Prosize kapsule

M@N! reportaža: CIRIH

Cirih je, otprilike, kao lepa, ali pomalo dosadna cura. Grad koji je zanimljiv prvih nekoliko sati, ali već sutradan ne znate šta biste radili u njemu. No, ukoliko zanemarimo tu činjenicu, Cirih, u klasičnom turističkom smislu, ima šta da ponudi.

Prvo što prilikom dolaska sa aerodroma u centar grada upada u oči je tradicionalna švajcarska preciznost. Znate one priče „tačan ko švajcarski sat“ ili „a voz stiže u minut“. E, to je baš tako. Prilikom kupovine karte za gradski prevoz (koja košta 12.80 švajcarskih franaka odnosno 10 evra i obuhvata sve, od voza preko autobusa do brodova na ciriškom jezeru), kažu nam da sledeći voz imamo tačno u 13.23. I tako i bi. U 13.23 ultra brza skalamerija kupi nas i za desetak minuta dovozi do železničke stanice u centru grada. Malo podseća na beogradsku železničku stanicu, ali samo po obliku zgrade i ni po čemu drugom.

Cirih je najveći grad u Švajcarskoj. Po broju stanovnika je, poređenja radi, nešto manji od Novog Beograda i ima oko 360 hiljada stanovnika. Glavni je grad kantona Cirih, a osnovan je 929. godine. Jedna međunarodna studija iz 2007. godine stavila je Cirih na prvo mesto  gradova sa najboljim životnim standardom na svetu.

Spokoj, mir i Šojićeva švalerka


Ono što se spolja može videti jeste jedno prilično spokojno mesto, mirno i usporeno. Na jednom kraju grada nalazi se čuveno Ciriško jezero, na koje je, da vas podsetimo, pobegla Šojićeva švalerka, pevačica Suzi, a odatle se, niz grad, pruža reka Limat.

Ono što je zanimljivo je da u gotovo svakoj ulici možete naići na okačene švajcarske zastave i zastave određenog kantona. Ponegde su one, kao duž limatskog keja, izmešane, ali je, sve u svemu, čitav grad okićen zastavama. Razmišljam kako bi to funkcionisalo u Srbiji i sve nešto mislim da bi kod nas već trećeg dana zaratila „Šumadija“ sa blokom „Negotinske krajine“ ili „Južni Banat“ sa „Sandžakom“.

Krećemo put parka, koji je praktično i vršna tačka grada, sa kojeg, kako su nam rekli, možemo da vidimo ceo grad.

„Malo strmije je, teško je popeti se do gore, ali vredeće“, rekli su nam u turist info službi.

Popesmo se pre nego što je uspon i počeo. Eto ti šta znači relativnost u mišljenju. Očekivali smo Avalu, a dobismo uzbrdicu koja je pet puta blaža čak i od znametnite Kameničke ulice u Beogradu.

Park kao i svaki drugi, sa fontanom, sitnom decom, trudnicama i ženskama koje šetaju pse. Što se žena tiče, švajcarci se baš i ne proslavljaju. Sve što smo videli a da vredi, govori nekim stranim, turističkim, jezikom. Inače, u Cirihu više od 30 odsto građana nema švajcarsko državljanstvo i to su mahom Nemci i Italijani.

Skupo razgledanje arhitekture


Ono što je specifičnost grada jeste zaista lepa arhitektura. Protestantsko-reformatorski duh izbija iz svakog pravca u kojem pogledate, jer će vam se na vidiku gotovo sigurno pokazati neka od brojnih crkava ili katedrala-Grosminster, Frauminster, Crkva Svetog Petra…

Kada su cene u pitanju, Cirih je, za prosečne srpske pojmove, preskup. To znači da ispod 6-7 franaka (pet euvra) nećeš moći ni kiflu da kupiš, a o ostalim stvarima da ne govorimo. U ulici Niderdorfštrase, koja je ciriški pandan Skadarliji, pivo možete popiti za desetak franaka, dok će vas iole pristojan obrok koštati od 15 franaka pa naviše.

Ukoliko se zadesite u najvećem švajcarskom gradu, ono što ne treba propustiti jeste vožnja brodom na Ciriškom jezeru, koja predstavlja sjajan ugođaj. Jedini je problem što su najčešće velike gužve, pa je potrebno biti strpljiv.

Bankarsko središte sveta

Sve u svemu, ono što se u Cirihu može videti i osetiti čulima prosečnog turiste, ničim vam neće ukazati da se nalazite u bankarskom središtu sveta, gradu koji čuva trilione kapitala najrazličitijih štediša. Nećete osetiti ni da se nalazite u jednom od značajnijih berzanskih i naučno-tehnoloških evropskih centara. Zapravo, mirnoća kojom grad odiše, nepogrešivo će vam staviti do znanja da se ipak nalazite u gradu za koji je najvažniji događaj u 20. veku to što je na njega slučajno ispaljeno nekoliko granata tokom Drugog svetskog rata.

Grad dobar za usput. Osim ako niste ostareli M@n, kojem je dinamike već preko glave pa bi mu prijalo malo tišine i spokoja. U tom slučaju, Cirih jeste savršena destinacija.

P.S.

Po povratku Iz Ciriha, našim letom leteli su i zvezda Granda Cobe Barjaktarević, Mile Kitić i Tina Ivanović, a putnici su prilikom sletanja na beogradski aerodrom spontano aplaudirali. Ne znamo zašto vam to kažemo, ali imamo utisak da je zbog nečega važno. Samo ne možemo da se setimo zbog čega.

 

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar