Prosize kapsule

Protivteroristička jedinica Policije PTJ – PESNICA ZAKONA

Kada direktor Policije zatraži saglasnost ministra unutrašnjih poslova za angažovanje  Protivterorističke jedinice, znači da je „vrag odneo šalu“ i da je zadatak suviše složen i opasan za „regularne“ pripadnike MUP, čak i za Žandarmeriju. Većina građana Srbije ne zna da u bilo koje doba dana ili noći postoje ljudi, obučeni i spremni da stanu na put najsurovijim pretnjama po njihovu bezbednost – organizovanom kriminalu, ekstrmizmu, terorizmu… Pripadnici PTJ su jedni od malobrojnih (pored Specijalne antiterorističke jedninice SAJ i nekih specijalnih jednica Vojne policije) koji imaju takav zadatak. U njihovim rukama su „sredstva krajnje prinude“ i oni se ne ustručavaju da ih i upotrebe u skladu sa Ustavom i zakonima države kojoj služe.

Jasno je da takvom silom ne mogu raspolagati obični ljudi. Zapitaćemo se – šta pripadnike PTJ odvaja od “običnih” ljudi. Odgovor je – skoro sve što se ne vidi na prvi pogled. A za većinu momaka kojima je u opisu posla da „guraju glavu tamo gde drugi ne bi ni nogu“, u privatnom životu nikada ne biste pomislili čime se bave. Međutim, u uniformi, na zadatku, oni su do brutalnosti efikasni u sprovođenju zakona. Jedino tako i mogu obavljati svoju dužnost, jer ovi momci udaraju na najopasnije predstavnike podzemlja i terorizma.

Ekipa muškog magazina pre nekoliko dana provela je dan u bazi „Lipovica“ nadomak Barajeva kao gost PTJ i njenog komandanta pukovnika Gorana Dragovića. Imali smo čast da izbliza vidimo i iz prve ruke čujemo ko su pripadnici PTJ i sa kojim se izazovima susreću.

Samo najbolji imaju prolaz

Od 230 kandidata, uglavnom pripadnika MUP, koji su prošle godine konkurisali za mesto u Protivterorističkoj jedinici policije PTJ tek petorica su zadovoljili kriterijume. Podatak koji nam je predočen u komandi jedinice još više intrigira ako znamo da je dobar deo kandidata na selekciju došao iz Žandarmerije.

Dakle, mogućnost da se proberu najbolji od najboljih jeste prvi preduslov kvaliteta. Drugi faktor je složena i zahtevna obuka koja traje koliko i staž u jednici. I treći, nezaobilazan činilac je konstantna briga o psihičkom zdravlju pripadnika i negovanje snažnih međusobnih veza koje prevazilaze domen profesionalnog.

Svi oni koji dođu na selekciju za jedinicu podvrgavaju se rigoroznim medicinskim pregledima, proverama fizičke sposobnosti i psihološkom testiranju. Komandant nam je pokazao dugačke liste kandidata u kojima su evidentirani rezultati svakog segmenta provere. Dovoljno je da u samo jednoj disciplini kandidat ne zadovolji kriterijum i gotovo sigurno je sebe dikvalifikovao iz trke za grb na kome mitski Grifon drži mač i štit sa simbolima Srbije.

A provera fizičkih sposobnosti kandidata je svojevrsno isplaniran pakao u nekoliko nedelja u kome se ljudsko telo i um dovode do granica izdržljivosti. Sve to se kombinuje sa elementima obuke u borilačkim veštinama, korišćenju hladnog i vatrenog oružja.

M.K. zadužena za psihološku selekciju kandidata kaže da postoji posebna baterija testova kojima se podvrgavaju ljudi koji izraze želju da postanu pripadnici PTJ. Prema njenim rečima, psihološki profil kandidata treba u svakoj pojedinosti da sadrži epitet nadprosečan. Ali ono što te ljude u najvećoj meri odvaja jeste izuzetna stabilnost u situacijama kada bi obični ljudi podlegli strahu ili panici. Kako kaže MK, reč je o ljudima čiji psihološki sklop zahteva teške situacije i izazove u kojima bi se kalili.

Obuka – adrenalinska hrana

Obuka koju im nudi PTJ zadovoljava apetite i najzagriženijih adrenalinskih zavisnika, što smo imali priliku da se uverimo, što neposredno, što putem video zapisa koje su nam predstavili. Kao što smo već pomenuli, pripadnici PTJ nikada ne završavaju sa obukom. U principu, svaki pripadnik jedinice ima specijalnosti u kojima je najbolji, a svi su dužni da zadovolje neke opšte kriterijume.

Jedan od njih je da budu osposobljeni za korišćenje svih vrsta naoružanja u arsenalu jedinice, da prođu padobransku obuku i da postignu određeni stepen poznavanja borilačkih veština. Pored toga, pripadnici PTJ obučavaju se za specijalnosti snajperiste, stručnjaka za eksplozive, za rad sa službenim psima, nuklearno-hemijsko-biološku zaštitu, pohađaju kurseve alpinizma, obezbeđivanje ličnosti itd.

Jednom godišnje u goste PTJ dolaze instruktori izraelskog Mosada sa kojima vežbaju, između ostalog i Krav Magu, borilačku veštinu izraelskih oružanih snaga. Ova, na oko ne tako lepa veština, praktikuje upotrebu vatrenog i hladnog oružja u ne smrtonosne svrhe, odnosno kada je potrebno savladati izuzetno opasno i agresivno lice, bez lišavanja života.

Suštinski razlog približavanja i prelaženja granica ljudskih psihofizičkih sposobnosti kod pripadnika PTJ, prema rečima njihovog psihologa, jeste potreba da u određenom trenutku, kada je to potrebno, u dva ili tri minuta angažuju sve svoje potencijale i da izvrše zadatak bez obzira na rizik i opasnost. Oni su u svakom merljivom segmentu ljudskih psihofizičkih sposobnosti jednostavno rečeno – nadprosečni.

Akcije

Trebalo bi podsetiti da su pripadnici PTJ neutralisali teroristički kamp vehabija u planinama iznad Novog Pazara 2007. godine u kojoj je vođa ekstremista Mustafa Prentić izgubio život, a jedan policajac ranjen.

Dve godine kasnije snajperisti PTJ bili su prinuđeni da liše života otimičara koji je držao kao taoce celu porodicu u jednoj kući porodice Jovanović nadomak Despotovca. Tek kada je pregovarački tim MUP procenio da su postupci otmičara krajnje nepredvidivi dok je jednom taocu držao prislonjen pištolj uz glavu, izdato je naređenje da se otvori vatra.

Pukovnik Dragović ispričao je za slučaj hapšenja otmičara koji se zabarikadirao u stanu sa detetom. Naime, pripadnici PTJ nisu smeli da koriste vatreno oružje prilikom akcije, nego su, posle razvaljivanja vrata u štit primili 13 metaka iz automatske puške koju je imao otmičar, da bi ga posle toga svladali, a dete oslobodili bez ikakvih povreda.

Psiholog M.K. kaže da se posle svake akcije koja podrazumeva visok rizik sprovode psihološka testiranja ljudi koji su u njima učestvovali i da je gotovo pravilo da su svi oni, skoro istog trenutka spremni da idu u naredni zadatak.

Istorijat jedinice

Kada je 2003. godine formirana Žandarmerija, pored odreda u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu, kao samostalna organizaciona celina u okviru nje nastala je i Protivteroristička jedinica. Ona je u prvi mah okupila pripadnike rasformirane Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti (JSO), pripadnike rasformirane Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) iz Prištine i specijalističke čete Žandarmerije. Prilikom detaljnih bezbednosnih provera, u dva navrata, iz jedinice su odstranjeni bivši pripadnici JSO koji su imali veze sa nezakonitim aktivnostima.

Aprila 2007. godine, na predlog tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića, Vlada je izdvojila Protivterorističku jedinicu iz sastava Žandarmerije, pa je ona postala samostalna organizaciona jedinica Direkcije policije. Takva odluka opravdana je specifičnostima poslova koje obavlja i potrebama službe. Posle osnivanja 2003. godine jedinica je u svom sastavu imala osam vodova, od kojih je sedam bilo smešteno u bazi u Lipovici, a 8. vod, u sklopu ronilačkog centra, bio je u bazi „Marina“ na Savi. Dve godine kasnije, PTJ dobija potpuno nov komandni kadar koji jedinicu usmerava na primarne zadatke – borbu protiv terorizma. S tim ciljem, 2006. godine u PTJ urađena je sistematizacija radnih mesta, koja važi i danas.

Komandant

Pukovnik Policije Goran Dragović, čovek koji je karijeru specijalca počeo u prištinskom odredu SAJ kao instruktor bliske borbe, danas je blizu vrhunca karijere. Iako ga je nekoliko ispita delilo od diplome medicinskog fakulteta, Dragović se, kao afirmisani karatista pridružio Policiji i ubrzo počeo da napreduje u lancu komandovanja među specijalcima.

I danas kao pre dve decenije, pukovnik Dragović često u akcije ide prvi, ispred ljudi kojima komanduje. Iako je, prošavši mnogo po život opasnih situacija, dokazao hrabrost i srčanost, pukovnik i dalje daje primer mlađima od sebe. Jednom specijalac – uvek specijalac!

Arsenal

Za čitaoce Muškog magazina predstavljamo taktičko tehničke karakteristike jednog dela naoružanja i vozila koje koristi PTJ.

Hameri

Hameri koje poseduje PTJ su tzv. H1 tipa, koji su u Srbiju uvezeni kao civilne varijante vozila.  Nakon toga su u Institutu „Lola“ oklopljeni i prepravljeni u borbene varijante. PTJ jedini u Srbiji, a i u svetu poseduje takvu vrstu modifikovanog Hamera.

Motor je zaprenine od 6500 cm³  i zbog izuzetne snage vozilo je operativno u svim terenskim uslovima. Inače u PTJ se oni koriste za prevoz ljudstva, razbijanje veće grupe izgrednika koji narušavaju JRM, na njih se montiraju sredstva za vatrenu podršku, a koriste se i za vuču čamaca, agregata, pokretnih kuhinja i slično.

Pištolj – Beretta PDz4 Storm

Italijanska fabrika Beretta je 2004. godine izbacila ovaj pištolj kao službeni pištolj 4. generacije. To je poluautomat sa sistemom rada kratkog trzaja cevi. Kapacitet okvira je 17 metaka. Proizvodi se u 4 kalibra : 9dz19mm,9dz21, 40snj, 45 auto, odakle i potiče naziv modela  PDz4 Storm. Rukohvat pištolja je od polimera ojačan fiberglasom sa čeličnim ulošcima sa integrisanom picatinny šinom za montažu laserskih obeleživača i taktičkih lampi. Udobnost i ugao rukohvata kao i niski profil idealni su za instiktivno nišanjenje. Rukohvat je sa svih strana gumiran, unutrašnjost pištolja je hromirana. Bravljenje je geometrijskog tipa sa osnom rotacijom cevi što povećava vek trajanja oružja. Sistem okidanja je zasebna celina, lako odvojiva od mehanizma. Ima obostrane komande, mogućnost montaže različitih dodataka što mu omogućava potpunu modularnost od 5600 kombinacija, što nijedan drugi proizvođač nije uspeo. Veoma je popularan pištolj kako kod civila, tako i na vojno-policijskim poslovima. U PTJ se najčešće koristi za skriveno nošenje, kao što je slučaj sa poslovima obezbeđenja VIP ličnosti.

Puška Colt M-4

Zemlja porekla je SAD. Pravljena je na bazi puške M-16, skraćena verzija. Kalibar je 223 (5,56 dz 45 ), puni se okvirom od 30 metaka. Težina oružja bez okvira je 2, 44 kg. Dužina cevi je 29 cm, prednji nišan je podesiv a zadnji je transakcioni kao kod M-16. Koristi Aim Point. Može da se modifikuje i veliki broj specijalnih dodataka.  Ostvaruje odlične rezultate preko 300m i omiljena je kod pripadnika specijalnih snaga.

Snajperska puška TRG-22/42

Zemlja porekla je Finska. To je puška srednjeg i velikog dometa, zavisno od kalibra. Koristi kalibar .309njin, .300njinmag, .338lapua magnum. Kapacitet magacina je 10 metaka. Opremljena je optičkim nišanom Leupold mark 4. Mogućnost preciznog pogotka je od 800.1200 m, u zavisnosti od kalibra. Puška je izrađena po kriterijumu strelaca koji se dugo godina bave preciznim gađanjem. Jedna je od najprodavanijih snajperskih pušaka u svetu.

Snajperska antimaterijalna puška Barrett M82A1 call. 50 BMG

To je teški snajper velikog dometa, koristi kalibar 50 BMG, izuzetno velike preciznosti i vatrene moći.  Puni se okvirom od 10 metaka, težina oružja je oko 18 kg. Radi na principu kratkog trzaja cevi. Opremljen je optikom Snjarovski. Pored živih ciljeva uspešno eliminiše i lako oklopljena vozila na daljinama do 2000m. Jedan dobro obučeni strelac može ovim oružjem da zaustavi čitavu četu i tako promeni ishod okršaja.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

9 komentara na “Protivteroristička jedinica Policije PTJ – PESNICA ZAKONA

  1. Aleks, onako hipoteticki, je l' mozes da mi nabavis broj telefona onog PTJ-evca sa smedjim okicama??? :))

    Nisam se nikad bavila PT formacijama, ali ovaj tekst sam procitala sa bas velikim interesovanjem. Deo sa tehnikalijama vatrenog oruzja sam preskocila, ali verujem da ce i to nekome biti korisno.
    Ne mogu a da ne primetim da je MUP od 2008. godine otvorio mnoge kanale komunikacije i da se vidi da im Biro za saradnju sa medjima radi punom parom. To ce im se sigurno isplatiti.

    Nego, mene zanima nesto… Da li pripadnici PTJ imaju 'civilni zivot' tj. zivot izvan baze i zadataka? Da li se njihov indentitet cuva ili i sire narodne mase mogu znati ko su pripadnici PTJ?

    • Draga Mima,

      Mislim, od svog tog adrenalina i testosterona ti zapazila "smeđe okice"? Kapiraš da ne bih mogao da ti dam broj pripadnika PTJ, čak i da ga imam… Oni su, generalno, dostupni za novinare, ali isključivo uz odobrenje Biroa MUP. Iako od ranije poznajem komandanta jedinice, i za mene važe isti uslovi.

      Identitet tih ljudi, u principu, nije tajna, ali bi njihovo ad personam eksponiranje u javnosti moglo da nosi određene bezbednosne rizike, s obzirom na to sa kojim sojem ljudi su morali "da se kače". Iz tog razloga nisam objavio ni jednu fotografiju na kojima se vidi lice policajca.

      Što se tiče njihovog privatnog života, prema mojim saznanjima, on je sasvim noramalan, čak miran i povučen. To su ljudi koji se vrlo često i u "civilstvu" drže jedni drugih, međusobno se druže i ne eksponiraju preterano svojim profesionalnim prerogativima. Njihov psiholog kaže da oni na poslu potroše višak energije i zadovolje potrebu za opasnošću, pa su u van uniforme totalno cool 🙂

  2. moja zelja je bila od malih nogu da budem policajac,ali ne obican nego kao ovi momci (ako bog da buduce kolege) ptj je jedna od mojih omiljenih jedninica!zasto?? zato sto su po meni drugacij od drugih,jel da??? tako da ovo mi se svidelo Aleksandre sto si napravio ovu stranicu! veliki pozdrav od Stefana!

  3. Moj muskarac je pripadnik PTJ-a,i iz tog razloga sam resila da se malo vise informisem u vezi njegovog posla. 🙂 Znala sam da je ovo veoma zahtevan posao,i nikada ga nisam razumela kada je govorio da je umoran,ili slicno,ali citajuci ovo,shvatila sam da njima uopste nije lako. Nikada nisam nesto bila zainteresovana da citam o policiji generalno,ali sam upoznala njega,i sada dosta citam o tome,i on sam mi pokazuje snimke njihovih akcija. Svakako,oni bas i nemaju neki privatan zivot,svakog trenutka je pitanje kada ce mu telefon pozvoniti.Ili radi ceo dan,ili ide na teren po par dana,ili radi nocu…Nije lako zenama i devojkama ovih momaka. 🙂 Ali svakako,oni su vrlo pametni i prilicno mirni momci,nisu pod nekom tenzijom ili slicno.I kao sto kazete,svi se drze zajedno,druze se privatno.Upoznala sam dosta pripadnika PTJ-a,uglavnom su fizicki slicni,celavi,napucani,tetovirani.. 🙂 Kao sto u tekstu pise,po izgledu nikada ne biste rekli da su pripadnici protivteroristicke jedinice.

  4. Meni nije baš najjasnije zašto imamo dve specijalne protivterorističke policijske jedinice vrlo slično organizovane i sa skoro istim nadležnostima (PTJ i SAJ)? zar ne bi bilo racionalnije i efikasnije da se od te dve, inače izvanredne, jedinice stvori jedna koja bi bila usko specijalizovana za protivtrorističku zaštitu, obuhvatajući tu i praćenje, otkrivanje i sve druge aktivnosti pored borbenih, a za rizična hapšenja, otmice i talačke situacije (osim ako su posledica terorističkih aktivnosti) da se oforme SWAT timovi u odredima žandarmerije? Ne znam da li sam u pravu ali mi deluje logičnije, a voleo bih da o tome čujem mišljenja profesionalaca. Hvala.

Ostavite komentar