Prosize kapsule

Kraljev govor – laksativ od dva sata

Najadekvatniji opis poslednjeg ostvarenja Toma Hupera mogao bi se sažeti u tri reči-DVA SATA NIČEGA. Preporuka-NEMOJ AKO NE MORAŠ.

Oduvek sam se pitao koja je to mera ispraznosti, hajpa i pomodarstva koju moderan čovek može da proguta glede popkulturnih proizvoda, a da ne primeti da nešto nije u redu. Odgovor dobih nedavno, pod nazivom „Kraljev govor“.

Berti (Kolin Firt) posle smrti oca, kralja Džordža Petog, i abdikacije sa prestola brata Edvarda Sedmog, ničim izazvan postaje novi kralj Engleske-Džordž Šesti. I sve bi to bilo u redu da Berti celog života ne pati od govorne mane. A kralj mora da priča pred velikim masama. Mora da se obraća naciji. Da drži inspirativne i zapaljive govore. A Berti obično zapne negde kod treće reči prve rečenice.

Da bi prevazišao problem, Berti se obavlja ekscentričnom samoukom logopedu Lajonelu Logu (Džefri Raš) i hvata se u koštac sa svojom govornom manom. I, to je sve. Gotovo dva sata gledaćeš infantilne izlive nervoze i besa mlađanog kralja Bertija i očinske savete i smirenost Lajonelovu, u pokušajima da kralja pripremi za govor u kojem on treba da naciji saopšti da te 1939. godine, Engleska ulazi u rat sa nacističkom Nemačkom.

I to nije sve. Berti na kraju uspe nekako da iz sebe iscedi taj govor. Ne uživo, doduše, već preko radija, ali nije ni važno. A masa…masa u delirijumu. Berti posle govora ide kroz dvorac, svi mu čestitaju, svi su fascinirani, nacija je na nogama, uplakana tapše i na tanjiru daje Bertiju sve, svoje živote, svoje fizičko, svoje duhovno, poklanja mu poverenje…hej, ljudi, alo. ODRŽAO JE GOVOR. I TO LOŠ. A film je završen teatralno kao da je uzeo pušku, otišao u Nemačku, pobio sve nemačke vojnike, silovao Evu Braun i uhapsio Adolfa Hitlera.

Drugim rečima, „Kraljev govor“ je još jedno precenjeno holivudsko đubre skockano po meri i ukusu Američke filmske akademije, što se, uostalom i videlo po broju dodeljenih mu Oskara (najbolji film, režiju, scenario i najbolju mušku ulogu), a trenutno mu, po precenjenosti, može parirati jedino „Čudnovati slučaj Bendžamina Batona“ iz 2008. godine.

No, iz holivudske kuhinje (ideološki, ne geografski gledano) već godinama/decenijama dobijamo krajnje prosečne ili čak po intelekt uvredljive proizvode. Kraljev govor nije ni toliko loš u usporedbi sa ostalim smećem kojim nas druga po snazi svetska filmska produkcija konstantno zasipa, ali to je tek uteha, kao kada Srbiju poredimo sa Burkinom Faso ne bi li smo u sopstvenim očima ispali bolji i veći (mada nisam siguran ni da bismo u tom poređenju izvukli bolji kraj).

Ono što vredi u ovom filmu jeste dobra gluma Kolina Firta i Džefri Raša, ali ona ni izdaleka nije dovoljna da loš plot uzdigne do nivoa gledljivosti i benignosti za probavni trakt. Ako nisi pod pretnjom metka u čelo, nemoj gledati Kraljev govor. Prekopaj M@n rubriku „Film“, odgledaj neki klasik iz ’51. godine, pogledaj ponovo sve crtaće u kojima se pojavljuje Pera Kojot, ali nemoj sebi raditi loše stvari kao što je ova sa gledanjem Kraljevog govora.

 

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar