Prosize kapsule

Između mozga i muda

Dok je deda jurišao na austrougarski bajonet nije ga baš puno boleo lakat šta o tome misli ovaj što puca ka njemu. Štaviše, bilo mu je bitno da skenja i njega i onog iza njega, pa da na vreme stigne kući da poseje njivu i uzore babu… ili kako se to već kaže. Elem, i ostali preci su, što bi rekao Ekmečić, „između klanja i oranja“ razvili sposobnost da prežive koristeći i pamet i hrabrost. Drugačije se nije moglo.

Istina, ponekad se, i ne tako retko, suficit hrabrosti poklapao sa deficitom mudrosti i sa još malo one, na neke jezike neprevodive reči – inata dovodio do toga da nas u ekipi za frku ima više nego u onoj za posao. Tako nam je, valjda, pisano.

Sad smo tu gde jesmo, ima nas kol’ko nas ima, a moglo nas je, vele stručnjaci, biti i više, a i više bi bilo naše, da se nismo kačili sa svim svetskim silama što grupno, što pojedinačno. Nedavno mi reče jedan poznanik, inače Rumun, veliki ljubitelj našeg naroda – ako ikad zaratimo sa vanzemaljcima, siguran sam da će Srbi da zakuvaju!

Volimo, što jes’ jes’, i da popijemo i da se proveselimo, i malo da ubijemo kralja ( što svog, što tuđeg, kako nam dođe), da postavimo i da svrgnemo jednog istog diktatora… I sve to uz puno buke, u velikom stilu! Čudo od naroda!

Da nam nije Tesle, Pupina, Milankovića i ostale bratije, bili bismo poznati isključivo po krupnom međunožju i Novaku Đokoviću, kome, fakat, isto ne fali! Pa, samo notorna Srbenda može da sedne u poluispravnu „dvadesetdevetku“ i proleća 1999. godine uleti u eskadrilu supermodernih „natovaca“! Ko si ti da mojim nebom letiš?! Sad cu da ti … kevu!

Slava heroju!

No, ta dva organa, koji metaforički određuju mesta gde bi trebalo da se nalazi pamet odnosno kuraž (dobro ste pročitali), funkcionišu prilično autonomno bez postojanja snažne međusobne veze. Nazovimo to karakterom, ili, kad smo već kod organogenih metafora – kičmom. Kičma je, ustvari duhovna vertikala koja određuje spremnost čoveka da ono u šta veruje i realizuje tj. odbrani. Lako je zaključiti da je u Srba ta kičma kroz istoriju bivala prilično nesavitljiva. Jasno je i da je takav stav doveo do silnih žrtava, ali ostaje pitanje – da li bi se krv prolivala i da nam je karakter bio elastičniji? Mišljenja su podeljena i međ intelektualcima koliko i među običnim narodom.

Još jedna imanentna osobina naše duhovne vertikale je da, iako se ne savija, trpi izuzetno opterećenje! Ni jedan nemački inženjer ne bi napravio tako savršenu leguru sposobnu da skoro 500 godina trpi razna opterećenja u svim uslovima eksploatacije. Onda ne treba da čudi kako ta kičma, u periodima od 10 do 50 leta opšetanornog raubovanja ne pokazuje znake zamora materijala. Svaršenstvo!

Doduše, ne postoji zakonomernost u kom će trenutku da se javi snažniji impuls iz donjeg centra, pa da se stvori kritična masa duhovnih vertikala koje ispoljavaju nepredvidivo ponašanje.

…Subaša ga pošalje da mu „prošeta opanke“, a ovaj skine durungu sa tavana i očita mu Očenaš. Bilo je primera u literaturi…

Takvi smo, šta da radimo. Pitanje je ko će duže biti uporan u pokušajima da se razume – da li svet nas ili mi svet… Bilo kako bilo, na Balkanu pravi muškarac, ako tako šta možemo definisati, mora iznad svega imati kičmu poduprtu sa oba kraja. Ako jedno uporište nedostaje, vertikala ili haotično mlatara ili visi. A ni jedno ne valja. Barem dok se oranje ne završi.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar