Prosize kapsule

Leteći tanjir – novinarska greška stara 64 godine

Kada je pilot Kenet Arnold, 24. juna 1947. godine, na nebu u blizini planine Mount Rejner, u američkoj državi Vašington, sa svoje leve strane, nekih tridesetak kilometara severno levitra no prescription ugledao neobični lanac od devet letećih objekata, od koje se odbijao sunčev odblesak, kuhinjski asesorajz poznat kao tanjir dobio je sasvim novo značenje kog se nije oslobodio ni decenijama posle ovog mističnog događaja. Činjenica

je da je baš on pokrenuo lavinu najmaštovitijih terorija o tome da li u ovom svemiru jesmo ili nismo sami, ali mnogo je više činjenica o kojima se malo zna, a koje pokazuju koliko je ljudska mašta moćna igračka. Još kad je novinarska… E, onda dobijete fenomen „LETEĆEG TANJIRA“.

64 godine LETEĆEG TANJIRA


Prvi leteći tanjir, zna se, patentirala je nečija pobesnela supruga, i taj je leteo brzinom od nekoliko „besova“ po milisekundi, u pravcu: glava-leva trojka

(gornja)-ili makar krvava slepoočnica, sa režimom rada majku mu j*bem, sad će da vidi čija majka crnu vunu prede.

Ali to nije leteći tanjir koji je tema ovog teksta. Naš tanjir odnosi se na teoriju o postojanju vanzemaljskog života na Zemlji (pošto van nje već postoji), i za iskustvo američkog pilota amatera, koji je nekoliko dana nakon u uvodu opisanog događaja nadomak planine Maunt Rejner, u izjavi Bilu Beketu iz Junajted Presa rekao: „ Objekti su leteli poprilično nepravilno, kao kad bacite tanjirić po vodi, nešto poput „žabica” (kad dečaci bacaju oblutke po površini vode a ovi skakuću po njoj).“ U tome ne bi bilo ništa neobično niti specifično da Beket od jednog sasvim običnog opisa jednog neobičnog događaja nije napravio, možda, i najveću obmanu javnosti novije istorije, pogrešno opisavši Arnoldove „žabice“ kao „leteće tanjire“. Istina je da je Arnold objekat opisao kao zaobljeni disk, ali samo kada se predmet posmatra sa strane. Odozgo gledajući, predmet je više podsećao na bumerang i imao oblik polumeseca, ali nikako diska, odnosno tanjira.

Kada je vest neverovatnom brzinom dospela u javnost, već je bilo kasno da se razmišlja o tačnom obliku, a panika je učinila svoje. U prvih nekoliko dana usledile su hiljade prijava o viđenjima „letećih tanjira“ širom Amerike, pa i dalje, čime je, uprkos logici i zdravom razumu, LETEĆI TANJIR postao simbol vanzemaljske letelice i to ostao do danas.

Od rotirajućeg srpa do letećeg tanjira

Primeri masovne histerije poznati su u ljudskoj istoriji i nije ih bilo malo. Ipak, retko koji je imao ovakav efekat na dalji tok iste. Vanzemaljci i život “iznad neba” (ne na nebu, mada je i ta tema zanimljiva) oduvek su predmet ljudske radoznalosti, pa nije ni čudo što je konačni materijalni “dokaz” postojanja nečeg takvog izazvao pomamu globalnog karaktera i dovelo do zaključaka u koje se ne sumnja, a za čiju potvrdu nema niti jednog argumenta. Osim onih Arnoldovih, naravno…

“Pojedinačna širina bila im je između 13 i 15 metara. Objekti su leteli između dve planine koje su jedna od druge udaljene 80 kilometara – tu su razdaljinu preleteli za samo 1 minutu i 42 sekunde (2735 kilometara na sat) što je odgovaralo brzini tri puta većoj od tada najbrže ljudske letelice. Arnold je rekao da su letelice manevarski savršeno izbegavale terenske prepreke, što je upućivalo na zaključak da je njima neko upravljao baš kao što je on upravljao svojim avionom.”

Da li je Arnold tog dana video meteor koji je neverovatnim slučajem u pravilnoj formaciji uleteo u Zemljinu atmosferu, jato pelikana ili zalutalu Marsovsku porodicu u poseti obližnoj Zemlji, nikada nećemo saznati, ali sigurno je da je sa njim otpočela era letećeg tanjira, era teorija zavera o vanzemaljcima i viđanja NLO-a.

Era zaglupljivanja i manipulisanja ljudskim umom započela je mnogo ranije. Ne zna se tačno kojim događajem, ali sudeći po Arnoldovom primeru brkanja bumeranga sa tanjirom, mora da je bilo mnogo lako. I sigurno je i dalje tako…

 

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar