Prosize kapsule

Horori od kojih podilaze žmarci!

by Nenad Milosavljević

Iako često osporavani, slasher horror filmovi su uspeli da prežive i nametnu se kao jedan od omiljenih podpravaca unutar horor žanra. Kritika poslovično ovakve filmove dočekuje na nož, češće se oslanjajući na prezumpciju krivice, nego nevinosti, kako bi to trebalo da bude u svakom fer suđenju, a publiku kao da to preterano i ne zanima; njoj je jedino bitno da zalihe kokica budu ekvivalentne količini prolivene krvi na ekranu ili platnu. Hajde, stoga, da vidimo za koje nam je horror filmove potrebno najviše kokica.

1. Saw (2004-2009)

Teško da je američki glumac Tobin Bell mogao i da zamisli da će jednu od svojih najupečatljivijih uloga ostvariti u sedmoj deceniji života; međutim, upravo to se desilo. Kao inženjer John Kramer, on u Saw franšizi stavlja na test ljude koji ne cene dovoljno svoj život, dajući sebi to pravo zbog smrtonosnog tumora koji ga ubija. Kramer svoje žrtve stavlja u situacije u kojima moraju da izaberu između samosakaćenja i ubistva drugih ljudi, na jednoj strani, i sopstvene smrti, na drugoj. Krvi, otkinutih ekstremiteta, bizarnih pogubljenja i ostalih nezamislivih gadosti ima u izobilju u svakom delu ove franšize. Pitanje je samo-koliko jak želudac imate?

2. Hostel (2005)

Sadizam kao osnovna nit priče predstavlja izvesno osveženje žanra, pogotovo zato što gotovo nikada on nije tako jasno i napadno istaknut kao glavni motiv loših momaka. Nekoliko prijatelja su na proputovanju Evropom, a gledalac ih zatiče u Slovačkoj, u trenutku kada odsedaju u hostelu koji, ispostaviće se, ima još zanimljivih gostiju. Ugasite svetlo.

3. Final Destination (2000-2009)

Iako bi se ovaj serijal mogao podvesti pod tipičan američki teenage horror movie, ipak je količina dragocene crvene tečnosti koju prolivaju akteri više nego dovoljna da i njega uvrstimo na listu najkrvavijih. Bilo da glavni junaci stradaju od tegova u teretani, autobusa, pištolja koji ispaljuje eksere ili od zalutalog komada lima, zajednički imenitelj u svakom slučaju je smrt lično, kao nevidljiva sila koja na kraju uvek dođe po svoje. Posle ovog filma, svakako ćete voditi računa kako ulazite u kadu ili silazite niz stepenice.

razdragani teksašanin4. The Texas Chainsaw Massacre (1974)

Leatherface je verovatno jedan od najprepoznatljivijih horor manijaka ikada kreiranih. Sa svojom maskom napravljenom od ljudske kože i motornom testerom kojom ludački barata i odseca ruke, noge, glave i ostale delove tela, svakako bi bio poželjan kao kuvar u nekom ljudožderskom plemenu, ali nikako kao neko koga biste voleli da sretnete u mračnoj ulici. Iako je posle originala iz 1974. godine urađeno još nekoliko rimejkova i adaptacija, nijedna nije ni približno uspešna u umetničkom smislu kao onaj prvi. Dakle, natrag u 1974. Gradivo se mora obnoviti.

5. Evil Dead (1981)

Pre nego što se uhvatio Spiderman franšize, Sam Raimi je radio neke malo manje prijatne, ali jako zabavne filmove. Evil Dead (1981) i Evil Dead II (1987) predstavljaju vrhunac njegovog ranog stvaralaštva. Zasnovan na konceptu zombija, Evil Dead je promovisao, za to vreme, neviđenu formu grafičkog nasilja, terora i ubijanja toliko realistično predstavljenog da su distributeri u SAD u početku odbili da ga prikazuju u bioskopima, dok su se Evropljani opirali sve do Kanskog festivala, kada je premijerno prikazan u Evropi. Ako nekim čudom niste gledali Evil Dead, dovoljno je reći da je u njemu osim ljudske, proliveno i mnogo krvi zombija, i to zelene boje. Treba li vam još neka preporuka?

6. Friday The 13th (1980)

Jason je ime još jednog uskrsnulog horor veseljaka koji ima neraščišćene sa živima, naročito onima koji se motaju oko jezera u kojem se on udavio kao klinac. Mačeta, maska i Jasonova neviđena brutalnost, dovoljni su da dovedu do toga da vam tokom gledanja filma ispadaju kokice iz šokom razjapljenih usta. Nezaobilazni klasik.

7. Last House on The left (1972)

Ovo je prvi dugometražni film Wes Cravena i u trenutku kad je sniman, doneo je novi koncept-loši momci nisu oni koji mogu da naprave najviše nereda. Oni su se, naime pobrinuli za brutalno silovanje i ubistvo dve nedužne devojke. Onda su dopali šaka njihovim roditeljima i zapravo tek tada počinje pravi horor, prolivanje krvi i ilustracija koliko daleko ljudi mogu da idu ako im povredite nekog dragog.

8. Madman (1982)

Kamperi uvek umeju da budu dosadni i naporni. Kada takvo ponašanje preraste u aroganciju, a vi imate kratke živce, red je da nešto i preduzmete, zar ne? Jedini problem je što, čak i kad neko od kampera plati krvavu kaznu, ostali opet nikako da nauče lekciju. Odličan i ne toliko eksploatisan film iz 1982. godine.

9. Scream (1996-2000)

Još jedna iz reda beskrajnih američkih horor franšiza koju svakako treba pogledati ukoliko volite slasher horore. Ovo je jedan od onih filmova gde su motivi i siže priče gurnuti u stranu, a u prvi plan istaknuto ubijanje radi ubijanja. Bez umetničkih pretenzija i sličnih gluposti, ovo je film u kojima odrasli uživaju ili njime plaše svoju decu, zavisno od okolnosti.

10. Severance (2006)

Da i team-bulding aranžmani i ostale korporativne papazjanije mogu krenuti u vrlo lošem pravcu, pokazuje ovaj britanski film. Radnici velike kompanije odlaze u Budimpeštu na zajednički odmor, a uskoro ćena nesvakidašnji način saznati zašto imaju podsvesnu odbojnost prema Centralnoj i Istočnoj Evropi. Obojen specifičnim ostrvskim humorom, u ovom slučaju crnim, Severance nudi dovoljno krvi i dovoljno inteligentnih fora koje će vas u isto vreme i zgroziti i nasmejati.

Slični tekstovi

Ostavite komentar