Prosize kapsule

Najveći jugoslovenski mitovi (I)

“U početku bijaše zemlja bez obličja i bijaše tama nad bezdanom. I reče Tito: „Neka bude svijetlost“. I bi svijetlost.“ Dejan Novačić, SFRJ za početnike.

 Kada bi sentimentalni odnos bio jedini odnos, tada bismo o Jugoslaviji, zemlji koje više nema,  govorili kao o bivšoj curi ili bivšem mladiću, koje nikada nismo preboleli. Ipak, sećanje na Jugu,  može biti obojeno svim tonovima i bojama – mučno i odvratno, a s druge strane obasjano svetlošću i melanholično

 Zbog gorke tranzicije, ljudi se uglavnom sećaju onoga što je bilo prijatno i lepo, a ono što je ružno potiskuju. Sećaju se dobrog standarda, mira i stabilnosti, kao i mogućnosti da slobodnije putuju, kada se nije moralo mnogo raditi, a živelo se prilično udobno. Pamte visok životni standard, nesvrstanost, red i bezbednost, bratstvo i jedinstvo, socijalnu pravdu, toleranciju i jednakost

Novčanice koje su vredele

Za razliku od sadašnjih bananica država, nose se mitovima o jednoj od najmoćnijih i najuglednijih država u svetu, neutralnosti, ekonomskoj jačini,velikom ugledu u svetu, čistoj diplomatiji i pasošom koji je bio cenjen. Nose se mitom oslobodnoj zemlja koja nije pripadala ni jednom paktu, a nije se mogla rabiti nikakvom agresijom, jer je bila četvrta vojna sila i u slučaju agresije bi stradala i Evropa. A nad svim mitovima, mit o Titu – najvećem sinu naših naroda i narodnosti.

 TITO jeste Jugoslavija

 Ako je iko otišao u “Kuću cveća”, iz čiste radoznalosti, baš na neku od godišnjica Titove smrti shvatio bi da mit o Josipu Brozu Titu, maršalu, ratnom komandantu, doživotnom predsedniku Jugoslavije, tvorcu socijalističkog samoupravljanja i ideje o bratstvu i jedinstvu ne bledi ni dan danas.

Pasoš bolji od Šengena

Neki su tu čisto turistički, a većina kao poštovaoci lika i dela jednog od najkontraverznijih političara 20. veka. Rođen u Kumrovecu, sirotan koji je lomio korito na sankanju i postao idejni vođa više od 22 miliona naroda i narodnosti. Onaj koji istorijskim “Ne” odbija i “istok” i ”zapad”, stvara Nesvrstane, šeta lepoticu Jovanku, lovi medvede, putuje plavim vozom, nosi belo odelo, pije čivas, puši kubanske tompuse i voli omladince, a posebno omladinke, na Brionima prima političare, filmske zvezde i filozofe iz celog sveta…

Iako su istoričari Titu pripisivali diktaturu, Goli otok, žrtve i progone, a oni skloniji zaverama i masonstvo i špijunažu, njegovi savremenici i danas slave Brozovu izvanrednu političku veštinu kojom je vodio Jugoslaviju između Istoka i Zapada i držao na okupu sve njene narode i narodnosti.Mnogima se čini, za razliku od onih autokrata iz devedesetih, kao udobni autokrata.

I danas je “drug stari” za njegove narode, one koji se ne bave istorijskim činjenicama već se sećaju proživljenog, mitski vođa. Večiti zaljubljenici u Titov rad podsećaju na njegovu veličinu – jedna od malih planeta nosi njegovo ime, dok je posada Apola 11 na Mesecu ostavila disk sa snimljenim porukama oko 60 svetskih državnika, među kojima i Titov glas: „Mi smo more krvi prolili za bratstvo i jedinstvo naših naroda. E, nećemo nikome dozvoliti da nam dira, ili da ruje iznutra, da ruši to bratstvo i jedinstvo…“

Verovatno najvoljeniji diktator u istoriji: Josip Broz Tito

Mit o jakoj SFRJ umro je zajedno s Titom. Za malo stariju generaciju Titova smrt je ono što je za Amerikance bio atentat na Kenedija. Mnogi su se pitali kao u onom filmu Lepa sela lepo gore: „Kako ćemo živjet’ bez našeg druga Tite“. I ispostavilo se, nije se moglo živeti više zajedno.

Devedesetih, nacionalno osvešćeni narodi su ga proklinjali, govoreći da ih je unazadio, spojio sa nespojivim narodima i doveo do stanja u kome pojedinačno grcamo kako bi vratili dugove… A ipak, godinama kasnije, suočeni sa lošom tranzicijom i teškim životom, ga se prisećaju s nostalgijom i rečima: „E, a kako nam je bilo dok je Tito bio živ“!

Nigde bez kvalitetnih cigara

Oni ironičniji kažu, da je Broz jedini vođa koji je mogao da drži toliko gamadi okupljene zajedno. Kažu i da je nesumnjivo unazadio sve južnoslavenske narode u političkom, ekonomskom, kulturnom i svakom drugom smislu. Iz perspektive tog ironičara ovako izgleda Titov greh:

Slovenija je po prvi put dobila državnost i identitet.

Hrvati se nisu morali ponašati kao srednjoevropski konjušari.

Srbima je izbio iz glave mit o „nebeskom narodu“ i okupio ih u jednu državu.

Muslimani su dobili pravo na naciju i nisu se više morali izjašnjavati kao Srbi ili Hrvati. Postali su otvoreniji, a žene dobile slobodu da ne hodaju umotane kao nindže.

Makednoce je osigurao od grabežljivih Šiptara, ljutitih Grka i napadnih Bugara.

Crnogorci su dobili mogućnost da razvijaju vlastiti identitet.

A onda čeljad postanu besna, pa je kuća tesna. Danas ponosno radimo za strance iz belog sveta, prodajemo naše sirovine za male pare, plaćamo im bankovne kamate, ali to sve nije bitno, jer danas svi imamo naše nacionalne državice. Za balkanskog kmeta ionako nema veće radosti nego kad maše zastavom svog plemena, kao beba zvečkom.

(nastaviće se…)

 ©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

7 komentara na “Najveći jugoslovenski mitovi (I)

  1. Čovek imao legalni koncentracioni logor u državi kao odmaralište za pionire. Sjajno!

    Btw, piše se ''najkontrOverznijih'', nikako ''najkontrAverznijih'' (2. red ispod pasoša).

    Lep text…

  2. Kakav god Broz bio, ovi posle Miloševića su živeli od prodaje Brozove industrije…sad nas zadužuju za socijalu. Gle čuda, Srbi nisu imali prava u SFRJ, a tek sad Srbi nemaju prava u Srbiji.

  3. I dan danas se mnoge obavjestajne agencije trude da ocrne sto je moguce vise sjecanje i sliku o Titu, ali…, ne, ne uspjevaju!

Ostavite komentar