Prosize kapsule

A šta radi Deda Mraz cele godine?

„Preko brda, preko brega i debelog snega, jure neke čudne sanke, srebrne i tanke…Deda Mraze, Deda Mraze ne skreći sa staze, ne oklevaj ne dremaj već poklone spremaj… Deda Mraz nam stiže na veselje“. Ovo su stihovi o Deda Mrazu koje pevamo kada smo mali i dok bez obzira na pol verujemo da je gojazni deda sposoban da se provuče kroz odžak i ispod jeleke ostavi poklone ukoliko smo bili dobri. Čim odrastemo i shvatimo da decu ne donose rode, sa ovim stihovima se sprdamo recitujući: „Pršti, pršti bela staza eno jebu Deda Mraza“.

Uprkos tome, niko od nas nije spreman da decu liši ove svečarske, bajkovite iluzije jer koliko kod odrasli i realni svi mi pomalo verujemo u buckastog ciku, duge sede brade i kose i rumenih obraza.

Kraj godine i praznična euforija su nezamislivi bez gojaznog starijeg muškarca sa dugom sedom bradom, gustim obrvama i brkovima u crvenom odelu koje je ukrašeno belim krznom. Iako se ne pitamo gde je bio i šta je radio prethodnih jedanaest meseci, njegovo pojavljivanje na poštanskim markama,u novinama, na bilbordima, na televiziji nas nimalo ne iznenađuje. Naprotiv, Deda Mraz nas podseća da je došlo vreme odbrojavanja do Nove godine, podseća da je došlo vreme kada dobijamo i dajemo poklone, a niko, čak ni oni najstariji, koji tvrde da im je duša u nosu, nisu imuni na magiju dobijanja i davanja poklona.

Odakle je Deda?

Etnolozi i istoričari umetnosti se godinama unazad trude da lik Deda Mraza predstave na ozbiljniji način objašnjavajući nam da ovaj kulturološki fenomen savremenog društva svoje uporište ima u hrišćanstvu.  Ono što je u zapadnoj Evropi i Americi Deda Mraz, u Srpskoj tradiciji je Božić Bata, ipak oba ova „lika“ nastala su zahvaljujući liku i delu svetog Nikole.  Sveti Nikola se rodio u maloazijskoj oblasti Likiji u gradu Patari oko 270. godine. Njegovi roditelji, otac Teofan i majka Nona dugo nisu imali dece, pa su od Boga izmolili jednog dečaka. Na krštenju je dobio ime Nikolaj, što u prevodu znači „pobeditelj naroda“.

Duhovnom životu podučavao ga je stric Nikolaj, episkop Patarski, a zajedno su se zamonašili u manastiru „Novi Sion”. Nakon smrti svojih roditelja, prodao je celo imanje a novac je poklonio siromašnima. Kratko vreme je bio i sveštenik u svom rodnom gradu. Odlikovao se milosrđem, ali kako je bio veoma skroman, samovao je i odlučio da tako dočeka smrt. Hrišćani veruju da mu se potom javio glas Gospodnji i rekao mu: „Nikolaje, pođi u narod na podvig ako želiš biti od mene uvenčan”.

Svi se pitaju šta Deda Mraz radi cele godine

Tada je napustio pustinjački život i otišao u narod. Izabran je za arhiepiskopa grada Mira u Likiji, koja je danas oblast Turske. Tokom vladavine careva Dioklecijana i Maksimijana u vreme gonjenja i mučenja hrišćana bio je zatvoren u tamnicu, ali ni tu nije prestajao da propoveda i širi hrišćanstvo. Prisustvovao je Prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji, ali pošto je udario aleksandrijskog sveštenika Arija, optuženog za jeres, udaljen je sa sabora i zabranjeno mu je dalje prisustvo. U hrišćanskoj tradiciji se spominje da su mu odobrili ponovno prisustvo na saboru tek kada se preko izabranih arhijereja javio glas Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice, da je učinjena velika nepravda prema Svetom Nikolaju.

Ljudi su ga još za vreme njegovog života smatrali svetiteljem. Prizivali su ga u pomoć pri bolestima, nekoj nesreći ili pukoj nemoći. Hrišćanska legenda propoveda da se on svima odazivao i da svima je pomagao, a da je iz njegovog lica sijala svetlost. U starosti se razboleo i preminuo 6. decembra 343. godine. Rimo-katolička crkva Svetog Nikolu slavi tog dana, što je ustvari 19. decembar po novom kalendaru. 26. avgusta 1071. godine vizantijska vojska je poražena od Turaka Seldžuka tako da je Vizantija privremeno izgubila kontrolu nad velikim delom Male Azije.

Ovo područje vraćeno je u sastav Vizantije tek za vreme vladavine Aleksija I Komnina  (1081–1118), ali je i dalje ostalo meta Turaka. Hrišćani veruju da se u ovoj pometnji sveti Nikola u jednom čudesnom snu javio jednom časnom svešteniku iz Barija i naredio da mu se mošti prenesu u Bari (Italija) koji je u to vreme bio pravoslavni grad i pod pravoslavnim patrijarhom. Mošti su u Bari stigle 9. maja 1087. godine, prema nekim izvorima, mošti su ukrali italjanski pirati i preneli ih u Bari, gde se i danas nalaze. Hrišćani veruju da je sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešavaju od njegovih čudotvornih moštiju iz kojih neprestano izbija sveto miro, kojim se leče bolesnici.

Ovaj svetitelj je spašavao nasukane i izgubljene brodove, pa se smatra zaštitnikom moreplovaca i putnika uopšte. Zbog toga ga moreplovci često prizivaju pri opasnim situacijama ili brodolomima, domaći mediji su tokom očekivanja Srbije na beloj Šengen listi videli siboliku u datumu 19.decembar. Na ovaj datum su sve lađe, gde god se nalaze, bacale svoja sidra i do sutradan mirovale, odajući slavu ovom svetitelju. Danas se uoči praznika često zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put. Praznuje se kao dečiji praznik u Nemačkoj, Holandiji i Belgiji, tada deca dobijaju poklone ukoliko su bila poslušna i dobra.

Komercijalni značaj Deda Mraza

Zaštitnik je grada Amsterdama i države Rusije. Sveti Nikola je zaštitnik moreplovaca, ribara, brodova i plovidbe. Pored toga on je zaštitnik mnogih gradova i luka, posebno u Grčkoj i Italiji. U grčkom folkloru sveti Nikola se opisuje kao „Gospodar mora”. U modernoj Grčkoj i Srbiji on je jedan od najpoštovanijih svetitelja. Takođe on je zaštitnik cele države Grčke.  Praznik svetog Nikole ima danas veliki komercijalni značaj, naročito u zemljama zapadne Evrope. Pošto je taj praznik vezan uz darivanje, došlo je do njegove velike komercijalizacije, pa se pred taj dan masovno kupuju pokloni.

Veruje se da je takav komercijalni uticaj posledica ultra-potrošačke kulture, koja je trend u SAD-u. Što se tiče kulta poklanjanja postoji nekoliko priča. Napoznatija i ona u koju se najviše veruje vezana je naravno za “preteču” Deda Mraza, svetog Nikolu. Čuvši da je jedan čovek rešio da trguje sa lepotom svojih ćerki kako bi im obezbedio dobar miraz sveti Nikola mu je kroz prozor ubacio vreću punu zlata.

Nama Deda ove godine nije dolazio...

U zapadnim kulturama se veruje da donosi poklone na Badnje veče ili Božić. Deda Mraz  je izmišljeni lik, vremenom se veoma lako prilagodio drugim običajima, religijama, kulturama i narodima. Njegovo nasmejano lice, crveno od vetra, i prepoznatljiv uzvik „ho,ho,ho…“ podjednako vole narodi istoka i zapada. Interesantna je tačka akvaparka „Hakejema morski raj“ u Tokiju. Ronioci obučeni  u odelo Deda Mraza u društvu delfina plivaju pod vodom. Originalna tačka predstavlja „zagrevanje“ za veliki praznik Božić, koji je prihvaćen i omiljen u Japanu. Ova podvodna tačka koja se u akvaparku izvodi do 25. decembra pored ostalog popularizuje dečije verovanje da Deda Mraz može u isto vreme da bude svuda na svetu.

U početku su Sveti Nikola i Deda Mraz bili izjednačeni po svojoj važnosti i verovanju u njih. Ipak u dvadesetom veku dolazi do razdvajanja ova dva pojma. Deda Mraz se smatra čistim oblikom sekularne religioznosti vezane za novogodišnje praznike. Kao simbol „svačijeg“ deke koji donosi poklone po želji  zanimljiv je i prihvatljiv za decu celog sveta. Danas je lik Deda Mraza i jedan od zaštitnih znakova Koka-Kole.

U knjizi „Istorija sveta u 6 pića“ o vezi između Deda Mraza i ovog gaziranog napitka napisano je sledeće. „…Ubedljivo najčuveniji primer jesu veseli posteri koji su se prvi put pojavili 1931.godine na kojima Deda Mraz pije koka-kolu. Širom sveta uvreženo je mišljenje da je Koka-Kola, preko ovih postera, odgovorna za stvaranje moderne predstave o Deda Mrazu kao bradatom dedici u crveno-belom odelu, dakle bojama koje su u skladu sa koka-kolinim logotipom.

U stvari, takav Deda Mraz je već uveliko bio ustoličen. Dnevni list Njujork tajms objavio je 27.novembra 1927.godine da se „standardizovana verzija Deda Mraza pojavila u Njujorku…Visina, težina, stas su, gotovo u detalj, standardizovani, kao što je i njegovo crveno odelo, kapa i bela brada…Vreća puna igračaka, rumeni obrazi i crven nos, guste obrve, veseo smeh i veliki stomak takođe su obavezni za celokupnu njegovu sliku.“ Stavljanjem Deda Mraza u reklame, Koka-Kola se direktno obraćala deci i na taj način, za sva vremena dovela ovo piće u vezu sa zabavom i veseljem“. Zbog svega ovoga katoličke crkve širom Evrope su zabranile spominjanje Deda Mraza u širim verničkim krugovima, odbacujući ga kao običaj svojstven hrišćanstvu.

Posao Deda Mraza je lep iako nije ni malo lak. Njegov jedini cilj je da usrećuje i to mu uspešno polazi za rukom. On radi u teškim uslovima, po snegu, ledu i na velikoj hladnoći, a pomoćnici su mu irvasi koji vuku njegove sanke pune poklona. Pored njih veruje se da sve dečije narudžbine do Deda Mraza stižu podsredstvom patuljaka koji te poklone i pakuju.

A gde je Deda Mraz tokom cele godine?

Njegov posao traje  nepunih mesec dana, gde je tokom proleća, leta i jeseni svi se pitaju ali niko ne zna. Na internetu postoji podatak da Deda Mraz ima 99 godina i da ne stari. Koliko je poznato još uvek je solo, nema bračnu ni vanbračnu partnerku, a ni devojku. Iako je star on je na neki način čuvar tajne večnosti i ne prolaznosti, a ova dva pitanja su opterećenje savremenog sveta. Širi dobro raspoloženje i važi za osobu koja se stalno zabavlja.  Deda Mraz je poliglota jer komunicira širom sveta sa decom svih rasa i nacija. Uz sve ovo u Australiji je svetlost dana ugledalo istraživanje koje je kao zaključak donelo potrebu za novom vizuelizacijom Deda Mraza. Po ovom istraživanju uticaj koji, svima omiljeni deda, ima na decu nije dobar. Kao negativne osobine navedeno je to što je gojazan, što puši lulu i što izrabljuje irvase koji vuku njegove sanke. Trend terora mladosti i lepote kojim smo opterećeni kao manu navodi i to što je star. Tvorci ove studije predlažu da novi Deda Mraz bude mlađi, da je ekološki prosvećen i posvećen zdravom životu. Crveni kostim se ne dovodi u pitanje ali savetuje se da njegova figura mora da bude fit.

...ali zato Deda Mrazice jesu!

Važno je napomenuti da je pokušaj da se stvori ženska verzija Deda Mraza u samom startu propala. Ali uspeha su imale i danas imaju samo, za žene banalne, verzije ženskog crveno-belog kostima koje se najčešće koriste tokom tematskih striptiz nastupa. Kako bi se reklo u onoj reklami za pivo: „I nevaljali dečaci imaju pravo da poklon!“. Šta poklanja ženski, mlad, negovan, fit „Deda Mraz“ znaju samo najbezobrazniji dečaci.

Možda Deda Mraz fizički ne odgovora današnjem trendu ali on uspešno ide u korak sa vremenom i prati tehnološke napretke. Na internetu postoji mnogo sajtova i stranica koje su mu posvećene, a svoj profil ima i na popularnom Facebook-u na kome i prima pisma koja sadrže želje i opise poklona. Da verovanje da ne postoji ne pije vodu dokazuje izjava malog dečaka koji na pitanje „Ko je jači Deda Mraz ili Supermen?“, siguran odgovara rečima: „Pa, Deda Mraz! Supermen ne postoji.“

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar