Prosize kapsule

Najveći jugoslovenski mitovi (II): eksploatacija, izuzetnost…

“U početku bijaše zemlja bez obličja i bijaše tama nad bezdanom. I reče Tito: „Neka bude svijetlost“. I bi svijetlost.“ Dejan Novačić, SFRJ za početnike.

Mit o bratstvu i jedinstvu

Tito je isticao: “Čuvajte mi bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka svoga“. Iako je fraza „bratstvo-jedinstvo“ preuzeta iz retorike pravoslavne crkve, postala je okosnica jedne novostvorene, građanske religije, koja je morala potisnuti sve vere i razlike među narodima i u koju je bilo neprimereno sumnjati.

Krilaticom “Ujedinjeni opstajemo, podeljeni propadamo” bilo je nadahnuto nekoliko miliona ljudi koji su stvorili najjaču veru zlatnog doba Jugoslavije. Ideologija bratstva jedinstva imala je sve komponenete tipične civilne religije. Najpre mit o poreklu nacije koji se u slučaju jugoslovenske varijante zasnivana mitu o mučeničkoji stradalačkoj partizanskoj borbi u Drugom svetskom ratu i mitu o herojskom suprotstavljanju Kominformu.

A potom i kult o osnivaču, heroju i osloboditelju, u ovom slučaju kult Josipa Broza Tita, osnivača nacije, ratnog heroja i uspešnog državnika. Iako se kasnije o bratstvu i jedinstvu govorilo kao o „komunističkoj podvali“ ili pukoj retorici, neki stručnjaci se ne slažu sa tezom da je bilo veštačka tvorevina koju je Titov režim održavao silom, jer su istraživanja nakon Titove smrti pokazala da je najveći broj, u odnosu na prethodna istraživanja sedamdesetih, onih koji su se izjašnjavali kao „jugosloveni“ po nacionalnoj pripadnosti.

Nesvrstani, ekipa koja je u Titovo vreme imala smisla

Međutim, ostaje do kraja nejasna teza da li je građanska religija bratstva i jedinstva imala potencijal da  nadživi komunizam, da su se „antifašistički nacionalizam“, mešovita „tržišnosocijalistička“ ekonomija i kult Josipa Broza Tita mogli prilagoditi kapitalizmu, demokratiji i postkomunističkom svetu devedesetih.

„Sve smo mogli mi da je duži bio dan…“, kao da govori o jednoj generaciji koja, u procesu stvaranja potencijalno prve uspešne moderne države na ovom delu Balkana, nije dočekala svoj dan, jer je u balkanskoj krčmi netko ugasio svetlo i nastala je ona metaforična duga mračna noć. Bratstvo i jedinstvo nije položilo test’91. godine.

Mit o socijalnoj pravdi, sigurnosti, slobodi

SFRJ je ostala je u sećanju građana kao domovina svima po meri, kao država socijalne pravde i relativnog blagostanja u odnosu na sve satelitske države ondašnje sovetske imperije. Nekima jeste bilo malo bolje, ali ono što je Tito uspeo napraviti, i na tome mu zaista treba čestitati, jeste država u kojoj je najvećem broju građana bilo relativno dobro.

Skromno,ali sigurno. Dobra socijalna rešenja (besplatno školstvo, zdravstvo, stambena rešenja..), siguran posao, mir i bezbednost, tadašnji komunizam je mogao, da je bilo “skandinavske” pameti tj. razmišljana i stila, preći (bez krvi i mržnje) u jedan solidan demokratski socijalizam.

Hvar, mirno mesto za odmor

Slike, onih koji pamte doba pre ulaska našeg životnog prostora u terminalnu, umiruću fazu, su vesele: jedna plata za porodična letovanja na Hvaru, skijanje na Pohorju, stopiranje do Dubrovnika, usmereno obrazovanje, spavanje na rivi u Rijeci, prijatelji iz Sarajeva, Skoplja, Ljubljane, slooboda da odeš od Đevđelije do Triglava i da ti ništa ne zafali…

Ali, ispod te idelne slike sigrunosti i slobode, krila se jedna druga vrsta neslobode – politička. Boljševička čvrsta ruka, sa celokupnim mehanizmom zabrana i tortura nad slobodnim pojedincima i grupama koji su se usudili da kažu istinu.

