Prosize kapsule

Tuniska revolucija – ŠTA SE TU ZAPRAVO DESILO?

Miris Jasmina

Šta se na kraju uopšte desilo u tom Tunisu? I zašto? To su pitanja koja mnogi i dalje sebi postavljaju, iako se situacija u poznatom letovalištu koliko-toliko sredila. Znamo da su se srpski turisti najduže od svih nećkali da zemlju zahvaćenu žestokim neredima napuste pre isteka svojih turističkih aranžmana i to je ok. Raspadi takve vrste su za građane Srbije manje-više prirodno okruženje i gotovo deo nacionalnog folklora. Uostalom, šta su ulični neredi za ljude koji su tokom bombardovanja pravili žurke na mostovima? Međutim, šta su radili ostali? Šta su radili Tunižani?

Ovo je sažet pregled svega onoga što se u Tunisu dešavalo tokom prethodnih mesec i po dana, a što je nazvano „Jasmin“ revolucijom, po tuniskom nacionalnom cvetu.

Sve je počelo 17. decembra prošle godine, kada se ulični prodavac Muhamed Buazizi ritualno spalio zato što mu je policija oduzela robu koju je prodavao bez dozvole. Da poniženje bude kompletno, prilikom oduzimanja robe policajka je Buaziziju udarila i šamar. Buazizi je inače bio fakultetski obrazovan čovek, ali nije imao posla pa se bacio u vode sive ekonomije. Njegovo samoubistvo pokrenulo je lavinu protesta tokom kojih je, ako je verovati podacima tunižanske vlade, poginulo skoro 100 ljudi, dok je 94 povređeno. Malo je poznato da samoubistvo 26-godišnjeg uličnog prodavca nije jedino. Posle njega ubilo se još četvoro građana Tunisa.

Neredi nisu zahvatili samo prestonicu, već i brojne druge gradove. U Kaserinu, koji je od prestonice Tunisa udaljen 290 kilometara, policijski i vojni snajperisti pucali su sa krovova zgrada, a vatra je otvarana čak i na pogrebne povorke.

Revolucija generisana Twitterom

No, demonstranti nisu poklekli pred represijom. Narod nezadovoljan lošom ekonomskom situacijom, nezaposlenošću i korupcijom, latio se svega što mu je došlo pod ruku, a moglo bi da posluži kao oružje, i dobro protresao celu severnu Afriku. Interesantno je i da je bes i revolt Tunižana generisan, podstican i usmeravan konstantnim protokom anonimnih poruka na Twitteru i Facebooku, kao i YouTube snimcima koji su iz dana u dan ilustrovali policijsku brutalnost prema demonstrantima. Predsednik Tunisa Zin el-Abidin Bel Ali, koji je na vlasti bio 23 godine i koji je nedavno pobegao u Saudijsku Arabiju, pokazao je spremnost na ustupke kada je video da je vrag odneo šalu. Obećao je da će ukinuti cenzuru Interneta i garantovati slobodu medija, kritikovao je snage bezbednosti zbog pucanja na demonstrante, obećao formiranje komisije koje će istražiti korupciju i dao obećanje da će se opet kandidovati za predsednika na izborima 2014. godine. Izgleda da se poslednje obećanje nije preterano dopalo Tunižanima, pa je divljanje nastavljeno u istom maniru, ako ne i jače. To je dovelo do bekstva predsednika i njegove porodice, a najpametnijom se pokazala njegova supruga (mentalno liči na Miru Marković, samo bez cveta u kosi) koja je iz zemlje iznela tonu i po zlata vrednog 45 miliona evra. Valjda da se nađe za sendviče i sok na putu do Saudijske Arabije.

Ubrzo posle toga, premijer Mohamed Ganuši prihvatio je predlog opozicije da bude sastavljena koaliciona vlada koja bi trebalo da zemlju izvuče iz krize i izvede korenite reforme. Novi predsednik moraće da bude izabran najkasnije u naredna dva meseca, a do tada će tu dužnost privremeno obavljati predsednik parlamenta Fuad Mebaza.

Prelivanje nasilja

Neredi se u poslednjih nekoliko dana polako smiruju. Osim stradalih i povređenih ljudi, u bilans se uračunava i 85 uništenih policijskih stanica, 13 gradskih opština, 43 banke, 11 fabrika i 66 prodavnica i tržnih centara. Pola Tunisa je razoreno i poharano, ali to je, izgleda, cena slobode u situacijama kada građanski otpor nije ništa drugo nego dužnost i moranje.

Mnogi ovih dana govore kako Tunis treba da bude opomena i upozorenje vladajućim elitama u drugim zemljama, naročito onim sa nestabilnom vlašću. Albanci izgleda nisu ništa naučili iz primera Tunisa, pa je pre nekoliko dana troje ljudi stradalo u protestima na ulicama Tirane. Jasmin revolucija prelila se iz Tunisa i u Egipat, gde je do sada nastradalo šestoro ljudi, dok je više od 700 uhapšeno zbog učešća u demonstracijama protiv Hosnija Mubaraka i vlasti koja nema rešenje za borbu protiv siromaštva. Da li će ostale nestabilne države biti pametnije, teško je reći.

Tunižanima, sa druge strane, ostaje da se nadaju da nije tačna ona izreka prema kojoj „revolucija jede svoju decu”, te da se njihova priča neće završiti poput filma Land of the Blind ili izreke „Sjaši Kurta, da uzjaše Murta”. Za bivšim predsednikom je raspisana međunarodna poternica. Saudijska Arabija ga verovatno neće izručiti, ali će ga poternica bar sprečiti da putuje u druge države. To i nije od neke velike koristi prosečnom Tunižaninu. Njemu je jedino bitno da više ne dobija šamare zbog nekoliko korpi voća koje nelegalno preprodaje ne bi li prehranio svoju porodicu.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar