Prosize kapsule

Filmska kritika – DEVIL

Dugo najavljivan kao mini horor spektakl, Devil se na moj hard ušunjao kao stidljivi RIP posle nekog rašn fajva osrednjeg kvaliteta. “Priča za Đavola” potekla je iz opterećenog uma Najt Šjamalana koga pamtimo po misterioznim dramama uvek na ivici paradoksa i genijalnosti: The Sixth Sense, Signs, The Village, The Happening. Kako god, po mom skromnom mišljenju Najt je počeo malo da zabada i trokira u poslednje vreme (mislim na The Happening i Unbreakable), pa sam iz tog razloga dosta oprezno pritisnuo play na bucmastom Soniju.

Šta ovde valja

Valja što je film spakovan u sat i 25 minuta. Dobro je i to što je bilo kakvom logikom jednostavno nemoguće naslutiti ko je đavo od pet osoba koje su u igri. Ima nekoliko momenata koji podsećaju na Poslednju ekskurziju i Marfijev zakon: Ako nešto može da krene po zlu uvek će krenuti po zlu, i ovo nije loše. Klaustrofobični lift sa pet nepoznatih ljudi i đavolja igra koja ostaje bez početka i konca, sve me to podseća na iskonske horore iz osamdesetih kada je zlo dolazilo niotkuda i bez smisla se vraćalo tamo. Voleo sam to tada, a posle je bilo jako malo filmova tog stajla. Uvek je neki pattern postojao, ali smisao delanja je bio van domašaja gledalaca. Slutnje i pretpostavke uvek su postojale i to je kroz mistiku i simboliku obično davalo najveću snagu filmu. Tu negde u tom liftu osamdesetih ostao je zaglavljen i ovaj Đavo iz 2010. godine.

Šta ovde nikako ne valja

Nija dobra postavka da je Đavo milosrdan, jer je to bespredmetan nonsens. Logiku stvari neću dovoditi u pitanje, jer ovakvim filmovima to raditi jednostavno — nije fer. Sve je to moglo ostati na gala-misteriji i ne bi bilo nikakvih problema. Ovako, nešto je u priči trulo, a za ubuduće poruka scenaristima od našeg bivšeg ministra: Don’t mess grandmothers with frogs!

Preporuka

Pogledaj ovo ako voliš tu varijatnu mistery-thriller filmova. Ako još i jedna kap religioznosti leži u tebi, pomalo urođenog straha od nepoznatog, jedan boogie man u ormaru — to ti solidan film kad padne mrak. Nije sad da će ti baš opasti kosa od stra’a, ali osetićeš onu slatku Rozmarijinu jezu u sebi. Od mene dobija 4* od mogućih 5*.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

2 komentara na “Filmska kritika – DEVIL

  1. Evo ovako: nije poenta u Djavolovom milosrdju i da li je ima, vec u tome da nije MOGAO da 'uzme k sebi' poslednjeg prezivelog lika jer je ovaj upravo priznao/okajao svoj greh drugima; ne ulazeci u religijski aspekt price moze se pretpostaviti da su pravila 'igre' upravo takva, sto i nije bas da nema smisla

  2. Slažem se sa Igorom. Đavo nije milosrdan ni u kom slučaju. Štaviše, on je tokom cijelog filma nemilosrdno uzimao živote, samo što nije mogao da uzme i ovog poslednjeg lika, jer se on iskreno pokajao za svoje grijehe. Pored toga je ponudio svoj život, za život one ženske. Još na kraju Đavo kaže kako je mislio da je on baš materijal za njega, ali da se prevario. Povrh svega toga mu i onaj pandur oprosti.

Ostavite komentar