Prosize kapsule

The Expendables – Stallone, brate, pa nemoj da me zajebavaš?!

Postoje dva zaključka koja je moguće izvući posle gledanja Plaćenika. Prvi je da se sve vrti oko žena (što mi, papani, nismo znali, pa je čika Stallone morao da nam objasni), a drugi je da od svega u vezi sa ovim filmom vredi jedino njegov najavni plakat.

Prvi zaključak nije tako eksplicitan, već je upakovan u oblandu koja nije jeftina poput te poruke, već je-još jeftinija. Reč je, naime, o poruci da čak i ljudi poput junaka iz ovog filma, plaćeni ratnici i ubice, imaju ljudskost i dušu i ne samo to-oni su bića samorefleksije, ljudi koji su svesni da im posao kojim se bave može oduzeti upravo te najvažnije ljudske kvalitete.

Grupa elitnih plaćenika (Stallone, Statham, Terry Crews, Randy Couture…) biva unajmljena od strane tajanstvenog Mr. Churcha (Bruce Willis) da ode na ostrvo Vilenu u Meksičkom zalivu kako bi svrgla diktatora Garzu koji u dilu sa bivšim CIA agentom James Munroeom (Eric Roberts) na ostrvu proizvodi enormne količine kokaina i drži lokalno stanovništvo pod teškim terorom. U preliminarnoj poseti ostrvu, Ross (Stallone) i Christmas (Statham) se susreću sa „vezom“, zanosnom Sandrom (Gisele Itie), koja je inače ćerka pomenutog generala diktatora i odmah zatim, oh, treba li reći, u roku od pola sata razjebu pola ostrva i pobiju na desetine protivnika. Po povratku shvataju da su u stvari unajmljeni od strane CIA-e da se obračunaju sa odmetnikom Munroeom i odlučuju da dignu ruke od svega. Stalloneu međutim ne da mira činjenica da je Sandra ostala na ostrvu, a njegovu latentnu odluku da se vrati i spase je pospešuje prijatelj i takođe plaćenik Tool (Mikey Rourke) potresnom, a zapravo smehotresnom, pričom o tome kako je u grotlu ratne Bosne, prilikom borbe sa „opakim Srbima“ (citat by Mickey Rourke lično), propustio priliku da spasi ženu koju je mogao da spasi i time iskupi svoju dušu.

Ross i Christmas se sa prijateljima vraćaju na ostrvo, razjebavaju ono što nisu razjebali prilikom prve posete, spasavaju zanosnu Sandru, a roditelji u bioskopskim salama tu već uveliko spavaju dok klinci vrište prilikom svake nove eksplozije i opake borilačke scene.

Tako su Stallone i ekipa spasili svoje duše, a ja sam potrošio sat i trideset i četiri minuta svog života cirka, jer sam mislio da će heroji mog detinjstva uspeti makar da,  ako ništa drugo, probude nostalgiju i podsete me na vreme kada sam i ja vrištao tokom eksplozija i imitirao karate udarce dok se matorci u susednoj stolicama suzdržavaju da mi ne nalupaju šamare. Ne samo da nisam dobio dozu nostalgije, već sam bio „počašćen“ idiotskim scenarijem (autor S. Stallone, tako da nije ni moglo bolje), još idiotskijom glumom i pričom tankom poput lista salame u studentskoj menzi. Pritom, da vređanje inteligencije gledalaca bude još ubedljivije, doprinele su i epizodne uloge veličina poput Švarcenegera i pomenutog Willisa koji su tu zapravo samo da bi se njihovi likova i imena mogli naći na plakatu, što je ravno podvali, kao uostalom i ceo film. Umesto dobrog filma, dobili smo neubedljivu priču, akciju mekanu poput dedine piše, napetu poput babine sise i koju bi, čini mi se, bolje snimio i neki „raspad režiser“ poput recimo Gorana Paskaljevića ili Radoša Bajića.

Pitate se da li su se Ross i Sandra smuvali na kraju? Jok. Samo su se platonski zagrlili i potom otišli svako na svoju stranu, valjda pokušavajući da nam poruče kako su ideali poput slobode (Sandra se bori za slobodu svoje zemlje od zlih Amera), morala i ljudskosti važniji od jeftinog privatavanja, pa makar se radilo i o holivudskom blokbasteru.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

2 komentara na “The Expendables – Stallone, brate, pa nemoj da me zajebavaš?!

  1. A ti si, Kazimire, očekivao Kazablanku? Budimo realni… 🙂

    Moj utisak je sasvim drugačiji:

    Pretpostavio sam da je ovo brain-off film i tako sam mu pristupio, kontajući da Stallone pravi omaž akcionim filmovima, kao što su npr. Tarantino i Rodrigez pravili Grindhouse. E, kad tako pristupiš, sve dođe na mjesto 😉

    Plus, moraš (no hard feelings, please) biti stariji još koju godinu i pamtiti 80-e onako kako ih npr. ja pamtim, da bi skontao stvar do kraja.

    Konačno, akcioni filmovi su kao npr. pornići, nema potrebe za nuklearno-intelektualnom hiper-analizom realističnosti, samo sjedi, gledaj & prepusti se. Brain off je odlično stanje, pod uslovom da ne zaboraviš da ga uključiš kasnije 😉

    (Bajdvej, od Stalonea se stvarno mogu očekivati dobri scenariji, ona ti konstatacija nije na mjestu, sjedi jedan).

  2. Pingback: The Expendables – Stallone, brate, pa nemoj da me zajebavaš?!

Ostavite komentar