Prosize kapsule

Bedgajs na ripleju

Sparno jesenje popodne, neoubičajeno za ovo doba godine. Vučem se po  kući kao prebijena, kanim se satima da počnem da učim, ispitni rok je u toku. Blenem u knjigu kao tele i kapiram da mi je trenutno jedino privlačna kao podmetač dok lakiram nokte.  Razmišljam šta ću sa sobom. Ako izađem, odvaliće me savest što gubim vreme napolju dok me ovde čeka  568.000 strana da pređem.

A tako mi se sedi na Dorćolskom keju sa društvom i ispija hladan nes uz neobavezno ćaskanje. Na trenutak se premišljam i uzimam telefon u ruke da otkucam sms..Ipak  ne…Bolje da pogledam neki film da se iskuliram, pa ću posle, nadam se, imati više elana za učenje.

Prebiram po gomili cd-ova i pogled mi privlači jedan naslov . “Bulevar revolucije”.  Otkad znam za sebe, tačnije, otkako sam postala svesna sebe i svoje ženstvenosti, ovo  je jedan od mojih omiljenih domaćih filmova. Ne znam tačno zašto. Naravno, jedan od razloga je  to što je Branslav Lečić taaako doooooobar  frajer u ovom filmu.

On žestoki momak, ona mlada i neiskusna

Ipak, biće da  je u pitanju to što je priča klasično retardirana. On je žestoki baja sa beogradskog asfalta. Ona mlada i neiskvarena  klinka. U moru napucanih riba sa kurvinskim stajlinzima koji podrazumevaju tada tako neizbežne naramenice, špicaste cipele i  minival frizuru, on primećuje nju. Tako prirodnu i skromnu.  Neki moron je smara i on je uzima u zaštitu. Tako počinje njihova “ljubavna” priča, praćena pokušajima njenog oca policajca (čudna li čuda, baš policajac) da je otrgne od njega, jurnjavom kolima, trgovinom oružjem…Uz njegovo neizbežno kurvanje sa nekom “gospođicom” što smrdi na buvljak. Mislim, ne znam da li stvarno smrdi, ali tako mi izgleda u filmu J Realno, radnja  je glupa da gluplja ne može biti. A ja film ipak obožavam, kao i nekolicina mojih drugarica.

U tom grmu leži zec

Postoji samo  jedno logično objašnjenje. Žene vole da veruju u gluposti. Da krenemo od početka. Svaka od nas veruje da je na neki način posebna. Da se razlikuje od svih ostalih žena na planeti. Da tako posebna može da izgleda potpuno prirodno, da bude skroz svoja  i da će je primetiti u masi. On, naravno.  A ko je on? On je frajer.

Lep, zgodan, pomalo problematičan. Muževan, tako da ti noge zaklecaju kad ti se obrati.  Snažan, tako da vazduh izgubiš kad te pribije uz sebe.  Sa pogledom koji te zaledi u sekundi. Speman da se potuče za tebe ako te neko popreko pogleda. Bezobrazan, naravno. Švaler, podrazumeva se.  Svaka od nas je makar jednom u životu naletela na jednog takvog i gajila nade da će postati samo njen, da će ona da ga “pripitomi”, smiriti. Kao što se, jelte, desilo u gorepomenutom filmu.

Međutim, nećeš ga majci. Ne u stvarnosti.  U stvarnosti ćeš da se zatreskaš kao guska, da bleneš za njim na ulici i da se pet dana raduješ ako te je slučajno  munuo laktom u plećku dok je ,šireći se,  prolazio. Onda, ta fora sa bedgajom.

"Najviše se ložim na frajere koji mi pomeraju dupe i jebu me u mozak"

Svi mi kao u teoriji hoćemo dobre momke, želimo da se skrasimo malo uz takvog. A kao po pravilu se svaka primi na suštu suprotnost. Valjda smo proklete, šta li. Lepo moja Tanja reče : “ Najviše se ložim na frajere koji mi pomeraju dupe i  je*u me u mozak”. Njegoševska izjava.

Isto, kada ga smuvaš, zapravo ga nisi smuvala. On će da ti kaže da te voli, iako pored tebe ima još najmanje tri koje ga čekaju na lageru da im servira istu priču. I ti ćeš to u sebi znati, samo ćeš kulirati. Dok ti se ne smuči jednog dana.  Malo ćeš plakati i smarati drugarice pričama o njemu pa će te proći.

Jer, nije to ljubav. I onda će već naleteti novi.  I tako ispočetka. Opet ćeš se malo nadati da si ti ta, ona “the one”. Iako znaš da nisi, i nikada nećeš biti.  Jer takav dečko nema  “the one”, on je sam sebi dovoljan i najčešće samodestruktivan.  Iz svih ovih razloga dopuštam sebi da se ložim na takve likove i takve priče samo u filmovima. Iako je nekada postojao jedan… Ma nebitno. Sklupčavam se  na krevet, uzimam kokice i puštam “ Bulevar revolucije”. Na replay.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar