Prosize kapsule

Andy Warhol – povratak idolima!

“Onaj ko hoće da sazna sve o meni , samo treba da posmatra površinu mojih slika, mojih filmova i mene − to sam ja. Iza te površine nema ničeg drugog.” Endi Vorhol

Upravo ovaj citat i jeste suština umetnosti, ali i bića i života, svakako, najuticajnijeg “umetnika” 20. veka. Hrabro se suprotstavljajući principima i načelima tradicionalne umetnosti čiji je glavni nosilac bila originalnost po svaku cenu, Vorhol je svoju umetnost zasnovao na svemu što je sveprisutno, masovno i već hiljadu puta viđeno. Svoju inspiraciju tražio je u klišeima, koji su, kako je sam tvrdio, baš zbog toga što nemaju obavezu da budu neponovljivi, i zanimljivi. Predstavljamo vam Endija Vorhola, rodonačelnika pop-arta, umetnika količine, čoveka koji je primer imitacije života.

Endi Vorhol – život

Endi Vorhol, odnosno Endru Varhola, kako mu je pisalo u krštenici po rođenju 6. avgusta 1928. godine, bio je jedan od trojice sinova slovačkih emigranata. Kao mali, još dok je živeo u porodičnom domu u Pensilvaniji, Endi se razboleo od horeje, bolesti koja izaziva nekontrolisano grčenje mišića, a koja je za posledicu kasnije imala poremećaj u pigmentaciji kože. Otud i Endijevo samrtničko bledilo…

Nakon što je napustio Pensilvaniju i obreo se na ulicama Njujorka, Vorholova neobična i za to vreme tako nesvakidašnja umetnost obuzeta komercijalnim predstavama iz potrošačkog društva, pronašla je svoj put. U stvari Endijev put.

Endi Vorhol i pop-art

Nakon Drugog svetskog rata Evropa je bila razrušena i osiromašena. Kao što to obično biva, kada je narod gladan okreće se ka svemu onome što mu je nedostižno, životu o kojem sanja, zaboravljajući onaj koji živi. Tako je bilo i tih nesrećnih pedesetih godina 20. veka. Sjaj i glamur Holivuda i Amerika ZEMLJA SNOVA, postali su jedina svetlost na prilično tamnom Zemljinom nebeskom  svodu. I upravo u najsjajnijim zvezdama tog svoda Endi Vorhol pronalazi inspiraciju za svoju umetnost − pop-art.

“U budućnosti koja dolazi talenat, kultura i autentičnost neće biti na ceni. Jedini parametri uspeha biće novac, slava i glamur, i oni će postati opsesija svih − i onih kojima su suđeni i onih kojima nisu. U toj budućnosti svako će biti slavan na 15 minuta, ne zbog vrednosti

koju poseduje, već isključivo zbog dobrog pakovanja.”

Kada sagledate savremenu kulturu i njene nosioce, shvatićete da je Endi Vorhol življi nego ikada, a da su njegove vizionarske reči bile istinitije nego što je, verovatno, i sam mogao zamisliti. Majkl Džekson, čovek koji je promenio boju kože i odrekao se rasnog identiteta da bi udovoljio površnim društvenim normama. Madonna, kraljica popa u muzici, oživotvorila je Vorholove ideje, možda bolje nego iko. Ona je ONO ŠTO NAROD TRAŽI. Baš kao što je i ona TA koja narodu diktira šta će da bude. Madonna se ne zadržava u vremenu, ona se vremenu prilagođava. Ona nema stil, trajna obeležja niti ih imaju njena dela. Jedino trajno obeležje Madonne kao umetnice jeste promena. Ipak, stotine miliona ljudi širom sveta pronalazi svoju identifikaciju u ovoj površnosti i nestalnosti − zaraznom ludilu bez trunke kvaliteta.

Endi Vorhol i savremeni svet

Mnogo pre Madonne, Endijeva istinska muza bila je jedna druga američka DIVA. Naravno, reč je o Merilin Monro, majci američke savremene nacije, uz koju su na Endijevim delima, rame uz rame, a opet za nijansu ispod stajale i mnoge druge savremene pop-ikone: Elvis, Mik Džeger, Elizabet cialis online Tejlor, Džeki Kenedi, Muhamed Ali, Lenjin, kraljica Elizabeta…

Svestan činjenice da su mediji ti koji će u budućnosti manipulisati svešću građana, Endi Vorhol se u svojoj umetnosti najviše i oslonio na njih. Savršenstvo je postalo jedini društveni kriterijum koji je u isto vreme bio i neprikosnoven i apsurdan. Neprikosnoven jer je svet zarobljen u malom ekranu bio ideal društva koje nastaje i koje danas postoji, a apsurdan jer taj ideal u stvari ne postoji. On je običan falsifikat sasvim prosečnog originala koji posmatran očima smrtnika, na televiziji dobija božanske besmrtne proporcije.

I baš to i jeste slika našeg društva − hipnotisana gomila vođena malim brojem lažnih idola. Endi, hvala ti.

Endi Vorhol. Rođen 6. avgusta 1928. godine, umro 22. februara 1987. godine. Umetnik latentne homoseksualne prirode, koji je ceo život proveo u zagovaranju veštačke površnosti i svih vidova amoralnosti, istinski živeći kao pobožni katolik, pridržavajući se puritanskih principa. Nije pio, pušio, nije se drogirao, a prijatelji i sledbenici doživljavali su ga kao bespolno i aseksualno biće. Iza Vorholovog dualizma prekrivenog platinastom perikom i skrivenog bledim licem anđela i đavola, može se naslutiti sve osim puke površnosti za koju se toliko zalagao.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar