sam se prvi put susreo sa poslom trenera, posle u Gemaxu, kroz treninge sa teniserima, fudbalerima, mladima, starima… često sam se susretao sa stavom – teretana deformiše telo. Deformiše, ako teretanu koristiš bez ikakvog znanja, mere i jasnog cilja. Međutim, ako u teretanu ideš da bi s merom i uz pravovremene savete trenera definisao građu svog tela, ojačao organizam… tu nema nikakvog deformisanja. Teretanu koriste svi sportisti – od plivača do šahiste, jer je cilj ojačati grupu mišića potrebnu za određeni sport. Druga je stvar kada se neupućeni kljukaju svim i svačim u želji da natprirodni efekat postignu u prirodnom roku. U svemu čovek mora imati meru i znati šta želi da postigne. Teretana je dobra za definisanje lepo građenog tela, ali u mlađem uzrastu bih uvek pre preporučio plivanje i gimnastiku, paralelno sa nekom borilačkom veštinom.

Jedan dan profesionalnog trenera

Kolege u teretani me inače zovu Leonida – veliki spartanac (smeh)… Ustajem oko 6 – 6. 30, doručkujem i mada nema neke preterane potrebe u Extreme gym sam već oko 9. Odradim nekoliko sati treninga sa klijentima, i ako nemam više obaveza vezanih za teretanu gledam da vreme iskoristim za neku rekreaciju. Volim da vozim bicikl i pratim biciklizam. Smatram da je velika šteta što je infrastruktura u Beogradu loša, jer znam da ima još makar 1000 ljudi poput mene koji uživaju u ovom vidu rekreacije. Kad završim sa treninzima drugih i sam odradim trening od sat, dva. Pored toga trčim, plivam.. sve u svemu, godišnje pređem tih 3 – 4000km. Za mnom su dva Beogradska maratona, a spremam se za veliki Njujorški gde ću zvanično biti jedini srpski trkač. Trči se 42 km. Svi učesnici dobijaju medalje, ali za rezultat je potrbeno istrčati ispod tri sata. Kako sam inače bolji biciklista nego trkač, biću zadovoljan i sa neka 4 sata koliko predviđam da će mi trebati, jer ipak i samo učestvovanje u najvećoj trci na svetu dovoljan je uspeh.

Ishrana

Treninzi i dijeta su dve stvari koje „počinjemo od ponedeljka“. Mislim da je loše ići u one krajnosti i ishranu svesti na vegeterijanstvo, jer je svakom sporisti, a i prosečnom čoveku za određenu fizičku aktivnost potreban određeni broj kalorija koje mora da sagori. Treba naći neku meru i iskontrolisati se, jer ono što ti organizam traži ne traži bez veze. Dakle, nisam za „bele smrti“, ali nisam u potpunosti ni protiv njih. Mera u svemu, dobra organizacija i pridržavanje plana moj je metod, a i savet kao trenera svima koji žele nešto da postignu.

Bodybuilding

Ono što se kod nas smatra profesionalnim bodybuildingom, u svetu je na nivou amaterskog. Za uspeh su ti potrebni, pored godina uloženih u svoje telo i odricanja da bi tim izgledom nešto postiga,o posebna ishrana, preparati, putovanja, seminari, sponzorstva… sve u svemu – mnogo novca. Iako imamo velika imena poput Igora Milanović, Peđe Petrovića, Toze Milenkovića, Saše Stankovića… ostaje veliki problem taj što su oni u Srbiji, a da bi uspeli moraju živeti u Americi. Generalni je problem kod nas što država ne motiviše dovoljno sportiste na uspehe i seti ih se samo kad neki od njih uspe. Mada, deluje da se u poslednje vreme i to menja – Čavić, Nađa Higl.. ko zna.

Ambicije i savet

U ovom poslu sam se našao i dobro se osećam, što je najvažnije. Baviću se njime sigurno još neko vreme.. Inače sanjam da živim u Kaliforniji, gde je večito Sunce i viagra pills možeš stalno da budeš napolju. Kao trener, naravno želeo bih da treniram Opru Vinfri i da se obezbedim za ceo život (smeh), ili nađem nekog tako poznatog i rešim sve brige. Ovde kod nas je već to drugačije. Trebalo bi ti jedno 20 poznatih, ali sasvim sam zadovoljan i kako mi sada ide. Bitno da se ima volje, da si uporan, istrajan i da znaš šta želiš – sve ostalo će doći. To je ujedno i moj savet kao profesionalnog trenera.

©MuškiMagazin.com

Slični tekstovi

5 komentara na “Vaš lični trener: Nebojša Miljković

  1. Dakle Shone, sve si rekao kako jeste… živa istina. Ja eto treniram od oktobra 2008 i sad tek mogu reći da sam čekao 30 godina da se osećam ovako dobro. Svaki savet koji sam dobio od tebe je urodio plodom….

    Želim ti uspeh na NY maratonu.

    Hvala ti što postojiš!!

  2. Zdravo svima!Imam jedan problem, a to je kako dobiti na masi?Citao sam dosta o GAINERIMA i svi preporucuju to.Jedan drugar mi je rekao da od gainera mogu dobiti za mesec dana oko 10kg.Pa me zanima koliko je to tacno.Visok sam 190, a tezina je 75kg.Ako neko moze nesto da mi preporuci zamoli bih ga da pise na moju mail adresu: dragan93bole@gmail.com

    • Dragane,

      Gaineri sadrze kombinaciju proteina i ugljenih hidrata i napakovani su sa kalorijama tako da zaista omogucavaju povecanje telesne mase. Nas jedini savet bi bio da uz upotrebu gainera radis i trening snage kako bi dobijao kilazu na misicnoj masi a ne salu.

  3. Pozdrav.

    imam problema sa manjkom mase i tezine, imam 60kg a visok sam 179, poceo sam sa pravilnom ishranom i kucnim treningom, cucanj, trbusnjaci, sklekovi, da li bi mogli da mi sastavite neki trening koji bih mogao kuci da izvodim, uz bench, vratilo (kucno, na vrata sto ide), i bucice. Hvala

  4. zdravo htio bih da vas pitam za profesionalno misljenje slomio sam ruku u box mecu odnosno mali prst i kost u saci na dva dijela.skinuo sam gips prije tri meseca i oporavilo mi se fino i smijem li sad da pocnem da opet boxujem ?

Leave a Reply to janoshke Cancel reply