Analitičari tvrde da je danas mnogo lakše govoriti o iluzijama i kritikovati režim bivše Jugoslavije. U Titovo vreme, za to je trebalo mnogo više hrabrosti, a oni koji bi je ispoljili neretko su bili označeni kao “kontrarevolucionari” i kroz često montirane procese progonjeni kao politički neistomišljenici. Bivši komunisti, levičari-utopisti ili profiteri Titovog sistema zanemaruju njegovu kampanju terora i da je  na ozloglašeni Goli Otok poslao ne samo simpatizere Rusa već i disidente.

Koliko je ljudi ostavilo život u tom jadranskom Alkatrazu ne zna se ni dan danas. Procenjuje se da je kroz Goli Otok prošlo 50.000 ljudi. Titovo odbijanje da provede radikalne reforme i zemlju istinski demokratizuje, jedan je od razloga kasnijeg raspada. Početkom devedesetih godina nacionalistima, s obzirom na sve to, nije bilo teško da pokopaju multietničku državu.

Goli otok: mesto na kojem su se dobijali otoci i gubile glave

I danas ostaje pitanje: Da li je bolje da budeš politički neslobodan, ćutiš i živiš sasvim solidno, ili da laješ na sve strane, jer imaš svoje mišljenje, a da smišljaš kako da preživiš ovaj mesec. Pa, pitajte onog ko već godinama unazad nije makao ni na jedano letovanje! Ili možda onog drugog kome je, pokazalo se, postalo najbitnije biti Srbin, Hrvat, Bosnjak i čačkati po istoriji od pre 1000 godina – ko je jači, veći, bolji, čistiji i “najprvi” narod.

 Mit o izuzetnosti

 Jugoslovenski model socijalizma u  sprezi sa ulogom u spoljnoj politici, pre svega, ulogom jednog od osnivača svetskog pokreta nesvrstanih zemalja i ideologijom bratstva i jedinstva, bili su poluge nove nacije koja je gajila i mit o „izuzetnosti“ u svetskim razmerama.

Ekonomski i vojno jaka, slobodna i poštovna u svetu davala je svest svom narodu da su jedinstveni i drugačiji od drugih . Sigurno, treba razlikovati maniju veličine, ono razmetljivo “nitko nema što mi imamo”, od mogućnosti da je ovde postojalo jedno iskustvo gradnje države i društva koje je i danas relevantno u svetskim razmerima.

Jugoslavija je bila preteča EU u punom smislu reči

Kažu stari Jugosloveni da se nigde na jednom mestu nije moglo naći toliko slobode i lepote življenja koliko u Jugi, zato je kao takva bila trn u oku drugima. Možda materijalno siromašniji u odnosu  naneke bogate zemlje, ali tvrde, sigruno su imali nešto što niko nije mogao da kaže da ima – specifičan duh. Bio je to režim kao danas, samo tada s ilizijama,sada sigurno bez iluzija. Danas, svaka od novonastalih država vuče taj sindrom o izuzetnosti, ali pojedinačnoj. Onoj pred i post jugoslovenskoj.

 Mit o eksploataciji – postjugoslovenski mit

I da ništa od svega onoga čega se ljudi sećaju nije bilo san i pusta pričina, govore i oni koji su tu da dokažu suprotno, “zabrinuti” otvaraju “objektivnu” istorijsku raspravu o “tamnim stranama” SFRJ.

Jedno od najvećih pitanja jeste pitanje eksploatisanja, jer su se sve zemlje nastale raspadom SFRJ žalile da su bile eksploatisane u toj zemlji, što je logički nemoguće. Da bi neko bio eksploatisan, mora postojati neko ko ga eksploatiše. Ako su svi eksploatisani, taj neko ne postoji, kao ni sama eksploatacija.

I to je samo jedna od “mračnih zabluda” svih postjugoslovenskih država.  Milovan Danojlić je svojevremeno upozorio na to jednom fenomenalnom rečenicom, koja, istina govori o Srbima, ali se lako umesto toga može ubaciti bilo koji od naših naroda: “Kad Srbin (Hrvat, Bosanac…) odluči da počini moralno samoubistvo, najpre postane objektivan”.

Zato su se svi sad okupili u svojim pičvajz državicama, objektivno sedrže svoje nacionalne posebnosti dok subjektivno žale za prošlim, boljim vremenima.

(nastaviće se…)

 ©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

1 komentar on “Najveći jugoslovenski mitovi (II): eksploatacija, izuzetnost…

  1. Danas možeš da laješ na sav glas, nema Golog otoka, ali zato politički nepodobni nemaju posao. Današnja diktatura počiva na istim osnovama kao i Brozova, još pojačana ekonomskom omčom… Jedno je sigurno, 10 godina po “oslobođenju” Srbija srlja u klasičan robovski položaj.

Ostavite komentar