Prosize kapsule

Top 10 filmova 2009.

by Nenad Milosavljević

U ovogodišnjoj filmskoj ponudi bilo je jako teško izdvojiti filmove na čije gledanje vredi potrošiti vreme. Poplava neinventivnih horora, naučne fantastike i psiholoških trilera obeležila je 2009. godinu i pokazalo se da nije Siniša Pavić jedini kome treba zabraniti da se bavi sedmom umetnošću. Ipak, uspeli smo da izdvojimo deset ostvarenja koje možete pogledati (ako već niste), a da nas posle ne mrzite zbog toga.

10. Saw VI (Kevin Greutert)

Šesti nastavak ove horror franšize donosi dalji razvoj dosadašnje priče, uz obilje krvi kao i uvek. Ukoliko niste gledali ranije delove, besmisleno je upućivati vas u šesti deo, a ukoliko jeste, onda očekujte ono što inače očekujete od „Testere“, uz poneki nagli preokret i one sitne tipične nepredvidljivosti koje uspete da ukapirate tek sa 15 minuta zakašnjenja. Najbolji horror ove godine.

9. World Greatest Dad (Bobcat Goldthwait)

Iako počinje kao tipična Robin Williams komedija, ispostaviće se da je ovo ipak jedan izuzetno mračan i na trenutke vrlo poremećen film. Ova komedija, crna da crnja ne može biti, svoj pravi zaplet doživljava kada se Robinov sin ubije i kada on, kao neuspešni pisac, počinje da kroz lik svog mrtvog sina plasira svoje tekstove, najpre u vidu njegovog oproštajnog pisma, a zatim i ličnog dnevnika. Izaziva pravu histeriju i megalomaniju širom Amerike, ali je pitanje da li će njegova savest izdržati do kraja. Jedan od retkih filmova Robina Williamsa koji zaista vredi pogledati.

8. Moon (Duncan Jones)

U konkurenciji najčudnijih filmova ove godine, Moon sigurno zauzima jedno od čelnih mesta. Dovoljno je pomenuti da Kevin Spacey u filmu glumi samo svojim glasom (koji pozajmljuje robotu GERTY-ju u svemirskoj bazi na Mesecu) i da Sam Bell (Sam Rockwell) kao astronaut na trogodišnjoj misiji, prilikom jednog izlaska iz baze pronalazi svog povređenog dvojnika u uništenom vozilu, pa da instantno poželite da pogledate ovaj film. Režiser Duncan Jones je već svojim debijem uspeo da privuče pažnju, što se u filmskom svetu ne dešava baš često. Željno očekujemo buduće radove ovog autora.

7. Inglorious Bastards (Quentin Tarantino)

Iako u poređenju sa ostalim Tarantinovim ostvarenjima ovaj film mirne duše možemo strpati među najlošije njegove radove, posmatran u kontekstu ukupne ovogodišnje ponude, Inglorious Bastards i nije tako loš. Da, da, mnogo se celuloidne trake ove godine potrošilo na kojekakakve gluposti. Inglorious Bastards prati jevrejsku osvetničku jedinicu (predvodi je Brad Pitt) koja se surovo sveti nacistističkim vojnicima. U maniru špageti vesterna provučenog kroz ratni film, Inglorious Bastards je u početku prilično obećavao, ali se ispostavilo da je sve ono što u filmu vredi-već spakovano u trailer. U svakom slučaju, ako ga pogledate ne verujemo da ćete biti specijalno oduševljeni, ali se nećete ni razočarati.

6. Capitalism: A Love Story (Michael More)

Michael Moore još jednom udara po ključnim problemima američkog društva, koji su, kako se ispostavilo, ovog puta uvalili ceo svet u nevolju. Američki bankarski sistem je svojom pohlepom devalvirao sam sebe, ali i sve one koji su na bilo koji način sa njim bili povezani, a Michael Moore je postavio jedno sasvim jednostavno pitanje: šta to nije u redu kada Amerikanci rade kao ludi, a ipak ne uspevaju da otplate svoje kredite i hipoteke? Odgovor svi znamo-problem su milionski bonusi koje su čelnici banaka delili sebi i svojim menadžerima, s tim što Michael Moore o tome govori njegovim prepoznatljivim sarkastičnim jezikom i britkim stilom, a to je nešto što svakako vredi pogledati.

5. Public Enemies (Michael Mann)

Ukoliko ste se pomalo umorili od Depp-ovog glupiranja u Piratima sa Kariba, šarmantni Johnny je ove godine imao za vas nešto malo drugačije. Public Enemies, film Michael Mann-a, oslikava Ameriku za vreme Velike depresije, kada je bilo najisplativije baviti se kriminalom. Zlatno doba mafije još jednom je inspirisalo filmadžije, koji su ovog puta ulogu lošeg momka namenili Depp-u, koji igra kriminalca John Dillinger-a, dok je dobri baja sve traženiji Christian Bale, u ulozi FBI agenta Melvina Purvis-a. Ukoliko volite filmove sa ovom tematikom, volećete i Public Enemies. Ukoliko ne, onda ga možete zaobići, bez ikakve griže savesti.

4. Gamer (Mark Neveldine/Brian Taylor)

Do sada neviđeni efekti i odlične ideje-to bi bio kratak opis ovog sjajnog SF-a. Svet u kojem jedni ljudi plaćaju da upravljaju drugim ljudima, dok ovi drugi dobijaju novac da bi dozvolili prvima da ih kontrolišu i upravljaju njima kako žele-predstavlja zastrašujuću viziju zasnovanu na zloupotrebi tehnologije i pretpostavkama šta se sve može desiti ukoliko mali broj ljudi dobije kontrolu nad sredstvima moći, u ovom slučaju nano-tehnologijom. Sve traženiji Gerard Butler u ovom filmu igra ratnika u Counter Strike okruženju, kojim upravlja sedamnaestogodišnjak. Zvuči interesantno, zar ne?

3. State of Play (Kevin MacDonald)

Odličan film Kevina Macdonalda govori o novinaru (Russell Crowe) koji je na tragu velike priče. U trenutku kada radnja dosegne zenit, kada novinar i njegova saradnica priču „bace“ na papir i pošalju u štampu, dolazi do neverovatnog preokreta. Jako napet i intenzivan, State of Play ne možete gledati sa pola mozga. Odlične role Russell Crowe-a, Ben Affleck-a i Rachel McAdams dodatno doprinose ubedljivosti celog filma, koji, između ostalog, vrlo dobro pokazuje na koji način funkcionišu moderni korporativni sistemi u sprezi sa političkim strukturama, ali i koliko opasno može da bude kada se sudare strast i profesionalna ambicija.

2. District 9 (Neill Blomkamp)

U izuzetno velikoj, ali krajnje tankoj ponudi SF ostvarenja ove godine, District 9 bez ikakve dileme zaslužuje mesto najboljeg SF-a u proteklih 12 meseci. Vanzemaljci su došli ni manje ni više nego u Južnu Afriku i parkirali svoj brod iznad Johannesburga. Tačnije, nestalo im je goriva. Nisu više ni vanzemaljci što su nekada bili, ali vanzemaljci u filmu Nila Blomkampa I Pitera Džeksona predstavljaju praktično nižu vrstu, koja je prinuđena da živi u ogromnom getu, potlačena od strane ljudi, koji ih čak u jednom trenutku raseljavaju na drugu lokaciju. Iako je estetski reč o SF-u, suštinski je District 9 političko-socijalna drama zasnovana na istinitom događaju-naime, tokom 70-ih godina iz predgrađa Capetown-a, pod nazivom District 6, prinudno je preseljeno je čak 60 hiljada ljudi. Rasizam, ksenofobija I ostale pošasti afričkog kontinenta su u Districtu 9 dobile sasvim adekvatnu obradu u SF kalupu.

1. Antichrist (Lars von Trier)

Lars von Trier je uvek umeo da šokira i isprovocira gledaoce, ali je Antichrist zapravo jedan vrlo brutalan udarac posred face. Nesvakidašnja priča o bračnom paru koji zbog trenutka nepažnje gubi sina, razvija se u potpuno nepredvidljivim pravcima. Ludilo, pervertirani međuljudski odnosi, teška i mučna fizička sakaćenja neki su od momenata koji su gledaoce širom sveta terali da sa iskrenim gađenjem beže iz bioskopskih sala pre kraja projekcije. Williem Dafoe i Charlotte Gainsbourg su odigrali verovatno najluđe uloge u karijeri, jednako se dobro snalazeći u rajski srećnim i pakleno bolnim scenama. Što se vas tiče, jedna od dilema koju možete pokušati da rešite je i da li je ovo mizogini film ili, pak, film, o mizoginiji. Dovoljno izazovno da se Antichrist nađe na tronu naše liste najboljih u 2009. godini.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar