Prosize kapsule

Škola stripa “Đorđe Lobačev”


U zemlji u kojoj je nekada postojala jedna od četiri evropske, i sigurno jedna od deset najjačih svetskih škola stripa, umetnost stripa (umetnost, jer u većini zemalja on to

jeste), nalazi se na samim marginama papira na kojima uspevaju neke komercijalnije umetnosti. Retki zaljubljenici koji se još uvek nisu odrekli magičnog spoja ilustracije, scenarija, kreiranja likova i priče koja sve ujedinjuje, bore se protiv predrasuda i nepoznanica, pokušavajući da povrate ugled stripu. Jedan od tih boraca je i gospodin Vladimir Vesović, koji se već 18 godina bori da sjaj stripa, ako ne rasplamsa, a ono makar sačuva za neka buduća pokolenja, koja će umeti da cene njegovu lepotu, i možda u toj staroj prepoznaju inspiraciju za neku novu. Za Muški magazin, Vladimir Vesović, strip crtač sa stažom od preko 30 godina…

Škola stripa Đorđe Lobačev

Škola stripa Đorđe Lobačev, ideja je, ali i praksa koja postoji već 18 godina. Cilj je da se svima koji gaje interesovanje za crtanjem, i za stripom, pruži mogućnost da isprobaju svoj talenat, da se usavršavaju i uče nečem novom. U okviru škole postoji i radionica stripa, koja se, evo, poslednjih 5 godina nalazi ovde u Srećnoj galeriji Studentskog kulturnog centra. Radionica je otvorenog tipa, mogu je pohađati svi. Godine nisu važne. Polaznicima se daje šansa da pokažu šta znaju, ali i da nauče ono što ne znaju. Kako su svi različitog uzrasta, različitih predznanja i slično, a ne postoji mogućnost da ih razdvajamo, radionica je organizovana tako da ih ja, nakon uvida u njihove kvalitete, kroz druženje i komunikaciju usmeravam u pravcu u kom bi njihovo usavršavanje trebalo da se kreće. Nema tu nikakvog mentorstva, autoriteta.. Svi su oni ovde jer žele da nauče i imaju ista interesovanja, tako da za nekim tutorstvom tu i nema potrebe. Kada objašnjavam jednom, svi prisutni imaju priliku da čuju moje savete i da ih primene u svom stvaralaštvu i u tome i jeste poenta radionice – učenje na iskustvu, svom ili tuđem.

Veliki je broj onih koji su u proteklih 18 godina našu školu pohađali kao kurs za upis na akademije, ne samo kao kurs stripa. Udruženje primenjenih umetnika strip kao umetnost i tretira, ali to retko ko zna. Strip je u Francuskoj na istom umetničkom nivou kao i književnost, što je i kod nas nekad bio slučaj, ali godine rata su učinile da sa trafika strip pređe viagra online best price u knjižare gde je retko kome bio dostupan. Otud sada i sve te predrasude…

Strip – nekad i sad

Razvoj stripa na našim prostorima vezan je za 30-e godine 20. veka. Naša škola stripa bila je jedna od 4 najjače u Evropi, a među 10 najjačih u svetu. Zlatne godine stripa svakako se vežu za sredinu 20.veka sve do 80-ih, i imena kao što je Zoran Janjatov. Cvetale su sve vrste stripa, i klasični realistični (u kom sam se ja najviše pronašao) i alternativni, zatim ilustracije, koncept dizajn… a onda su došle 90-e koje su strip prognale sa izloga trafika u knjižare, crtače stripa primorale da se orijentišu na nešto od čega bi mogli da žive, jer se ni tad, ali ni sad od stripa ne može živeti. Sve do 2. 000-ite godine, strip se vrteo oko reklama, a tek od tad stvari počinju da se kreću na bolje. Ipak, to na bolje, samo znači da ponovo raste interesovanje za strip, ne i da strip doživljava novi procvat.

Planovi

Još neke moje kolege, i ja, trudimo se da kroz radionice kao što je ova, kroz neka predavanja i kurseve, približimo strip onima koji bi možda za to imali interesovanja. Interesovanja ima. U Leskovcu postoji odlična škola stripa, unazad već 15 godina, kao i u Novom Sadu, Nišu, Pirotu… Međutim, problem je što ne postoji institucija koja bi pomogla te škole. Mi predavanja držimo iz čiste dobre volje, a tome prethodi mučna borba da se pokaže da se ne radi o nekom šarlatanstvu i da se ubede vlasti da se tu radi o nečem ozbiljnom. Da je iza nas institucija, kao što je u planu da se osnuje jedno takvo udruženje koje bi bilo prihvaćeno od države, sve bi bilo mnogo drugačije. Što je veliki apsurd, ako se uzme u obzir da je bivša SFRJ svetu podarila neke od najvećih crtača… A sada moramo dokazivati već dokazano.

Daleko od toga da Srbija nema kvalitetne crtače. Problem je u tome što ne postoji jaka strip scena, jer ti crtači uglavnom sarađuju sa stranim izdavačima u nedostatku domaćih. Ali, i u tome je svrha naše radionice. Svakom mladom polazniku, omogućeno je da izlaže sa starim i dokazanim crtačima, i na taj način razvijamo našu mladu scenu. Dodatno, pokrenuli smo i strip magazin Dinamit, koji upravo služi tome da mladi crtači imaju gde da objave svoje radove. Nije sjajno kao što je nekad bilo, ali posle dugo vremena, perspektiva ponovo postoji.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar