Prosize kapsule

Top deset živih nacističkih zločinaca

mojportal.ba

Iako se Drugi svetski rat završio pre više od šest decenija, potraga za zločincima iz tog najvećeg oružanog sukoba u istoriji i danas je aktuelna, a mnoge od njih je pravda sustigla u poznim godinama. Do sada, prema procenama, uhvaćeno je i osuđeno tek nešto manje od petine počinilaca nacističkih ratnih zločina u Drugom svetskom ratu.

Jedan od njih je i bivši kapetan mađarske žandarmerije Šandor Kepiro (97), optužen za ratni zločin tokom zloglasne Novosadske racije 1942. godine, koji se nedavno na suđenju u Budimpešti izjasnio kao nevin i time opovrgao da je učestvovao u tom krvoproliću. Njega je pre nekoliko godina otkrio čuveni lovac na naciste, direktor Centra “Simon Vizental” iz Jerusalima Efraim Zurof, ocenjujući da je budimpeštanski proces verovatno poslednji protiv nekog zločinca iz Drugog svetskog rata.

Šandor Kepiro – poslednji nacista pred SUDOM

Foto: rtv.rs

Već u poznim godinama, teško se krećući, Kepiro je u sudnicu ušao uz pomoć rodbine, držeći papir na kojem piše “Ubice, sudite 97-godišnjem starcu”. Peti na listi najtraženijih odbeglih nacista iz Drugog svetskog rata za kojima traga Centar “Simon Vizental”, Kepiro je posle Drugog svetskog rata pobegao u Argentinu odakle se u Mađarsku vratio pre nekoliko godina da u rodnoj zemlji provede poslednje dane.

Pitanje koje se nameće jeste kako je toliki broj nacističkih zločinaca uspeo da izbegne pravdu? To je učinjeno zahvaljujući veoma razrađenoj i uspešnoj mreži takozvanih “pacovskih kanala”, ali i odluci nekadašnjih saveznika da zaštite pojedine od njih s namerom da njihova znanja i veštine iskoriste u predstojećem Hladnom ratu. Jedan od glavnih centara za skrivanje zločinaca bila je organizacija bivših članova SS jedinica nazvana Odesa. Zahvaljujući toj organizaciji nacisti su iz Nemačke prebacivani u druge države, uglavnom u zemlje Južne Amerike i Bliskog istoka. Uspevali su, takođe, da prebegnu u inostranstvo i zbog haosa nakon rata, kao i nesposobnosti posrednika, Vatikana i Crvenog krsta da prepoznaju ratne zločince.

Ratni zločinci su upućivani u prihvatni centar u blizini Vatikana, gde su dobijali dokumenta s lažnim identitetom. Veliku logističku podršku i pomoć, takođe, pružali su im i iseljenici u Argentini, koji su formirali nacističke organizacije. Stručnjaci navode da je bekstvo od zakona bilo moguće na dva načina – uz pomoć države ili pomoću neformalnih grupa. Osim toga, ima i onih koji su se oslanjali na unapred zarađeni novac u kojem su uživali s novim identitetom, pa i ličnim opisom. Begunce iz Drugog svetskog rata čuvali su ili ih čuvaju profašistički latinoamerički režimi, finansijski lobiji, tajne službe i rimokatolički kler.

Top deset živih nacističkih zločinaca

Simon Vizental; Foto: rtv.rs

Centar “Simon Viznetal” objavio je nedavno listu deset najtraženijih nacističkih zločinaca. Na vrhu liste su Aribert Hajm, poznat pod nadimkom “Dr Smrt”, nestao 1962. godine, koji je uz pomoć smrtonosnih injekcija usmrtio preko stotinu zatvorenika u logoru Mauthauzen.

Ukrajinac Ivan Demjanjuk, naredni na listi, učestvovao je u masovnom ubijanju Jevreja u logoru Sobibor, dok je radeći kao stražar u Majdaneku dobio nadimak “Ivan Grozni”. Za njim se vodi istraga u Poljskoj. Za njim, na spisku najtraženijih begunaca je šef ustaške policije Milivoj Ašner, koji i danas živi u Klagenfurtu u Austriji, što su slučajno otkrili novinari britanskog nedeljnika “San”, prateći evropsko prvenstvo u fudbalu. Ašner je primećen na tribinama stadiona, dok je hrvatska reprezentacija igrala u tom gradu. Razgovarao je samo sa hrvatskim novinarima, kojima je porekao da je učestvovao u ubijanju Srba, Jevreja i Roma u tadašnjoj NDH.

Pred lice pravde nisu izvedeni ni Seren Kam koji je pod istragom zbog učestvovanja u deportaciji danskih Jevreja, kao i Hajnrih Bure, koji se tereti da je kao šef eskadrona Vafen S usmrtio tri holandska civila. Na listi se dalje navode i Karolj Zentaj učesnik progona i ubijanja Jevreja u Budimpešti 1944 i Mihail Gorškov za isti zločin u Belorusiji, koji je pod istagom u Estoniji. Imena Algimantasa Dailidea i Harija Manila, zatvaraju pomenutu listu, a kao razlog za to navodi se učestvovanje u hapšenju Jevreja u Litvaniji i Estoniji.

Autor: Biljana Miljić

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar