Prosize kapsule

Fantastična fantastika — Tron: Legacy

Bilo je potrebno gotovo 30 godina da legendarna SF saga iz 1982. godine dobije nastavak. Ono što smo dobili, međutim, vredi svake godine koju smo čekali i svakog dolara uloženog u ovaj odličan film.

Blast from The Past

Tron iz 1982. godine pamtimo po Džefu Bridžisu u ulozi mladog i ambicioznog hakera/softverskog inžinjera Kevina Flina koji provaljuje u glavni sistem gigantske softverske kompanije ENCOM, u pokušaju da nađe dokaz da je jedan od lidera kompanije Ed Dillinger (David Warner) ukrao njegovo softversko dostignuće i predstavio ga kao svoje. Flin uspeva da uđe u Master Control Program (MCP), sistem veštačke inteligencije na kojoj je zasnovan ENCOM. Kada kažemo „uspeva da uđe“, mislimo bukvalno. Posle bespoštedne borbe tokom koje nije moguće razlučiti granicu između stvarnog i virtuelnog, Flin uspeva da pribavi dokaze koje je želeo, što mu ubrzo omogućava da preuzme kompaniju ENCOM.

Present Time

Tron: Legacy počinje tako što saznajemo da je Kevin Flin misteriozno nestao 1989. godine. Dvadeset godina kasnije, u sadašnjem trenutku, njegov sin Sem (Garret Hedlund) većinski  je akcionar kompanije ENCOM, ali ga ona zanima tek toliko da jednom godišnje, tokom zasedanja Upravnog odbora, napravi neku malu diverziju kako bi glavonje iz kompanije podsetio na to gde im je mesto. Ostatak vremena pokušava da otkrije šta se desilo sa njegovim ocem, u čemu mu pomaže očev prijatelj Alan Bradley (Bruce Boxleitner). Prilikom posete starom očevom salonu video igara, Sem slučajno pronalazi skrivenu kompjutersku laboratoriju, preko koje uspeva da uđe u Mrežu (Grid), virtuelni svet koji je stvorio njegov otac. I to je tačka od koje počinje zabava.

SF skeptici na kolenima

Ono što možete očekivati od nastavka Trona, a što mi prvo pada na pamet, su zadivljujući vizuelni efekti, kakvi do sada nisu viđeni na filmu. Preko 80 odsto filma je urađeno u 3D tehnologiji, a ukoliko vam je poznat koncept i odnos svetlosti i mraka u ovoj priči, onda možete naslutiti o koliko neobičnom zahvatu je reč. Spektakularne borbe svetlećim diskovima, jurnjave svetlećim vozilima i, na kraju krajeva, ideja da se akteri nalaze U KOMPJUTERU i da se bore sa programima, dovoljne su da zagolicaju maštu čak i najvećim SF skepticima.

Osim izuzetnih 3D efekata, treba pomenuti i da je lik Džefa Bridžisa u jednom broju scena remasterizovan, odnosno kompjuterski „podmlađen“, tako da izgleda onako kako je izgledao pre 30 godina. Akcenat je stavljen na akciju i atraktivnost i to dobro funkcioniše. Sve je dodatno oplemenjeno dobrim ribama (Olivia Wilde) i još boljom muzikom (Daft Punk, koji su se savršeno uklopili jer od svog nastanka furaju retro-futuristički fazon, kako zvučno, tako i vizuelno; stoga producenti zaista nisu mogli da nađu pogodnije ljude od njih za zvučnu podlogu filma), tako da će svaki pristojan ljubitelj SF-a gotovo sigurno uživati.

Plot rupčage

Ono što se ovom filmu može zameriti su ne baš sjajna gluma Garreta Hedlunda i to što je struktura priče gurnuta u drugi plan pod naletom atraktivnosti. Priča je, naime, prilično jednostavna, što samo po sebi nije minus, jer uprkos tome zadržava dovoljnu dozu kontroverze i prostora da razmišljamo o dešavanjima, a ne da samo mehanički gledamo film, ali su značajni propusti napravljeni u pogledu njene konzistentnosti i logičke smislenosti.

Tako nam, recimo, neće biti jasno zašto je negativac Clu 2.0 zapravo zao, ako ne zagrebemo ispod površine i ne vratimo se izvornoj priči. Takođe, nije dovoljno razjašnjena (a ni razrađena) uloga ISO (Isomorphic Algorithms) rase, za koju se jedino navodi da je strahovito moćna i da može da promeni ne samo Mrežu već i čitav svet, ali ne i kako i zbog čega. Ovo su samo neke od „rupa“ u radnji za čije ćete se popunjavanje morati latiti izvornog štiva Stevena Lisbergera, koji je režirao prvi deo Trona, dok je u nastavku bio zadužen za produkciju. Možda to i jeste glavni problem, jer se za pisanje scenarija novog Trona pobrinuo Adam Horowitz (Felicity, One Tree Hill, Lost), koji se izgleda još nije oslobodio „Mnogo hteo, mnogo započeo“ sindorma, koji ga prati još od serije Lost.

Suma sumarum, ukoliko bismo ocenjivali Tron: Legacy na skali do jedan do deset, reč je o jakoj osmici. Sasvim sam siguran da ovaj film, uprkos određenim nedostacima, neće razočarati poštovaoce naučne fantastike. Još ukoliko ga budete konzumirali u 3D bioskopskoj projekciji uz tonu kokica i hladan sokić, ugođaj će biti više nego potpun.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar