Prosize kapsule

Poređenje sa bivšima-ogroman problem

Nove veze su nam u najvećem broju slučajeva beskrajno zabavne i uzbudljive, jer se svakodnevno nalazimo u novim situacijama, upoznajemo jedno drugo i na kraju krajeva, pravimo nove uspomene kojih ćemo se rado sećati jednog dana.

Međutim, jedna od izuzetno neprijatnih stvari koja može da se dogodi na početku veze, a često i da je osudi na propast, jeste poređenje sa bivšima. Svi to jednako rade – i muškarci i žene, i najverovatnije ni ne postoji neki dobar razlog za to. To se verovatno radi iz čiste nepromišljenosti ali svakako i iz nemara za ljude oko sebe.

Logično je da smo staru tj. bivšu vezu okončali zbog nekakvih nesporazuma za koje nije mogao da se nađe kompromis. Dalje, ako smo imali takvo iskustvo i sada smo u novoj vezi onda je još logičnije da se nadamo kako će ovo biti bolje i uspešnije. I zašto onda uopšte i spominjati bivše momke ili devojke?!

Mislim, postoji jedan od odgovora na to pitanje i nije baš prijatan – moguće je da se taj bivši momak ili devojka žestoko ucrtao u život ovog našeg novog partnera, ili ju/ga je na ružan način ostavio/la, ili, ili, ili… Svako spominjanje je glupo, a poređenje… pa još ako je naglas… najgluplja stvar na svetu, definitivno. Hajde, ne želim da zvučim preozbiljno i prestrogo, može takva greška svakom da se dogodi, ali ako se to poređenje naglas ispostavi skoro kao svakodnevica, onda je to veliki problem. Nikako ne mislim da taj koji upoređuje nema makar malo mozga u glavi. Mislim da je vrlo svestan šta radi i mislim da se takve greške ne opraštaju. Barem što se mene tiče.

Bivši partneri ne treba da budu tema u sadašnjosti

Ja sam nedavno imala sličnu situaciju – nije da me je N. uporedio sa svojom bivšom ali je rekao nešto na tu temu što je meni zazvučalo neoprostivo. Pogledala sam ga u oči i najozbiljnije u životu izgovorila: „Slušaj me sada! Ja se najiskrenije nadam da nemam ama baš ništa zajedničko sa tom osobom i ako misliš da u meni ili u bilo kojoj drugoj devojci spajaš komadiće koji te podsećaju na nju (bivšu)… hajde da se oprostimo dok je vreme i dok još možeš da se pomiriš sa njom…“. Svašta sam ja tu još ispričala povišenim tonom, ali mi je pao kamen sa srca tek onog trenutka kada mi je N. rekao da nemam apsolutno ništa zajedničko sa njom. Nekako sam se osetila pobednički i mogla sam mirno da zaspim. Jedino što sam se pitala jeste – šta će ona u bilo kojoj priči njega i mene? Baš lepo što je bila dobra prema njemu kad mu je bilo loše, ali dragi moji, pa to je sve odavno prošlo vreme.

Postoji još besmislenih poređenja na ovu temu – to je poređenje svog partnera sa nekim apsolutno nepoznatim ljudima, tipa: „Jao, pogledaj tamo, onog momka kako je pažljiv…“ pri tom niko ne zna ni ko su to dvoje, ni da li je on pažljiv, ni da li je ’blago njoj’; zatim poređenje sa ljudima u okruženju, tipa: „Vidi kako je Jovan divan prema Maji! On svaki dan bla bla bla…“ a na primer svi znaju da je izvesni Jovan teška ljigavština; i onda najbesmislenije od svih poređenja: „E neka! Tako je i Džulija Roberts u ’Venčanju mog najboljeg prijatelja’ prošla jer je htela da neguje svoj slobodan duh…“, a jako smo svi svesni da niko od nas nije Džulija i da niko od naših bivših neće smuvati Kameron Dijaz.

Pre nego što pomeneš bivšu ribu-dobro razmisli

Uostalom, ne živimo u filmu nego ovde i sada. Scenario sami pišemo i glavne uloge imamo upravo mi! I zašto u svom filmu da zaseremo na početku? Znam da je ponekad teško sakriti sećanja, i znam da je još teže potisnuti lepe trenutke, ali jebem mu miša! Pa ako sve te stvari vređaju nekog ko je pored nas i voli da bude tu, onda je bolje stisnuti srce, zube i usta i početi sa čistim belim papirom na kojem ćemo zajedno ispisivati i dobro i loše.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar