Prosize kapsule

Formula 1: Sebastian Vettel

Istorija Formule JEDAN, odnosno F1, svoje korene vuče još iz vremena pre Drugog svetskog rata. Na tlu predratne Evrope, još od 1920. godine, organizovale su se brojne trke automobila, ali sve do 1947. godine nije postojalo jedno zvanično takmičenje za one najbrže i sa najviše takmičarskog duha. A upravo oni su F1.

Formula JEDAN − istorija

Godine 1950. održana je prva trka formula, takozvano inauguracijsko prvenstvo Formule 1 i tada je pistom zaprašio Italijan Đuzepe Farina u svojoj Alfi. Već sledeće godine na scenu stupa maestralni Fanđo koji je stazama širom sveta suvereno gospodario čitavu deceniju. Slavni niz ovih utemeljitelja najpopularnijih trka na svetu nastavili su Alberto Askari, Stirling Mos, Majk Hothorn, Kolin Čepman i niz drugih britanskih vozača zahvaljujući kojima je Britanija držala svetske šampionate od 1962. do 1973. godine. U tom periodu Velikoj Britaniji pripalo je čak 12 osvojenih svetskih prvenstava.

Formula 1 − konstruktori

Osim same trke, Formula 1 krajem pedesetih godina 20. veka dobija još jednu dimenziju − konstruktorsku. Brzina je glavno obeležje trka Formule JEDAN i upravo zbog toga su i performanse bolida postajale sve važnije. Zavnično, 1958. godine pokrenuto je prvo takmičenje Formule JEDAN za konstruktore automobila koji su se narednih godina utrkivali u dizajnu i osobinama vozila, dovodeći ih do savršenstva. Aerodinamika postaje dominantni cilj svih konstruktora, a kulminira krajem sedamdesetih godina kada LOTUS uvodi takozvani zemljani efekat čime je bolidima povećana brzina u krivinama.

Osamdesete i devedesete donose brojna tehnološka usavršavanja bolida koja su za cilj imala što veću brzinu, poletnost i stabilnost na stazama. Ipak, većinu ovih tehnoloških unapređenja FIA (Međunarodna automobilistička federacija) zabranjuje od 1983. godine, a neke zabrane važile su sve do 2007. godine. Razlog tome, sa jedne strane bio je taj što je u trkama sve veću važnost dobijala tehnologija, a sve manje uticaja na ishod trke bilo je u rukama vozača. Sa druge strane, pak, smatra se da FIA u to vreme nije mogla da parira tehnologijom potrebnom za kontrolu vozila te se odlučila na najlogičniji korak − zabranu.

Neke od novina koje su doprinele tome da trke Formule 1 postanu najluđa trka na svetu su turbo-motori, sistem protiv proklizavanja, poluatomatski menjač, elektronski vozač za kontrolisanje snage motora, a mnogi od ovih izuma kasnije su pronašli svoju primenu u masovnoj auto-industriji.

Slični tekstovi

Ostavite komentar