Prosize kapsule

Dušan Arbutina – KENDO

by Nikola Dražović

Dušan Arbutina – Kendo

Ovu drevnu borilačku veštinu u Japanu smatraju delom kulturne baštine. To je i jedan od glavnih razloga zašto još uvek nije svrstana na listu olimpijskih sportova – Japanci čuvaju prošlost od budućnosti. Ipak, ima sve uslove da se uskoro na toj listi nađe – dugu istoriju, velike majstore i brojne učenike širom sveta. U Japanu spada u osnove obuke policijskih snaga, ali i fizičkog vaspitanja učenika srednjih i osnovnih škola. U svetu se Kendo uči kao borilačka veština u raznim klubovima, a kod nas Kendou uči Dušan Arbutina, nosilac majstorskog zvanja „četvrti dan“. Za „Muški magazin“ o Kendou, o sebi i ponešto o filozofiji koja ide uz sve sa predznakom „drevno“ – dvostruki državni prvak, nacionalni reprezentativac, trener, učitelj i učenik, ali i master ekonomske diplomatije pred doktorskim studijama…

Kendo i ja

Dušan Arbutina

Dušan Arbutina

Sa Kendoom sam se susreo sasvim slučajno. Neke 96-97… Kum je trenirao i pozvao me da probam i ja. Od tada sam postao zaluđen istim, a kad se sve sabere, obzirom da sada imam 24 godine može se reći da ga treniram… baš dugo (smeh). Za to vreme postao sam nosilac majstorskog zvanja „četvrti dan“, a pošto osim mene u Srbiji postoji još samo jedan „peti dan“ smatram to svojim velikim uspehom. Pored toga, nacionalni sam prvak za 2008. i 2007. godinu, u reprezentaciji sam neprekidno od 2001. god. tj. od njenog osnivanja, a uz sve to sam i trener u „Kraljevskom Kendo klubu“ koji je pod patronatom kraljevske porodice. Ipak, kao svoj najveći uspeh vidim dugogodišnje zalaganje da Srbiju vratimo u vrh evropskog Kendoa, što nam je 2007. kada smo osvojili 4. mesto na Evropskom prvenstvu, napokon i pošlo za rukom. Sa tim planom nastavljamo, a posebne nade polažemo u podmladak gde bi istakli uspehe Miloša Petrovića koji je prošle godine na evropskom takmičenju za juniore osvojio bronzu.

Kendo – suština

U Kendou se malo toga promenilo do danas. Ako se izuzme što je sa ratnih terena prešao na sportske, što je sjajnu oštricu zamenio bambusov mač, koji pored svega kad te neko „zapali“ njime itekako boli, i što se ponekad desi da primat Japana na svetskim šampionatima preuzmu SAD i Koreja, moglo bi se reći – ništa. I dalje je to izuzetno surova, ali i duboko filozofska borilačka veština, čiji je osnovni cilj kultivisanje tela i duha. Kendo se trenira čitav život, jer za razliku od drugih sportova fizički trening ne garantuje pobedu. Ona je zagarantovana jedinstvom tela, duha i snage. Kada naspram sebe imate protivnika koji zna apsolutno iste tehnike borbe, i jednako je fizički pripremljen, samo od utreniranosti Vašeg uma zavisi ko će pobediti. To je ono što je suština Kendoa. A ona se najlakše uči kada Vi, mladić u punoj snazi, prekoputa sebe imate nekog od 50, 60 god. i taj Vas matira u tri kratka poteza.

Kendo viagra prescriptions – cilj

Kendo je jedan vid mačevanja. Cilj je pobeda, i to je jedna od retkih ofanzivnih japanskih borilačkih veština. Kada borba počne nema mesta dvoumljenju i nesigurnosti – ako ne napadneš bićeš napadnut. Obzirom da meč traje jako kratko (najduže 5 minuta) razumljivo je i zašto. Ipak, Kendo je zasnovan na konceptu Katane (mača) i uči ljudski karakter disciplini, a kako u teoriji Kendoa ima i dosta Zen Budizma čovek se uči i dostojanstvu, kako u pobedi tako i u porazu.

Kendo – oprema, treninzi

Kendoka (onaj koji trenira Kendo) nosi zaštitnu opremu koja štiti glavu, grlo, stomak, abdomen i ruke i ti delovi su jedine dozvoljene bodovne zone. Kao oružje koristi se četvorodelni bambusov mač Shinai koji se drži sa dve ruke mada postoje kendoke koje drže u obe ruke po jedan Shinai. Kendoke se kreću specifičnim klizećim korakom po glatkim podovima sala za treniranje-Dojo-a. Oni koji su imali priliku da posmatraju sigurno su se zapitali zbog čega se toliko viče u Kendou. To “vikanje” ili KIAI je u stvari još jedan od dokaza nadmoći u odnosu na protivnika, koji mora biti usklađen sa kretanjem, udarcem mača i tek sve to zajedno čini uspešnom Vašu tehniku, ali i poen. Cilj je neustrašivost. Sve se to, naravno, uči kroz treninge koji su iscrpljujući i za telo i za um. Trenira se tri puta nedeljno po dva sata. Trening se sastoji od zagrevanja, vežbi

snage i rada na tehnikama, a svaki počinjemo i završavamo meditacijom.

Kendo – zašto?

Upravo zbog onoga što sam rekao – Vežbajući Kendo trenirate telo i duh. Uz to filozofiju ove veštine možete primeniti u svakodnevnom životu. Što napornije trenirate, bićete bolji, a to se može najbolje videti kada posmatrate borbu dvojice majstora sličnog nivoa. Vizuelno postoji velika razlika, ali kad se malo bolje pogleda vidi se da su u pitanju iste tehnike, a razlika je samo u nivou utreniranosti što se  postiže  sa godinama. I upravo zato Kendo…

Slični tekstovi

1 komentar on “Dušan Arbutina – KENDO

Ostavite komentar