Prosize kapsule

Black Swan – Haos na vrhovima prstiju

To view this page ensure that Adobe Flash Player version 10.2.0 or greater is installed.

Trebalo je dosta vremena da psihotična priča Darena Aronofskog i Marka Hejmana dođe do širokih narodnih masa i pljusne joj svoju poentu u facu, ali isplatilo se. Mejnstrim publika koja uživa u ne-baš-mejnstrim filmu – neprocenjivo.

Black Swan govori o tome koliko daleko može da ode jedna opsesija, kako gadne dimenzije može da poprimi. Preterane želje i bolesne ambicije vrlo su nezgodne kada se otrgnu kontroli, što smo, istorijski gledano, i mi imali prilike da iskusimo (čitaj: Slobodan Milošević). Nina Sayers (Natali Portman) je balerina koja želi glavnu ulogu u baletu Labudovo jezero. I, ona tu ulogu toliko želi, da je to polako vodi u pravo ludilo i šizofreniju, jer se od kandidatkinja zahteva da jednako dobro igraju i Belog i Crnog labuda.

Raskorak između realnog i imaginarnog, raspon između ljudske ruke i labudovog krila, sve je manji, da bi na kraju potpuno nestao. Natali Portman je maestralna. Dobila je i Oskara, ali kome je to još merilo kvaliteta? Dakle, ne treba nam Oskar kao potvrda. Natali je jednostavno – fantastično uverljiva u svakoj sekundi filma. Tako dobro odglumljene smušenost, zbunjenost, nesigurnost i strah, sa jedne, i beskrupuloznost, surovost i samouverenost sa druge stane, retko se viđaju na gomili u jednom filmu.

Zastrašujuća atmosfera dodatno je naglašena antagonizmom glavne junakinje i njene majke, koja kao neuspešna balerina, sve svoje frustracije reflektuje na ćerku, sprovodeći nad njom pravu malu tiraniju.

Psihološki triler je, u Crnom Labudu, posle dosta vremena, najzad doživeo jednu uspešnu reinkarnaciju. Turoban i težak ambijent efektno je zaokružen odličnom lezbo scenom sa Natali Portman i Mile Kunis, njene glavne konkurentkinje za glavnu ulogu u baletu, kao i dešavanjima sa pokvarenim učiteljem baleta kojeg tumači Vinsent Kasel.


Ovo je svakako jedan od onih „filmova za razmišljanje“, gde ćete teško u prvi mah „pohvatati“ sve detalje i slojeve, prvenstveno one psihološke, a potom i dramske. Tome značajno doprinose i fenomenalno haotično kadriranje, krupni planovi i utisak da će kamerman svakog časa pasti pokušavajući da isprati dešavanja. Snimanje iz ruke, kao prilično efektan ali i klizav postupak, u Crnom labudu je vešto iskorišćen da naglasi svu histeričnost fabule i haos koji se dešava U i OKO glavne junakinje.

Borba dobra i zla jeste opšte mesto Crnog labuda, kao uostalom i čitave ljudske istorije. Taj lajtmotiv doveden je do vrlo visokog nivoa u ovom filmu, gde se sukob odvija u jednoj ličnosti i to na prilično brutalan način. Silovanje mozga gledaoca je zagarantovano i ako niste navikli na filmove u kojima nikada niste sigurni šta je realnost, šta san, a šta šizofreno bunilo, onda zaobiđite Crnog labuda.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar