Prosize kapsule

Hleb naš nasušni kladioničarski

by Nikola Rili

samo još ovaj, kunem se!

još samo ovaj, kunem se!

Iron Abs za vas

U zemljama gde se dobro živi, kladionice su, uglavnom, mesto gde se uz pivo, dva ili tri, ulozi malo novca na klub za koji se navija, tek da bi se utakmice gledale s većim žarom. Sudeći po gužvama u kladionicama, kod nas je malo drugačije. Dobitni tiket znači plaćeni računi, vraćeni dugovi, a možda nešto pretekne i za dečiji džeparac. I svedoči još nešto: tamo gdje ljudi imaju toliko vremena za kocku, uglavnom nemaju ništa pametnije da rade. A to je tužnije i sasvim sigurno pravo lice tranzicione bede u kojoj se nalazi Srbija.


Naravno, da Srbija nije izuzetak pokazuju i primeri drugih zemalja – u tranzicionom društvu raste broj onih koji igraju igre na sreću, očekujući da će odmah i sada steći dobit.

Apsolutnu fascinaciju kladjenjem deli uglavnom muški deo populacije, kako oni imućniji, kojima je kocka način trošenja viška novca, tako i oni socijalno ugroženiji, koji računaju dobitnu kombinaciju koja će ih barem tokom nekoliko narednih dana osloboditi briga i razmišljanja gde će i kako potrošiti svaki dinar.

Kladionice su već godinama stil života u našoj zemlji. Sve češće viđena slika, iako apsurdna, ovde već je već postala sasvim normalna i uobičajena – roditelji, umesto da na terenu šutiraju loptu sa svojim naslednicima, provode zajedničko poslepodne u zadimljenim prostorijama, sa gomilom listića, digitronom i TV aparatima na kojima se može videti samo teletext koji pokazuje promene rezultata. I zdarvo i poučno, nema šta. Zato i ne treba da čudi što od pasivnih posmatrača, maloletnici i sami veoma brzo postaju strastveni kladioničari, iako im je zakonom izričito zabranjeno da nogom kroče u sportsku kladionicu. Jedan od najizrazitijih fenomena kraja prošlog i početka ovog veka na vrlo duhovit i autentičan način prikazan je u filmu Raše Andrića Kad porastem biću Kengur, iako sam autor nikad nije podlegao tom poroku. Strast prema kladionicama prikazana je onakvom kakva zaista jeste – kao beg od realnosti, ali i nesposobnost glavnih junaka da se suoče sa životnim problemima.

Međutim, kada klađenje prestane da bude zabava ili izvor zarade, kada postane samo sebi svrha, onda se pretvara u porok. Dakle od klađenja se može biti zavistan, može se lečiti i izlečiti, ali kao i ostali poroci, može imati ozbiljne posledice po fizičko i psihičko zdravlje pojedinca i njegov život, ali i ljudi iz najbližeg okruženja. Zavistan se postaje veoma lako dok oslobađanje od ove pataloške navike može trajati i godinu ili godinu i po dana. Žudnja za klađenjen po intenzitetu jednaka je heroinskoj zavisnosti. A kada se jedanput uđe u začarani krug iz njega se veoma teško izlazi. Zavisnici od klađenja svoj problem projektuju na svoju okolinu, prvenstveno porodicu. Veoma brzo nagomilaju se dugovi i od po nekoliko hiljada ili desetina hiljada evra. Problem se rešava prodajom nekretnina, stana, automobila ili uzimanjem kredita. Porodica se izoluje jer gubi kontakte zbog stida i napredvidljive situacije u kojoj se nalazi zbog dugova. To dalje vodi u depresiju, psihičke i telesne bolesti, a najteži slučajevi mogu da završe i na kliničkom lečenju.

Ostavite komentar