Prosize kapsule

Sećate li se VOKMENA?

Iako iz današnje perspektive MP4 plejera veličine naprstka u koje staju micro SD kartice vokmen izgleda smešno, ta plastična skalamerija je donela pravu revoluciju u način doživljavnja muzike, jer je bilo moguće napraviti lični izbor muzike i uz slušalice slušati je bilo gde i samo za svoj groš.

Kako bi nekome ko je rođen posle 2000. godine objasnili šta je to vokmen i zašto je donosio toliku radost svima nama u ono vreme? Hmm, a pre toga treba objasniti šta je to kaseta i da je sve do pronalaska vokmena za njeno preslušavanje bio neophodan uređaj koji je zauzimao počasno mesto u dnevnoj sobi i zahtevao posebnu vitrinu sa staklenim vratima.

A zamislite tek izraz lica tog mladog čoveka kad krenete da objašnjavate da je kaseta imala A i B strane na koje je stajalo svega po nekoliko pesama i da je premotavanje napred nazad trajalo i po nekoliko minuta uz obavezno vađenje kasete iz deka da bi se okrenulo na drugu stranu?

Tri decenije vokmena

Elem, tačno pre tri decenije „Sony“ je na tržište izbacio do tada neviđeni prenosni audio kasetofon, koji je nastao kada na modifikovani kasetaš dodate slušalice i koji je nazvan „Walkman“. Od tog trenutka muzika je dobila potpuno novu dimenziju, jer je vokmen omogućio ljudima da muziku slušaju, snimaju i prenose kao nikada pre toga.  Do 1983. godine, taj uređaj je postao statusni simbol i svako ko je bio kul furao je sluške na glavi i vokmen zadenut za pojasom.

Plavo-srebrni „Walkman“ TPS-MB L2 je bio prvi komercijalno dostupni model i koštao je oko 200 dolara, što ga je činilo veoma skupom stvarčicom čak i u to vreme. Narednih godina uvođena su razna poboljšanja, pa je pravougaona lična muzička kutija postala i radio prijemnik.

Roditeljima dece iz 80-tih godina prošlog veka ubedljivo najveći izdatak bile su baterije koje su vokmeni prosto gutali, a vremenom su razvijeni i za to doba „mikro“ modeli koji su bili veličine kasete.

Generacijski jaz bio je tada proširen više nego ikada jer je sve više mladih odrastalo na MTV-kulturi. Već uveliko se smatralo da su spotovi doprineli sumraku radija, što je i poručivalai i parola „video killed the radio star”, a vokmen je omogućio da snimanje sopstvenih mikseva na kasetama, koje su mogle da se presnimavaju više puta, sve dok traka ne pukne.  A kada baterije budu pri kraju, da bise uštedelo za još koji minut muzike, poslužila bi i hemijska ili prstima da se traka premota da bi se poslušala bar jedna od šest pesama koliko je u proseku bilo na B strani.

Usledile su i varijante duplih, blizanac dekova, koji su podržavli i reprodukciju i snimanje muzike, što je omugućavalo da kopirate kasetu bez upotrebe eksterne opreme. „Sony“ je otišao i korak dalje u nadi da će rešiti problem napajanja, lansirajući 1987. godine vokmen koji koristi solarnu energiju za rad 1987 godine, a ispostavilo se da je solarna verzija bila retka i skupa zanimacija.

Tokom devedesetih na scenu je stupio čuveni „diskmen“ koga se mlađe generacije još možda i sećaju, na kojima su se mogli slušati audio diskovi. A kada je mp3 format dospeo do širokih narodnih masa, za svega nekoliko godina na većini modela mobilnih telefona bilo je moguće smestiti omiljenu muziku za čije skladištenje je nekada bilo potrebno pola sobe.

Slični tekstovi

Ostavite komentar