Prosize kapsule

Nevermind: 20 godina i 10 činjenica

Tog  13. septembra 1991. godine u jednom od najfesi barova u Sijetlu organizovana je VIP žurka na kojoj je facama iz sveta šoubiza predstavljen Nevermind. Točenje alkohola je bilo zabranjeno, ali se ekipa okupljena oko Nirvane potrudila da ipak prošvercuje višelitarsku flašu „Džim Bima“. Uskoro je pocepan svaki Nirvana poster u prostoriji, a hrana je počela da leti na sve strane. Bio je to dan kada je Nirvana izbačena sa sopstvene žurke.

Jedanaest dana kasnije, 24. septembra, zvanično je izašao album koji će ostati upamćen kao poslednja prava buntovnička rock ploča. Sve posle toga je tek puka industrija.

A pretpostavke su bile sledeće. Ukoliko se menadžment benda bude jako mnogo trudio i ukoliko izdavačka kuća Geffen bude jako mnogo uložila u bend i ako sam bend bude jako naporno radio, tek tada će možda biti prodato 200.000 kopija.

Već posle mesec dana Nevermind je dostigao tiraž od pola miliona. Sve do nove 1992. godine Nevermind se prodavao brzinom od 300.000 kopija nedeljno, a 11. januara 1992. Nirvana je izbila na prvo mesto Billboard top liste, zbacivši sa trona tada još živog i ne baš toliko raspadnutog Majkla Džeksona.

To je trenutak kada se desilo ono što je naizgled bilo nemoguće: odrpani luzeri u martinkama, pocepanim farmerkama i izlizanim flanelskim kariranim košuljama postali su vladari sveta, namećući muzički ukus i sisteme vrednosti.

Do 1994. godine, kada je Kurt Cobain jednim preciznim pucnjem u sopstvenu glavu za svagda osakatio sve grunge iluzije, Nevermind je prodat u preko 13 miliona primeraka.

 Suštinsko pitanje, na koje su mnogo pokušali da odgovore, ali niko zaista nije i uspeo, je-zašto je album koji je bio ljuto pankerski, sa elementima metala, struktuiran kao pop ploča i provučen kroz ispeglanu produkciju dostigao toliku popularnost?

Mogli bismo, možda, reći, da je to zato što su muzička industrija i publika već neko vreme bili pritisnuti mastodontima poput Madone, Majkla Džeksona i Guns ’n’ Rosesa, pa im je trebalo osveženje. Mogli bismo reći da je to zato što je Nevermind ponudio novu energiju, potpuno drugačiju od svega dotadašnjeg. Mogli bismo pronaći još 1001 razlog, ali nijedan ne bi bio baš skroz tačan. No, i dalje deluje sasvim neverovatno činjenica da je izlaz pronađen u albumu koji je sadržao, na primer, pesme poput Territorial Pissing ili Noise Jam.

Ono što se sasvim pouzdano može zaključiti je da je Nevermind bio ploča koja je mnogo toga promenila u muzičkom svetu.  Iako je delovalo da je reč o generacijskoj stvari koju će ukapirati samo malo broj onih koji su se u pravo vreme zatekli na pravom mestu, vreme je pokazalo drugačije. Nevermind je album koji bez problema komunicira sa generacijama koje, u vreme kada je izašao, nisu bile ni rođene, postajući tako vanvremenski relikt perioda kada se činilo da je pobuna protiv konformizma moguća i izvodljiva.

Ali da se ne zamaramo previše šupljim analizama, evo deset zanimljivih činjenica o Nevermindu:

1. Pesma Territorial Pissing snimljena je iz prvog pokušaja i to na staromodan način, bez pojačala (gitara je uključena direktno u misketu). U Introu možete čuti basistu Chrisa Novoselića kako izvikuje reči hipi hita iz 60-ih godina „Get Together“, a on je to uradio kada su mu ostali iz benda rekli da uradi „nešto“, odnosno otpeva „bilo šta“.

2. Balada Something in The Way je bila najteža za snimanje na celom albumu. Ekipa se mučila danima i nije uspevala da je snimi. Onda je Kurt Cobain došao u kontrolnu sobu kod producenta Butcha Viga i jedva čujnim glasom, uz akustičnu gitaru, otpevao pesmu. Vig je izleteo iz sobe i naredio da se u studiju isključe svi telefoni, faksovi, ventilatori i ostale mašine u zgradi, a onda se vratio, podigao reglere na najjače kako bi uhvatio svaki Kurtov ton i-pesma je snimljena.

3. Kurt je na svim probama pevao iz sve snage, tako da je na snimanjima uspevao da otpeva tek jednu ili dve pesme pre nego što bi mu se glas potpuno raspao. To je naročito vidljivo na kraju pesme Territorial Pissing.

4. Deset minuta i tri sekunde po završetku albuma, nalazi se skriverna „pesma iznenađenja“. Ona nikada nije imala zvanično ime, a publika je zove Endless Namelless ili Noise Jam. To je najžešća Nirvanina pesma, a Kurt nikada nije znao koje je reči u stvari pevao (pretpostavlja se da stihovi glase „I Think I Can, I Know I Can“). Pri kraju pesme može se čuti kako Kurt razbija svoju gitaru. To je bila i jedina koja mu je odgovarala za snimanje ostatka albuma, pa je bend morao da čeka nekoliko nedelja da bude popravljena.

5. Kurt i Chris su bili uvereni da će publika misliti da je Smells Like Teen Spirit bleda kopija Pixies pesama.  Kada je pesma objavljena i napravila haos kakav je napravila, Pixies niko nije pomenuo. Nijednom.

6. Prvobitno je bilo planirano da na omotu Neverminda bude scena podvodnog porođaja, ali je bend zbog toga odustao jer je fotograf tražio honorar od 7.500 dolara za svaku godinu dok je album u prodaji. Bend se kasnije sprdao sa tom pričom, pa je zato na finalnu verziju omota ubačena udica na kojoj se nalazi zakačena novčanica.

7. Na omotu Neverminda nalazi se tada petomesečna beba Spencer Elden. Pred izlazak albuma, izdavač se uplašio da je Spencerov penis suviše dobro vidljiv, te da bi to mogao biti problem prilikom distribucije albuma. Bend je pristao da se penis ne vidi, ali ne tako što će biti retuširan, već tako što će preko njega biti nalepljena nalepnica na kojoj piše: „AKO OVO NALAZITE UVREDLJIVIM, ONDA STE SIGURNO PRIKRIVENI PEDOFIL“

Beba je porasla: Spencer Elden danas

8. Rusvaj i demoliranje u spotu za Smells Like Teen Spirit su STVARNI. Režiser Sam Bayer strogo je držao sve pod kontrolom obuzdavajući publiku, što je uticalo na to da posle višesatnog blejanja i dosađivanja statisti potpuno podivljaju kada im se za to pružila prilika. Porazbijali su sve što su mogli, uključujući i Kurtovu gitaru, a Chris Novoselić se čak i onesvestio tokom snimanja spota.

9. Pesma Polly inspirisana je stvarnim događajem koji se desio u Takomi 1987. godine. Manijak je, naime, oteo devojku i držao je obešenu o krov svoje kolibe, mučeći je danima. Kurt je pesmu napisao potaknut načinom na koji je devojka uspela da pobegne; ona je, naime, uspela da uveri otmičara da zapravo uživa u svemu što joj on radi.

10. Nevermind je izdavačkoj kući Geffen doneo preko 50 miliona dolara čiste zarade, i to samo dok je Kurt Cobain bio živ. To uopšte nije bilo loše ukoliko se ima u vidu da su celokupni troškovi ulaganja bili oko 550.000 dolara.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar