Prosize kapsule

Srpski kafanski muškarac

Pored toga što je savremeni srpski muškarac usled ekspanzije novih tehnologija, korporativnih trendova u poslu i drugih tekovina amerikanizacije, jednim delom svojih aktivnosti zapadno orijentisan; drugim delom svog životnog stila on će se uvek deklarisati kao apsolutni veliki Srbin – čovek velikog srca, čovek uživanja i naravno čovek kafane. Možda Srbiju odlikuje velikodušnost, ali kafane i kafanske rituale nisu izmislili Srbi!

Sve je počelo od kafe, tvorevine istoka, koju su kod nas donele Osmanlije. Kafa se u početku pila na ulici, u javnim kupatilima, privatnim kućama, a ubrzo i u kafanama – novim specijalizovanim prostorima za ispijanje kafe, interakciju i socijalizaciju. Kao što je kafa, tako je i kafana zbližavala različite društvene klase, starosne grupe, ljude različitih zanimanja i ljude dve različite religije. U njoj su se okupljali ljudi iz nekada nespojivih socijalnih, ekonomskih i kulturnih kategorija. Ova naizgled pozitivna sveopšta socijalizacija kulminirala je  prezasićenošću kafana, nedostatkom prostora, i na kraju, naravno, sukobima i incidentima. Kao i danas, kafana je bila kolevka velikih ideja, ali i velikih neprijatnosti, mesto dokolice, praznih razgovora, pa i privremeno prenoćište besposlenih posetilaca.

A zašto je baš kafana bitna?

Zato što je upravo u  njoj nastao model srpskog kafanskog čoveka sa svim svojim današnjim kafanskim ritualima. Kako u svojoj knjizi „Privatni život Srba pre modernih vremena“ Miško Lazović navodi, tradicionalno osmanlijsko gostoprimstvo se iz kuća  veoma brzo prenelo u kafanu gde će ga i srpski živalj naslediti. Zanimljivo je da se ovaj podatak uopšte ne odnosi na gostoprimstvo osoblja, već upravo na ponašanje pojedinačnog posetioca kafane koji je neretko izgovarao: „šta pije kafana?“

Sve je počelo odavde

„Kultura čašćavanja“ brzo je postala ustaljeno kafansko ponašanje i to ne samo među prijateljima i poznanicima, već se primenjivala pri ulasku svakog gosta koji izgleda pristojno i civilizovano na prvi pogled. „Čašćavanje“ još na početku prestaje da bude selektivno na bilo koji način, što između ostalog dokazuje i svakodnevno međusobno „čašćavanje“ Srba i Osmanlija.

Kultura „čašćavanja“ u Srbiji je prisutna i danas. Bez obzira na varijacije u životnom standardu kroz istoriju, ovaj običaj ne izostaje. Pored kafane, može se povezati i sa drugim situacijama i ambijentima u kojima Srbi žele da budu velikodušni – kada proslavljaju privatne uspehe, religijske praznike, venčanja, ispraćaje u vojsku. Naravno, danas se ne ispraća samo na odsluženje vojnog roka, već i na studentsku razmenu u inostranstvo, na privremeni rad, nastavak školovanja itd. Razvijen je veliki broj potencijalnih prilika u kojim možemo da „častimo“ i da proslavljamo, da pijemo i da „ne štedimo na hrani“.

Iako na prvi pogled ovo gostoprimstvo može da se tretira kao sasvim prirodna i ljudska aktivnost uslovljena određenim raspoloženjima i prilikama, u nekim drugim kulturama to nije slučaj.

"Piće za sve!"

U bilo kojem zapadnoevropskom ambijentu, ne samo da bi se teško moglo naići na osobu koja će poručiti piće za sve goste u nekom ugostiteljskom objektu, već se „čašćavanje“ kao običaj retko praktikuje i u manjim prijateljskim grupama.

Zato je odlazak u kafanu sa prijateljem Srbinom velika privilegija – on će vas častiti i kada nema čime!

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar