Prosize kapsule

Ko nije za pušku, nije ni za devojku

Deda vam je pričao kako je bilo hladno dok je dve godine služio armiju na granici sa Austrougarskom. Otac vam je pričao kako su vojnici plakali kad je umro Drug, i kako su se snalazili za najobičniji odlazak po cigarete. Stariji brat vam je rekao da mu je to bilo najtežih šest meseci u životu, ali da je stekao prijatelje za ceo život. A vi ćete vašem sinu pričati kako je bilo zaje*ano kad je stigao kombi sa ruskim klasicima pa ste morali sve da slažete po abecednom redu na police visine skoro dva metra…bez stolice!

U našoj zemlji, sada već zvanično, služenje vojnog roka nije obavezno. Ni civilno, ni pod oružjem. I u najmanju ruku to je zabrinjavajuće. Dok je postojalo civilno služenje vojske, nismo imali razloga za brigu! Ukoliko bi okupator napao našu zemlju, u svakom momentu bi postojao neko ko može da pomogne neprijateljskim vojnicima da izvade državljanstvo na primer, potom da se učlane u biblioteku, a ako su već članovi, da na najbrži mogući način pronađu željenu knjigu.

Ne bi morali da brinemo da li ima ko da počisti ulicu kada prođe blatnjava pešadijska brigada i eventualno im skuva nešto toplo da se zgreju… Tek svaki deseti ili dvadeseti bi možda umeo da pripuca, jer ga je deda vodio u lov, pa je zapamtio…

Da sutra u Srbiji izbije rat (a sutra nije daleko), većina muške populacije koja je u punoj snazi, 25-35 godina, ne bi znala ni pošteno da se obrije, nego bi se i u tom pogledu obrukali.

Vojska nije samo vojevanje, paljenje i rušenje. Vojska od momka pravi čoveka. To ne znači da ako ne odslužite vojsku, bićete zauvek momak. Ali znači da ako ne odslužite nećete postati čovek.

Žene možda imaju (ako nemaju, dobiće)  neke druge stvari zbog kojih ne možemo da kažemo da smo jednaki.

Ali isto tako i muškarci, kada odu u vojsku, na jedinstven način preživljavaju stvari koje će ih pripremiti za prolazak kroz život. Počev od ustajanja u 5 ujutru, sa kojim svaki zaposlen muškarac mora da se pomiri.

Potom sledi prozivka, nešto kao sastanak kolektiva, na kojoj nadređeni oficir (= šef) urla na vas, psuje vam sve žensko što ste ikada videli, unosi vam se u lice i ponižava vas a vi morate sve vreme da stojite mirno i klimate glavom. Na poslu to radite da ne biste ostali bez istog, a u vojsci to radite, kako ne biste za godinu-dve ubili svog šefa kad vam opsuje „mater nesposobnu“. Uče vas samokontroli.

Jutarnje brijanje vam u vojci neće značiti, ali u svakom slučaju ćete ostavljati bolji utisak na okolinu ako se vidi da držite do sebe. Na kraju dolazi deo sa očvršćivanjem. Možda našminkani i ulickani kao-pobegli-sa-reklame-za-Niveu momci izgledaju i mirišu lepše, ali ukoliko se nađu sa lepšom polovinom izgubljeni u nekoj šumi, na primer, jedino što će umeti je da nanesu deblji sloj noćne pomade, jer je noć u šumi duga i hladna, a medvedi možda ne preferiraju dečake sa aromom curica. Neće umeti da upale vatru ni od čega, naprave sklonište od istog a ukusan obrok pripreme od ostataka. Neće znati da se odbrane, sve i da imaju pušku.

I to je u redu. Jer svet je surov, prirodna selekcija ostavlja samo najbolje, prosečni i nesposobni nestaju, a u svom nestajanju neće imati priliku da produže vrstu jer ženka ne prihvata ništa sa njenim mirisom.

Danas postoji nešto što se zove profesionalno služenje vojske, i to je OK za svakoga ko nije sebe pronašao u nekim drugim sferama. A za one koji se opredele da budu hirurzi, advokati, arhitekte, postoje 3 meseca dobrovoljnog služenja, koje samo podseća na nekadašnju vojsku, ali za to vreme će vam se dogoditi bar nešto što će biti dovoljno da započnete rečenicu „Sine, kad sam ja bio u vojsci…“

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

9 komentara na “Ko nije za pušku, nije ni za devojku

  1. Свака част,нисам прочитао бољи текст скоро…Можда сте се требали мало распитати за нас хирурге,адвокате,архитекте како и где можемо да се пријавимо за та 3 месеца служења…Ја сам гледао на сајту војске,али углавном је све о професионалном служењу итд…

  2. Meni je tuzno sto je potrebno tri meseca tlacenja kako bi postao ''covek'', pri tom trosis pare ''drzave''. Ne vidim zasto se ne bi organizovali privatni kampovi za čeličenje ili proizvodnju alfa mužjaka? 🙂

  3. u vojsci se uci kako da se namesti krevet,slozi odeca,oriba klozet,ociste cipele…sve ja to znam bez da sam sluzio vojsku.a sto se tice vojnih "stvari"-pucas iz raspale puske,ako si PVO zamisljenom raketom pogadjas zamisljenu metu jer drzava nema para za opremu,ako si tenkista imaces priliku samo da pomirises tenk jer je onih preostalih 8 komada jako skupoceno da bi se svi redom izivljavali na njemu,vodnik ti je neki napaljeni klinja,mladji od tebe minimum 3 godine koji i dalje ne ume da se potpise samo cirilicom ili samo latinicom,komandir je pregoreli alkos,pukovnik iz KVO prevejani kurvar koji stalno vrbuje sofere da ga voze "na teren" u 3 ujutru itd

  4. brate ako se tebi ide u rat slobodno,mogo si do nedavno u Libiju jos ti plate,ili idi u legiju stranaca sta te sprecava.Nego si nasao nama da solis pamet

  5. da,da,jesam bio samo ta 3 meseca,da,da,opet ste upravu,nisam video nista,ne znam ni sto sam isao….o ne,e tu se varate,isao sam kao zadnja redovna klasa,sam sam se prijavio,prosao sam kroz osnovnu obuku i najvaznije od svega,upoznao vrhunske ljude i nije mi zao sto sam isao,na kraju krajeva,tamo su svi jednaki,nije vazno koliko imas vec kakav si covek!

Ostavite komentar