Prosize kapsule

Kijanu Rivs, grandžer budističke provenijencije

Kijanu Rivs je rođen pre tačno 45 godina u Bejrutu, u veseloj državi Liban. Ćale je bio geolog, majka dizajnerka i umetnica, a u Kijanuovim (tako se kaže, zar ne?) venama teče, engleska, havajska, portugalska, pa čak i nešto kineske krvi. Verovatno odatle potiče i njegov njegov neobični kosmopolitski izgled koji je, pored za mnoge diskutabilnih glumačkih veština, zaslužan za to što ovog glumca ljudi ili strašno vole ili ga uopšte ne podnose. Retko ko ostaje ravnodušan, naročito ako znamo da je i njegovo ime neobično-ono na havajskom jeziku znači Hladnoća.

Otac je Kijanua i njegovu majku napustio kada je Kijanu imao svega tri godine, tako da je klinac mladost proveo seleći se sa majkom i putujući širom planete. Majka se nekoliko puta preudavala, što za kojekakve producente, što za rokere, a u Ameriku ona i Kijanu dolaze 1966. godine. Kijanu se oduvek više interesovao za hokej (bio je vrlo uspešan golman u srednjoj školi) nego za formalno obrazovanje, što je verovatno posledica i disleksije od koje Kijanu boluje. Silom prilika je, međutim, morao da se okrene upravo klasičnom obrazovanju jer se uskoro toliko gadno povredio da je morao da hokejaške klizaljke zauvek okači o klin.

Tokom školovanja, Kijanu se okrenuo glumi, što je zapravo predodredilo njegov životni put. Prva veća i značajnija uloga desila mu se 1989. godine, u filmu Bill & Ted’s Excelent Adventure, pitkoj komediji koja u umetničkom smislu nije ponudila mnogo, ali je Rivsu obezbedila prvi širi publicitet i javnosti nagovestila novi glumački talenat.

Usledio je film My Own Private Idaho sa nikad prežaljenim Riverom Finiksom 1991. godine, a tri godine potom i pravi break through blockbuster-film Speed! Da, da, već sada vam u glavi kreće melodija naslovne numere u izvedbi Billy Idola, a za Kijanua je upravo taj film bio proboj u najširi holivudski i svetski mainstream. Uloge koje su kasnije usledile samo su potvrđivale Kijanua kao dobrog glumca i čoveka koji ima posebnu harizmu, iako su ga mnogi osporavali (i osporavaju ga i dan danas) i kao glumca i kao pojavu. Usledili su Feeling Minesota, The Devil’s Advocate (sa fenomenalnom Šarliz Teron i još boljim Al Paćinom) i najzad, 1999. godine, film koji je promenio mnogo toga ne samo u filmskoj industriji, već i u teorijsko-praktičnom poimanju odnosa virtuelnog i realnog-Matrix! Izuzetna uloga Nea koju je Kijanu u ovom filmu ostvario zapušila je, bar na kratko, usta dežurnim cinicima i pljuvačima. Ovo je jednostavno bio savršen SF sa odličnom ekipom i još boljom glumom, film koji je terao na razmišljanje.

Od kasnijih naslova u kojima je Kijanu glumio svakako treba pomenuti nastavke Matrixa-The Matrix Reloaded i The Matrix Revolutions (iako nisu bili ni prići prvom delu), zatim filmove Constantine, Something’s Gotta Give, animirani A Scanner Darkly, te The Day The Earth Stood Still, a svakako ne treba zaboraviti ni adaptaciju Brem Stokerovog Dracule. Ono što ove i sledeće godine možemo očekivati od ovog glumca su filmovi Cowboy Bebop, Hanuman, Jekyll i još par njih (Da, da, Kijanu je vrlo tražen ovih dana), a u međuvremenu se možemo vratiti nekom ranijem radu ovog budiste koji ima trojno državljanstvo (britansko, kanadsko i američko) i nastaviti da ga gotivimo ili mrzimo, kako već ko voli. Ako vam njegovi filmovi nisu po ukusu, možda možete probati sa njegovim grunge bendom pod nazivom Dogstar. Relaksira. Za sve pare.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar