Prosize kapsule

Stari beogradski TRAMVAJI

Sredinom maja, iz Saragose, preko Barselone, Francuske, Nemačke, Austrije i Mađarske, na Novi Beograd dovezao se prvi od trideset novih tramvaja koji će u sledeće tri godine u punom sastavu krstariti ulicama Beograda. Tramvaj je poslednja reč tehnologije, po želji Beograđana obojen u plavo i crveno, modernog dizajna, bešuman, niskopodan i klimаtizovаn. Unutrašnjost je izrađena od specijаlnog ekološkog, nezаpаljivog mаterijаlа…

online payday loans no credit check south africa, i need payday loan now

Od Kneževca do Beograđanke

Vozeći se starom poluraspalom, crveno obojenom “Trojkom”, iz Kneževca, preko Topčiderskog parka, pored Hipodroma i verovatno, najvećeg gradilišta na Balkanu (mosta na Adi) razmišljam o očiglednoj prednosti naših starih tramvaja – toliko su bučni, da buku desetina bušilica, i raznoraznih mašina sa gradilišta neću ni primetiti. I još nešto, na prijatnih letnjih 35 stepeni Celzijusovih, u dobroj staroj “trojci” uvek je barem 40… Ali, zato kada izađeš iz nje naučiš da ceniš rashlađujuću moć beogradskih lepljivih vrelina.

 

Svaka slučajnost je namerna

Pristižući na “Mehanu”, napokon stižem do onog dela tramvajske infrastrukture koji će biti funkcionalan za nove španske tramvaje.

Šta, niste znali? Naravno, da je tako. Niste valjda očekivali da će poslednja “reč tehnologije” biti u “govornoj” upotrebi u svim delovima Beograda? Ne, samo na obnovljenim deonicama na Novom Beogradu, Bulevaru, Vračaru i potezu do Banovog Brda. Ali i to je dovoljno. Dve stotine četrdeset i dva putnika na sedamdeset i sedam sedišta i stotinu šezdeset i pet stajaćih mesta (po tramvaju), svakodnevno će uživati u luksuzu novih tramvaja. U redu, barem ovog prvog. U avgustu će nam pristići još jedan, do kraja godine još koji, a na potpunu “tramvajizaciju” moraćemo da pričekamo još koju godinu. Ali na čekanje smo već navikli. A na to da ne dočekamo uvek smo spremni.


Nakon što sam se uverio da “žutaća” nema na vidiku, jer je “Mehana” jedan od njihovih CHECK POINT-a, polako vraćam karticu u džep i nastavljam svoju šverc-turu do Beograđanke, ili dokle doguram. Pitam se da li su se isto osećali stari Beograđani, kada se pre više od veka, na ulicama naše prestonice pojavilo ovo revolucionarno prevozno sredstvo. Tramvaj to, zaista, i jeste. Zahvaljujući njima, od zagušljivih beogradskih saobraćajnih čvorova, uvek uspem da spasim koji živac i koji minut. A živci i minuti su najvažniji…

Prvi tramvaji u Beogradu

Klackajući se ka Gazeli, podsmešljivo gledam na gungulu nervoznih vozača koji se lagano zaglavljuju na najzamršenijoj beogradskoj petlji, i poput ptice, u svojoj razdrnadanoj “trojci” prelećem oblak nervoze, pobesnelih sirena i garantovanih preduslova za “loš dan”. Trojka je zakon, pomišljam (ne tako kako ste vi pomislili, mada ko zna… probao nisam, o čemu ne znam ne sudim).

Kad smo već kod brojki, da li ste se ikada zapitali gde su nestale one “tramvajske brojke” – misteriozne linije koje su nekada sigurno postojale? Za krug “dvojke” znamo. Trojkom se upravo vozim, “petica” i “šestica”, kreću od crkve Svetog Marka, “sedmica” i “devetka” spajaju stari i Novi Beograd, “desteka” Voždovac i Dorćol, za “jedanaesticu” znam da postoji, a kuda i odakle ide nisam siguran. Dvanaestica kreće sa Banovog Brda, a ja obično iz nje izađem kod Pravnog”. Trinaestica: Banovo Brdo – Beko. I na kraju “četrnaestica”, koja povezuje dva istorijska imena – vojvodu Stepu i kralja Aleksandra. Da li ste primetili koji brojevi nedostaju?

Gde su nestali 1, 4 i 8?

Železnička stanica Beograd – mesto prvog kontakta stranca sa našom orijentalno-zapadnjačkom metroplom koja miriše na vekove svakoga, svega i svačega. Samo stanicu više, gore ka Slaviji, vodi nekoliko tramvajskih linija, međutim, jedna kojoj je Slavija bila i početna stanica više ne postoji.

U oktobru 1892. godine u Beogradu je počela da vozi prva tramvajska linija od Kalemegdana do Slavije. buy propecia canada Tu, nekada  popularnu jedinicu, Beograđani više ne koriste, ali neke druge predratne linije kao što su šestica i dvojka ostale su nepromenjene. Osim za” keca”, tačne podatke za druge linije nismo našli. Zna se da je postojala linija koja je vozila od Topčidera do Terazija, ali koja – nije sigurno. Poznato je, ipak, da su prvi tramvaji bili na konjsku vuču, a prvi električni tramvaj, zvani “Čičica”, koji je jurio neverovatnih deset na sat, provozao se Beogradom početkom prošlog veka.  Ove češke crvene dobili smo osamdesetih godina 20. veka, a početkom 21. lepe zelene “Švajcarce” koji su bili moderni  pre jedno pedeset godina, ali Srbin poklonu ne gleda u zube. Važno da vozi kuda treba i da stiže kad zatreba, a da li će biti niskopodan, digitalizovan i klimatizovan nije presudno.

Ko može, nek se snađe

Misli mi prekida zaustavljanje na stanici kod Beograđanke. Iskačem iz moje “trojke”, srećan što sam stigao 15 minuta brže nego da sam se “gužvao” autobusom, i pre nego ću “ošmekati” dolazeću “trolu” kojom ću do Terazija, stižem samo da pomislim – eh, koliko će mi još puta stara “trojka” završiti pos’o dok se dovuče taj novi “Šapanac”. Klima je privilegija, ali vreme je novac.

 

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar