Prosize kapsule

Prevencija sportskih povreda

Mnogi smatraju da su sportske povrede sastavni deo fizičkih treninga, bavljenja sportom, ili samostalnog fizičkog vežbanja, ali nedavno sprovedene studije pokazuju da to nije istina. Ukoliko se posveti pažnja faktorima rizika koji dovode do sportskih povreda, posebno među mladim sportistima, one se mogu smanjiti za 15 do 50%…  Ovo pravilo primenjivo je i kod akutnih, ali i kod povreda vezanih za pretreniranost.

bolno i na oko

Bolno i na oko

Kada je u pitanju prevencija akutnih povreda situacija je prilično jasna. Sportisti bi tokom predsezone trebalo da budu uključeni u program kondicionih priprema koji se fokusira na povećanje kardiovaskularne izdržljivosti, snage i fleksibilnosti. Kondicioni program bi trebalo da uključi i za dati sport specifične vežbe da bi se sprečile povrede: plivači i teniseri treba da jačaju ruke i rameni pojas, fudbaleri bi trebalo da se usredsrede na vežbe za jačanje mišića i fleksibilnost prepona i nogu…

Iron Abs za vas

U vansezonskom periodu, posao klupskog trenera bi bio da se posveti vežbama za prethodne povrede, tj. povrede koje su sportiste zadesile tokom sezone (lomovi, uganuća, iščašenja..) sa ciljem da se povreda sanira i izbegnu dalje komplikacije u sledećoj sezoni.

Dobra priprema je pola posla

Do akutnih povreda najčešće dolazi kada su mišići, tetive i ligamenti “kruti” i “hladni”. Tkivo koje nije “zagrejano” poboljšanjem cirkulacije i izduženo postepenim istezanjem nedovoljno je savitljivo. Zbog toga je izloženo većem riziku da se ošteti (iskida) tokom uobičajenih uvrtanja, okretanja i istezanja koja prate sportsku aktivnost. Takođe, manje savitljivo tkivo je podložnije povredama zbog preopterećenja. Još jedan razlog zbog koga se savetuje pravilna priprema za izvođenje sportske aktivnosti je što vežbe zagrevanja poboljšavaju koordinaciju pokreta i smanjuju rizik od nezgoda poput okliznuća, pada ili saplitanja, itd.

Pored toga, studije su pokazale da nas započinjanje zahtevne fizičke aktivnosti (tj. iznenadne naporne fizičke aktivnosti), bez prethodnog postepenog zagrevanja izlaže riziku od kardiovaskularnih smetnji. Treba uvek imati na umu da dobra priprema poboljšava efekte vežbi, treninga, kao i sam sportski nastup. Intenzitet i trajanje zagrevanja i hlađenja varira od sportiste do sportiste. Npr. da bi se postiglo optimalno povećanje telesne temperature i srčane frekvencije sportisti u dobroj kondiciji potrebno je duže i intenzivnije zagrevanje nego osobi koja je lošije kondicije. Bez obzira na kondicioni nivo, svako vežbanje treba da uključi pet faza:Allah akbar!

•1) razgibavanje (5 minuta)

•2) istezanje (5-10 minuta)

•3) zagrevanje (5 minuta)

•4) osnovna sportska aktivnost

•5) hlađenje i istezanje tokom hlađenja (10 minuta).

Kod bavljenja sportom u timu čiji igrači imaju neobično mnogo akutnih povreda kao što su uganuća i istegnuća verovatno se ne poklanja dovoljno pažnje aktivnostima koje prethode ili slede posle fizičke aktivnosti.Takođe sportske povrede će ređe nastati ukoliko se koriste odgovarajući uslovi za izvođenje sportske aktivnosti (adekvatni i opremljeni tereni, sportske sale…).

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar