Prosize kapsule

Dečko za po kući

 

Foto: degrassi.wikia.com

Još od kada je Eva posegla za onom čuvenom voćkom u Edenskom vrtu, muško-ženski odnosi su tema koja je podjednako zaokupljala kako velike umetnike, tako i običan svet. Zbog (neuzvraćene) ljubavi vođeni su ratovi, mnoga bogatstva su prokockana, a skoro celokupna lektira za srednju školu posvećena je ljubavnim jadima raznoraznih belosvetskih persona.

Taj hromozom razdora učinio je da je bez njih teško, al’ s njima nije lako. Avaj, u iščekivanju neke magične jednačine koja će svetsko prvenstvo u fudbalu pomnožiti sa neobuzdanim šopingom, sve to sabrati sa korenom iz strpljenja na kvadrat i podeliti sa leptirićima u stomaku, ne preostaje nam ništa drugo – do jedni drugima.

„Imamdečka“

U poslednje vreme, međutim, očitava se jedna neobična pojava. Prepričavajući dogodovštine iz prestoničkog noćnog života, muški slobodni strelci često posle onog „rekla mi je da ima dečka“, saopštenja koje je ranije bilo početak, ali i kraj svake komunikacije, neretko nastavljaju priču o mladoj dami navodeći to samo kao neki egzotični detalj.

Čak i za one mortus pijane startere izgovaranje te ženske mantre, nekada, nije ostavljalo mesta za dilemu, sve je bilo jasno ko dan – okretanje na peti i paljba. Tako se tada izrodila i ona fora da je najčešće žensko ime u nas – „Imamdečka“ jer to izgovaraju gospođice kad ih priupitaju za cenjeno ime pre nego što srknu džin tonik i nastave da gledaju u drugu stranu.

Nova pravila igre

Foto: flickr.com

Novi milenijum je, izgleda, propisao neka nova pravila igre. Ista meta, isto odstojanje, ista slamčica, isti odgovor, (samo je klub promenio vlasnika i naziv), i novi pogled koji kaže „ali to nije razlog da propustim dobru zabavu večeras“. Hmmm. Sa Save je dunuo vetrić, unoseći dah svežine u vrelu julsku noć na pretrpanom splavu, kreće pesma – ko poručena. Reči koje su nekada stavljale zabavu na „off“, sada kod muškarca kao da izazivaju neki neodoljiv poriv i doprinoseći da se izabrana slamčica poželi do neslućenih granica.

Jer, to što tamo neki „dečko za po kući“ čeka da mu ona pusti sms za laku noć, a ti uživaš u svim čarima njene ženstvenosti, libido većine muških jedinki dovodi do ludila. Šta je, opet, u glavi suprotnog tabora, može samo da se nagađa, jer, kako kažu – 100 žena, 200 grudi, 300 ćudi, ali varijante se kreću od onih pragmatičnih  „da ne bude da sam se za džaba tol’ko montirala“, do onih ontoloških koje dovode u pitanje temelje monogamije „treba probati više njih, da bi se uverila u ispravnost prvobitnog izbora“.

Ljubav – priča bez kraja

U maniru priča Milorada Pavića, ni ova nema kraj, već čitalac treba da domašta kraj po svom nahođenju. Ili možda nema potrebe za maštom, već je po sredi „de ja vu“. Bilo kako bilo, u modernom poimanju muško ženskih relacija kao da se sve više izbegavaju reči koje odaju odnos koji je nešto čvrsto i konzistentno, a sve više se govori o „vezi“ dvoje ljudi. Taj trend, prelazak iz jedne veze u drugu, ne tretira se kao smak sveta, već način da se pronađu partneri prema meri. Šija ili vrat, ljubavni terapeuti upozoravaju da je začin većine muškoženskih igrarija strast, te da je najbolje da ona ostane sveža i rasplamsana, što je siguran način da je onaj drugi neće potražiti na drugom mestu (čitaj :splavu).

 

telegraph.co.uk

 

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

1 komentar on “Dečko za po kući

  1. Eh, danas čim neko vreme protekne i hlorovodonična kiselina u želucu omami gotovo sve leptiriće, neki se odmah bace u lov na novo jato tih nestašnih živuljki, nova uzbuđenja i novu zaljubljenost…Sa cveta na cvet (ili sa cveta na korov, kako ko). Kao da ne daju leptirićima šansu da se skrase u ljubav, nego bi stalno da osećaju kako krilati đavolčići vrludaju, svuda i uvek. A to baš i ne može, a?

    Takođe, mnogi se boje vezivanja, dubokih osećanja, kao i, pretpostavljam, eventualnog stanja ostavljenosti i patnje. Baš kao što leptirić u dečjoj pesmici kaže:

    "Ja bih doso, al se bojim

    kakve igle klete;

    stisnuces me, probosces me,

    p' onda, zbogom svete!"

    (Zato bolje ja tebe na vreme da probodem. (No) pun intended.)

    Uh. Ne zamerite. Samo u poslednje vreme oko sebe viđam previše raskida onoga što svi u društvu mislimo da su savršeni spojevi…A i gnusnih prevara.

    Mada, možda je i to sve legitimno. Ne znam. Naša sopstvena sreća je valjda ipak na prvom mestu…A ako si srećan sa cveta na cvet…onda valjda navali, šta znam.

    E, da, i sve pohvale za tekst. I lepo je što ste uveli i ženski kutak. Jer, kao što mnogi od vas vole da zavire npr. u Bazar, tako smo i mi u čestoj potrazi za vašim uglom…

Ostavite komentar