Prosize kapsule

Repriza reprize reprize

Stigli su nam praznici, trajali neko vreme, i sada polako prolaze. To znači – nema više lenčarenja, nema više krljanja i opijanja… I NEMA VIŠE GLUPIH DOMAĆIH FILMOVA!!!!! Tačnije, nema ih narednih godinu dana u tolikoj meri.

Običaj je valjda, pored badnjaka, česnice, žita i sveće, da se u Srbiji za vreme praznika puštaju domaći filmovi, mini serije i slično. I to nije nimalo strašno. Čak ni to što smo ih gledali previše za jedan životni vek nije strašno. Strašan je izbor onih urednika filmskog programa! Nema potrebe da vam sada nabrajamo naše glumce, koji, većinom pokojni, svojim ulogama uspevaju da vas nateraju da neke filmove gledate po nekoliko puta…na dan, i da vam ne dosadi! Fore iz „Maratonaca“, „Lepih sela“, „Ko to tamo peva“, i čuvene replike iz „Balkanskog špijuna“ i „Profesionalca“ će nam uvek biti duhovite i ostavljaće utisak.

A da li ste ih čuli ovih dana? Mi nismo imali prilike, ali zato smo čuli mnogo drugih pokušaja humora i zabave. Pa tako su se na našim televizijama vrteli izlizani serijali o Žiki (ne onom sa “Šarenicom”, nego onom sa dinastijom), o Pantiću ( koji mu dođe kao neka sinteza tri mnogo jaka lika – Hitlera, Ajnštajna i Duška Dugouška) i pregršt filmića sa vrlo diskutabilnom radnjom. Ni ovi praznici nisu prošli bez Zone, koja se gleda uz prevodioca ili korišćenje rečnika, Ivka (ovaj film moramo i da pohvalimo za tematiku – tri lika se opijaju tri dana i kuliraju sve ostale) i naravno serijala o „Anđelima“, koji su priča za sebe.

Ivko ili Zona, rečnik ti svakako treba

Znate za pravilo da nastavci filmova obično ispadnu lošiji od prvog dela?

E, pa „Anđeli“ su školski primer! Oni su dokaz da jedan film sa kvalitetnim glumcima, sjajnim replikama i priličnog umetničkog značaja, može da dobije nastavak koji je odraz najvećeg kiča, neduhovitosti i nedostatka ideja. I sve to samo u drugom delu. Treći deo nećemo da komentarišemo, u njemu glumi Seka Aleksić…

Naravno postoje izuzeci za to pravilo, a to su upravo fenomeni Žike i Pantića.

Oni takođe imaju gomilu nastavaka, a izuzetak su po tome što im je onaj prvi jednako debilan kao i svaki sledeći.

Da se razumemo, Gidra Bojanić je bio veliki glumac i on je otprilike jedini lik koji vas neće navesti da brzinom svetlosti promenite kanal. Problem je sa njegovom dinastijom!

Porodicom u koju se pokušao uvesti mnogo lud zaplet, ali glumci i scenario nikako nisu to preneli, samo su ga unakazili, što je iz, nekog razloga, povod za decenijsko prikazivanje…

Slično je i sa Nikolom Simićem, omiljenim crtanim likom, čovekom koji je na kraju izuzetne glumačke karijere počeo da snima neponovljivo glupe serije kao što su „Ljubav, navika, panika“ (naziv sve govori), i „Agencija za SiS“ (takođe).

I pored toga što su praznici praktično prošli, i što možemo da odahnemo od debilnih filmskih ostvarenja, ostaju nam neke serije da nas podsećaju kakvi smo, jer čim nam neko to pušta godinama, znači da nas ne smatra baš za inteligentnu ciljnu grupu.

Na ovu si ekipu potrošio solidan deo života

Ako prosečan Srbin gleda TV petinu svog života, bar polovinu toga je potrošio na „Srećne ljude“, „Bolji život“ i „Porodično blago“. I sa tim serijama ne postoji nikakav problem, osim njihove učestalosti. Ubace se tu s vremena na vreme i „Kamiondžije“ ili „Otpisani“, ali sve to ćemo odgledati usput, i neće nam posebno zagorčavati život koji i onako nije baš presladak. Ali kad se potroše te serije, kreće mutant poput „Bele lađe“ ili one serije na čije snimanje dolazi predsednik lično pa im se nećemo zamerati, da nam ne bi gorelo selo. Te serije su urnebesne populaciji 50+, a pošto smo mi izuzetno stara nacija, onda je jasno zašto te serije spadaju u najgledanije.
I onda na sva ta seljačka ostvarenja, kreće serijal sa Ivanom Bosiljčićem, najpoželjnijim zetom Srbije (valjda zato što je predsednik oženjen).

On je sve! On je lep, on je zgodan, on je šarmantan, on je pilot, on peva, on glumi, on pomaže svima, on je nežan, on je pažljiv, on recituje

On je Ivan Bosiljčić!!!

I njemu nije mesto na stranicama našeg magazina…

Ni drvo ne može da mu odoli: Ivan Bosiljčić

Brojni su primeri ovakvih filmova i serija, i teško da će se uskoro išta promeniti. Ali to ne treba da vas pogađa. Sledeće godine za vreme praznika gledajte, na primer, turnir četiri skakaonice, gledajte Engleze, oni igraju non stop tokom praznika, gledajte kroz prozor i bićete smireniji. A kada prođu praznici, tu je internet, pa skidajte po svojoj volji i želji.

A ukoliko imate tanke živce i nizak prag tolerancije, za dobrobit vašeg TV-a i porodične harmonije, izbegavajte RTS posle „Slagalice“, što zbog Dnevnika, što zbog Ivana groznog.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar