Prosize kapsule

Državni simboli naroda bivše Jugoslavije – Ko se čijim barjakom kiti?

Ovog 17. avgusta, srpska zastava, grb i himna, otkada su obnovljene i usvojene, pune sedmu godinu. Bez ozbiljnih zahteva za promenom. Na njihovo konačno usvajanje čekalo se od raspada Jugoslavije skoro 15 godina. Probleme s definisanjem nacionalnih simbola, imale su i ostalih pet država.

A dok nisu usvojeni, nije baš tako bilo. Kao ni u onih pet ostalih država bivše Jugoslavije.

Koliko su naši simboli zaista naši?

Sve one su pocepale Titovu građevinu po granicama nacija, naroda, vera… I iz svog tog haosa morale su se izvući kao posebne, jedinstvene stvarajući svoj nacionalni identitet, odričući se društva socijalne privrede i simbola “bratstva i jedinstva” – onih baklji u plamenu, žita i petokrake. Nigde kao u Jugoslaviji nisu narodi tako blisko delili istoriju, a nigde kao ovde nisu nastojali biti drugačiji, različiti od onih drugih i bolji od onih gorih! Još za vreme rata izvlačili su svoje simbole iz zapećka istorije, dvoglavog orala, krst s ocilima, šahovice, ljiljane…

Tradicionalni srpski grb

Posle 20 godina od raspada

Slovenija je jedina članica Evropske Unije i pored svoje zastave, na kojoj se vije grb Triglava i Celjskih zvezda, vije se i i zastava EU i čuje se Oda radosti. Pre ulaska u EU, želeli su da promene izgled grba i zastave zbog neprepoznatljivosti.

Grb Slovenije

“Javnost u Eu nas često mesa sa Slovačkom. Kad počneš da im objašnjavaš da nismo deo bivše Čehoslovačke, već one s ruba Balkana, onda siđeš s konja na magarca”, objašnjavao je dr Janez Potočnja, šef pregovaračke grupe u pregovorima s EU.

Mešaju njihovu zastavu sa slovačkom: Slovenija

Slovenci ne zaboravljaju epizodu kad se Buš mlađi pohvalio da je primio u posetu “slovačkog premijera Drnovšeka”. Da ne pominjemo reportaže iz “Ljubljane, glavnog grada Slovačke” i to što je predsednik Kučan čak i u zemljama u okruenju slušao zvuke slovačke himne.A i grb je kritikovan da liči bilo kom grbu planinskog društva.

Hrvatski grb i zastava, za razliku od slovenačkih, su sigruno prepoznatljivi–krasi ih šahovnica čije je prvo polje crveno, da bi se napravila razlika od NDH šahovnice čije je prvo polje bilo belo.

Postoje dve tumačenja postojanja šahovnice kod Hrvata. Jedna verzija kaže da je jedan imućni Dubrovčanin 1595.godine trebalo da bude odlikovan ordenom viteza Reda Santijaga, ali je morao da dokaže plemićko poreklo, te je potplatiojednog biskupa da mu overi lažni grbovnik, pa je u celoj toj zbrci ubacio i grb cara Dušana na kojem su bile prikazane teritorije na kojima je vladao , uključujući i hrvatsku šahovnicu. Druga verzija je da je ona doneta sa Habzburzima i preslikana sa dvoglavog orala urađenog u crveno belim kockama kao simbola češko-moravskog grba.

Diskretna razlika u boji polja: Hrvatska

Nad šahovnicom se nalazi i pet malih štitova – najstariji grb Hrvatske, grbovi Dubrovačke republike, Dalmacije, Istre i Slavonije – čime ističu svoje vekovno postojanje. Fali im jedino grb iz perioda SFRJ. Ili tada možda nisu postojali?!

BiH je država ti konstitutivna naroda, dva entiteta, distrikta, trinaest vlada, sedam predsednika… Takva rasturena građanskim ratom, a osuđena da ponovo bude zemlja zaraćenih naroda, nastavila je i u miru da ratuje, obaranjem simbola entiteta i neslaganjem oko državnih.

Za vreme rata se vijorila zastava prvog bosanskog kralja Tvrtka Kotromanića, ali je kao takva bila simbol samo Bošnjaka. Ostala dva naroda je nisu prihvatali i dugo je traženo kompromisno rešenje.

Novokomponovana zastava: Bosna i Hercegovina

Ipak, posle neuspelih pokušaja, 1998.godine visoki predstavnik Westendorp nametnuo je  sadašnju, novokomponovanu zastavu, bez veze sa ikakvom bosanskom tradicijom. Kažu da tamno plavo polje na kom je žuti trougao simbolizuje Bosnu, uglovi trougla tri naroda, a zvezdice Evropu. Kažu duhovitiji i da je izgled zastave precrtan sa Westendorpove šoljice za čaj.

I himna Jedna i Jedina koju je napisao Dino Merlin ukinuta je jer nije odgovarala Srbima i Hrvatima. Slična situacija je u entitetima… uvek se jedan od naroda bunio da nije dovoljno predstavljen. Očigledno da nema veze sa logikom, već je pitanje sentimenta i strasti. A ako nema sentimenta, pa i na dršku od metle se može okačiti krpa i njom mahati.

Minimalizam: Srbija i Crna Gora

SR Jugoslavija – SCG i preostale Srbija i Crna Gora u njoj, ostale su da se bore sa starim simbolima, nikako nisu izglasavani novi grbovi, nova zastava… Himni “Hej, Sloveni” se zviždalo, a nikako se nova nije usvajala. Sva privremena rešenja su bila žalosna kombinacija srpskih i crnogorskih motiva i nisu se nikako primili u narodu. Do 2004. kad su zvanično usvojeni sadašnji orlovi, zastave i himna. Utom se i CG odvojila i okitila zastavom dinastije Petrovića.

Crnogorski barjak

Makedonija je još i najubogija. Udžbenički primer mlade nacije sa slabim i nerazvijenim državnim identitetom. Jedina mora zbog Grčke da nosi naziv bivše jugoslovenske zemlje i da se bori za svoj identitet nasuprot Bugarskoj koja joj to osporava. Zastavu s Vergilijinim suncem (zvezda-iskopina u severnoj Grčkoj, smatra se da je pripadala Filipu Makedonskom) su joj Grci osporili, te nova zastava ima sunce i dalje samo sa osam zraka – dovoljno različitu da se udovolji Grcima.

Zemlja izlazećeg sunca: Makedonija

Gledajući kroz prizmu retradicionalizacije, SFRJ i njena ideologija i simbolika nekima danas izgleda kao istorijski incident. I ne samo to. Čini se da Južni Sloveni nisu imali sreće (ili pameti) da u poslednja dva veka sastave ni pedeset godina kontinuiteta u bilo kom smislu. Pod nazivima kneževina i kraljevina, opstajale su nekoliko decenija.Republike su nastale iz komunističke prakse, pa je petokraka “kao zakrpa” izdržala samo koju godinu preko pola veka.U opštoj idejnoj, političkoj i istorijskoj konfuziji u kojoj se jugoslovensko društvo našlo i rasrešavalo dileme ratom, narodi su se vratili istraživanjima svoje prošlosti zarad identifikovanja budućnosti. Ka što većoj dozi razlikovanja posegle su sve republike. Poziva se na što starije postojanje, Slovenci se čak pozivaju na svoje vojvodstvo Karantiniju, Makedonci na cara Samuila, a Crnogorci na Duklju.

Da li se zaista baš toliko ne razumemo?

Hrvati su dobili hrvatski jezik uz nasilno menjanje reči, vratili svoju istorijsku šahovnicu, stavili štitove svojih istorijskih republika, a “slučajno” mesto nije zaslužio grb iz socijalističkog perioda.

Sama Slovenija, koja zna da nikada nije imala svoju državu, zadržala je preuređen simbol iz jugoslovenskog perioda, ali se bori sa prepoznatljivošču. Uvela je obavezu isticanja svuda nacionalnih simbola i obrazovanje đaka kroz “državljansko vaspitanje”.

U zahtevu ka nacionalnoj posebnosti i razlikovanju od Srbije, Crnogorci su progovorili “maternji jezik” uveli poneko slovo, posvetlili plavu boju trobojke, pa je onda i ukinuli, a srebrnog orla pozlatili i našli mu gnezdo na crvenoj podlozi.

Bosni je nametnut neutralni grb i zastava, himna bez reči i čini se da nikom i ne prirastaju za srce, sem Bošnjacima koji nemaju drugog izbora. Osim da nose tursku zastavu, kad ista igra protiv Hrvatske i Srbije.

Traganje za identitetom: postavljanje statue Aleksandra Makedonskog u Skoplju

Nad Makedonijom se stalno vije neki barjak i preti – što Grčki, što Bugarski, jedni ne priznaju teritoriju, jedni narod. Čini se da su Srbi povukli u toj “istorijskoj” bici, pokušavajući da ulogu kolektivnog krivca i poraženog iz rata preobrate u ulogu države bez pretenzija.

U Srbiji su pre zvaničnog usvajanja pitalo koliko to mi vrsta zastava imamo? Pred  Skupštinom se vijorilo pet srpskih i dve jugoslovenske. Pred zgradom predsedništva Srbije je bila jedna zastava, u velikoj Sali druga, na stolu predsednika parlamenta treća, Srbima u Hrvatskoj predataje četvrta, u Republici Srpskoj je peta, u Bujanovcu i Preševu šesta, sasvim drugog miljea…

Konji ispred Narodne skupštine...a ima ih i unutra

Velika država, velikih protivurečnosti, ali je većina isticala Jugoslovenstvo u odnosu na svoju republiku. Sad je šest država, šest različitih jezika od kojih su četiri identična, sa drugačijim narečjima, ali i nazivima, jedni ubacuju nova slova, drugi izmišljaju reči, treći ubacuju turske i arapske… A ipak, Srbi pevaju himnu koju je napisao Slovenac, hrvatsku napisao Srbin, a slovenačku slovenac srpski patriota. Bošnjaci se ponose zlatnim ljiljanom sa štita Tvrtka Kotromanića koji se venčao u Mileševi i proglasio se kraljem Srbije i Bosne, a Srbi iz Bosne su ga izbacili sa svog prethodnog grba iako na grbu Srbije postoji. A svi ti grbovi su još i postojali na Dušanovom grbovniku.

Nismo li previše saživeli jedni s drugima i izmešali sve ili smo izmešali zato sto hoćemo da pobegnemo jedni od drugih?

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

4 komentara na “Državni simboli naroda bivše Jugoslavije – Ko se čijim barjakom kiti?

  1. nevjerovatno je to, kako bilo koji pisac, novinar itd. zeli da omalovazi druge narode a da velica svoj…Crnogorci nijesu izmislili nova slova, tako se u Crnoj Gori govorilo vjekovima

  2. Staro stvaranje nacija je išlo iz plemena, a nove nacije su prvo morale ubiti sve srpsko u sebi da bi ugasile komplekse… Sramota je što Srbija ni danas nema prava obeležija, čak su i “oscila” oskrnavljena!

Ostavite komentar