Prosize kapsule

Teorije zavera o crtanim filmovima (I)

Teorija zavera nikad dosta. No, neke su toliko razrađene i smislene da čoveka nateraju da se zapita da možda nisu zaista i istinite? M@n magazin vam donosi analizu različitih skrivenih tumačenja i drugačijih intepretacija crtanih likova koji su, bar smo tako do sada mislili, obogaćivali naše detinjstvo. Šta se krije iza crtaća-klapa prva

Diznijev univerzum – naivni crtaći ili teorije zavere?

Nas, generacije odrasle na Diznijevim crtaćima, niko ne može ubediti da to nisu najneviniji i najbolji crtaći. Ikad! Ali, analitičkom, odraslom oku, ti crtaći puni su skrivenih poruka.

Rasparčavaju ih na sitna crevca I kako vele, nešto sistemski nije u redu. Ne kažemo da je u redu što su zli likovi po pravilu ružni (Bibop I Roksted, Gargamel, maćeha i zle sestre…) ili što je Ejpril O Nil posmatrana samo kao super ženska, iako se stalno provlačila kroz kanalizaciju, a nikad nije menjala odelo, ili što je Oliva, prvi anoreksični model, ili što “igrarije” Toma i Džerija obiluju nekažnjivom agresijom, ili Duško Dugouškovo “maltretiram te dok ne poludiš”… to su malo oštrijem oku vidljive zamerke. Ipak, objektivni, a neki bi rekli i zli jezici vide dublje teorije zavere.

Religija i nametanje ideala

Većina likova u dugometražnim crtaćima su siromašni, skromni, bez oba ili jednog roditelja, uvek ih prate neke nedaće, ali na kraju su oni nagrađeni bogatstvom, ljubavlju, moći.

Pouka je klasična hrišćanska: Ako ste ubogi, skromni i dobri, bićete jednom nagrađeni. Ili Ko čeka taj i dočeka. Takva je, na primer, Pepeljuga, čiji je život godinama bio jedna velika muka, a ipak je nastavljala vredno da mete i služi zloj babuskeri i njenim akrep ćerkama. Ne možemo se, a ne zapitati, zašto Pepeljuga svoje muke nije prekinula već prve godine svog čemernog života. Ipak, ona se odlučila za čamovanje i skromno čekanje na svoju bajku. Stpljena – spašena.

Ili Lepotica i zver: zaljubite se u opaku zver i verujte da je dobro u svakome. Samo što od zveri u stvarnom životu nikad, ama baš nikad ne postane princ. Samo lepotice postanu baba devojke.

S druge strane, mnogi religijski dušebrižnici su osporavli razne crtaće. Štrumfovi su osuđivani kao korisnici magije. Da Vinčijev kod je progurao teoriju da je Ariel – Mala Sirena, sa sve svojom bujnom crvenom kosom, simbol Marije Magdalene, žene Isusa Hrista i najveće tajne ikada! To, mu dođe nesto poput minimalnog subverzivnog delovanja na hrišćansku crkvu.

Komunizam, nacizam i rasizam

Najosporavaniji su mali, plavi šumski stvorovi. Štrumfovi. Nazvani gomilom komunista, a kažu baš su postali popularani poslednje godine Hladnog rata u Americi. Žive u zajednici, sve dele i ako iko odluči nešto na svoju ruku, na celoj zajednici je da ga spasi.

Veliki štrumf liči na Karl Marksa i nosi crvenu kapu, dok je Gargamel kapitalista. Francuski sociolog Antoan Bueno u ‘Maloj plavoj knjizi’ optužio je Štumfove da šire rasističku i totalitarističku propagandu. Ocenio je kako je Papa Štrumf, autoritarni vođa i ostali Štrumfovi ga slušaju bez pogovora. E sad, gde su nacisti, tu mora biti i Jevreja.

Bueno je zaključio da je Gargamel pravi Jevrej, jer je “ružan, prljav i obožavalac zlata”. Jadni naši mali junaci detinjstva, njih je Bueno okarakterisao i kao rasiste. Štrumfeta je prava mala plava arijevka, a štrumfovi nakon što se razbole postanu crni, te izgube inteligenciju, a ne mogu ni razgovarati.

Smatra da su na taj način i belci videli Afrikance tokom 19. veka. Oni još dublji analitičari mogu Štrumfove okarakterisati i kao pripadnike Kju Klus Klana zbog belih kapuljača.

Ništa bolje nije prošao ni Duško Dugouško. Optužen što uvek ljubi Elmera i bele likove, a nikad nije poljubio crnog patka Daču!

(nastaviće se…)

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

3 komentara na “Teorije zavera o crtanim filmovima (I)

  1. Bravo za tekst!!! 😀 A mi jadni mislili da smo imali naivno detinjstvo! Al nema veze, sve je to propaganda, mi smo kolektivno izvukli prave poruke, cime se, nazalost, ne mogu pohvaliti kasnije generacije!

  2. Ekstra je članak, vrlo zanimljive činjenice, tera na razmišljanje.
    Hoće li biti nastavka? Imali smo mi još crtaća 🙂

  3. U suštini dobar tekst, ali u svakom slučaju su crtani filmovi našeg detinjstva bili mnogo bolji od ovih današnjih. Tek u njima možemo da nađemo teorije zavere, i skrivenu simboliku, koja nije ni toliko više “skrivena”.

Ostavite komentar