Prosize kapsule

Kafa – činjenice koje možda niste znali

Većina nas spada u one koji smatraju da dan nije počeo ako nije započeo kafom. Turska, Ness, espresso, bez kofeina.. sa cigarom, bez nje.. sve su to moguće varijante kojima je zajednička – kafa. O njenim dobrim i lošim efektima čuli smo ili načuli, ali ipak nismo sasvim sigurni da li je konzumiranje kafe zdravo ili nije. I dok stavljate vodu za vašu prvu jutarnju i čekate da ona proključa, evo nekoliko činjenica o kafi koje verovatno niste znali.

Poreklo

Postoji više legendarnih priča o poreklu ovog napitka. Jedna od njih je i priča o etiopijskom pastiru Kaldiju koji je jednom prilikom primetio da su njegove koze živahnije nego inače. Primetivši da jedu crvene bobice nekog žbuna i okusivši ih, iskusio je isti osećaj živahnosti. Korisne efekte kafe je spoznao već u 10. veku doktor Al Razi. Krajem 15. veka, putnici koji su se vraćali iz Arabije proširili su kafu po Bliskom i Srednjem istoku i Magrebu. Arapi su čuvali tajnu uzgajanja i pripremanja kafe, ali su je Indusi ipak uspešno prošvercovali i počeli da gaje u Indiji. Godine 1555. dvojica Sirijaca prvi put su donela kafu u Carigrad. Kafana, kao uslužni objekat u kome se prvobitno pripremala i služila samo kafa, vremenom je postala omiljeno okupljalište ljudi gde se uz šoljicu kafe, alkohol i cigare moglo popričati, igrati pevati i odmoriti. Iz Carigrada kafa je u 17. veku dospela u Mletačku republiku odakle se proširila Evropom. Godine 1645. otvorena je prva kafana u Italiji. U Engleskoj prva kafana je otvorena 1650. u Oksfordu. Do 1675. otvoreno je više od 3.000 kafana u Engleskoj. U Parizu je prvu kafanu otvorio Jermenin Paskal. Kafa je ubrzo postala popularnija od vina u Francuskoj i čaja u Engleskoj. U Beču, prva prodavnica koja je prodavala kafu otvorena je 1683. godine, kada je Srbin Franjo Đura Kolčić, posle propasti turske vojske u Velikom bečkom ratu jeftino otkupio ogromne zalihe ove biljke koje su zaostale u zaplenjenoj turskoj komori. Zahvaljujući njemu, bečke dame su se ubrzo oduševile egzotičnim ukusom rasanjujućeg napitka, pa je po ugledu na građane najmoćnije države tadašnjeg sveta, običaj ispijanja kafe zahvatio celu Evropu.

Činjenice – za i protiv

Od kafe se može umreti, ali samo ako u toku dana popijete 200 šoljica koliko iznosi smrtonosna doza kofeina za ljudski organizam. Kako je kofein elemenat kafe koji se ralativno kratko zadržava u organizmu i relativno brzo razlaže, smatra se da je 9 šoljica kafe gornja granica koja se može popiti svakodnevno, a da to ne izazove veće posledice po vaše zdravlje. Ipak, dve šolje kafe sadrže istu količinu stimulansa kofeina koliko i jedna tableta. Takođe, upotrebom kafe sprečava se resorpcija vitamina i minerala u organizmu, znatno otežava proces varenja hrane, ali i inicira razvoj oboljenja vezanih za nedostatak vitamina i minerala.

Iron Abs za vas

Kafa negativno utiče na nervni sistem, zato što je kofein snažna psihoaktivna supstanca koja stvara blagu zavisnost, a može uticati i na pojavu nesanice, izazvati gorušicu, dijareju.. Kafa, dodatno povećeva rizik od raka bešike, pankreasa, bubrega, a ako uz nju zapalite i cigaru, rizik je, logično, veći. Iako, ceo život slušamo priče da kafu ne valja piti na prazan stomak, istraživanja su pokazala upravo suprotno. Kafu bi trebalo piti na prazan stomak, bar jedan sat pre jela, kako ne bi sprečila resorpciju vitamina i minerala iz hrane, ali je takođe ne treba piti ni posle 5-6 sati popodne, da ne bi došlo do prevelikog nadražaja nervnog sistema. Česta zabluda je i konzumiranje kafe bez kofeina. Pokazalo se da ona može biti još štetnija, pa je najbolje tursku kafu, ako joj već tražite zamenu, zameniti kafom od žitarica i soje.

Pored ovoga, umereno konzumiranje kafe (šoljica ili dve na dan) može imati veoma pozitivne efekte. Poznata kao jedan od najboljih antioksidanata, kafa podstiče mentalne aktivnost. Treba napomenuti da se ovo dejstvo oslobađa samo dok je kafa vrela, tako da oni koji je piju hladnu ili po nekoliko sati u svoj organizam unose samo njene štetne sastojke, a i efekti onda mogu biti samo takvi. Takođe, među ljubiteljima kafe ima manje astmatičara i obolelih od respiratornih oboljenja, a kod nekih osoba kafa deluje i kao odličan diuretik i potpomaže redovno pražnjenje creva.

Poznato je da kofein ubrzava metabolizam, otklanja pad koncentracije, a na kratke staze čak i depresiju. Što se tiče uticaja na rad srca, aritmije i koronarna obolenja, istraživanja su pokazala da preterano konzumiranje kafe može izazvati blage aritmije i ubrzan rad srca, ali ništa dugotrajno i opasno. Opasnosti po koronarna obolenja više dovode u vezu kofein i kafu sa načinom života onih koji kafu konzumiraju. Nekretanje, kafa, cigare.. vode ka sigurnom razvoju srčanih obolenja, ali kafa kao kafa – ne. Kafa povećava i dobar i loš holesterol, ali ne menja odnos među njima, tako da se ne može reći da ima većeg štetnog uticaja po organizam na ovom polju.

Do sada vam je voda već provrila. Pročitali ste činjenice o kafi, pametni ste, pa možete i sami zaključiti da kao i u svemu, ni sa kafom ne treba preterivati. Ipak, umereno konzumiranje, kao što smo videli, može imati samo pozitivno dejstvo, stoga vam preporučujemo da uživate u vašoj prvoj jutarnjoj (bez cigare ako je moguće) – da vam dan počne kako valja. Prijatno!

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar