Prosize kapsule

Facebook: Imperija sagrađena na “lajkovima”

Facebook je zanimljiva kompanija. Tome u prilog ide i činjenica da u vreme najgore krize i recesije, ova društvena mreža ostvaruje enormne prihode. Pre nekoliko dana Facebook je podneo prijavu za izlazak na berzu, a taj dokument sadrži brojne informacije o kompaniji. Malo je reći da je reč o vrlo zanimljivim informacijama.

Mark Zakerberg i dalje kontroliše kompaniju

Zakerberg trenutno poseduje 28,2 odsto deoničarskog kapitala, a njegovo bogatstvo procenjuje se na 17,5 milijardi dolara. Ima većinsku kontrolu nad kompanijom. Osnivač i izvršni direktor Fejsbuka. Prema pisanju “Forbsa” trenutno stvara sopstveni monetarni sistem “Fejsbuk kredits”, kako bi olakšao trensakcije i priliv profita.

Facebook ostvaruje ogroman prihod

Broj aktivnih korisnika Facebooka u konstantnom je porastu. Krajem 2011. Fejsbuk je imao 845 miliona aktivnih korisnika, što je za 39 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. U 2011. godini prihod je iznosio 3,7 milijardi dolara, a operativna dobit (pre odbijanja kamata i poreza) 1,7 milijardi dolara. Čist prihod u 2011. iznosio je milijardu dolara.

“Lajkovanje” je promenilo sve

Fejsbuk je profit počeo da ostvaruje 2009, nakon uvođenja “lajk” dugmeta. To je  omogućilo porast prihoda od reklama, ali i lakše utvrđivanje ciljnih grupa korisnika pogodnih za reklamiranje proizvoda.

Sve je to u redu, "lajk" i sve to, ali nama ovo fali

Zinga igrice

Iako Facebook dosta zavisi od oglasa, njihov udeo u ukupnom prihodu je iz godine u godinu sve manji. Primera radi, 2009. prihod od oglašavanja iznosio je 98 odsto, 2010. 95 odsto, a 2011. 85 odsto. Ostatak potiče od kupovine internet aplikacija, kao što je onlajn igrica “Farmvil” kompanije Zinga. Ta kompanija je značajan partner Facebooka. U 2011. godini, njen doprinos prihodu Fejsbuka iznosio je 12 odsto.

“Ukoliko se smanji broj korisnika Zinginih igrica na našoj platformi, ako Zinga nastavi da lansira nove igrice ili ih preseli na konkurentske platforme, ili ako ne uspemo da sačuvamo dobre odnose sa ovom kompanijom, može da nam se desi da izgubimo Zingu kao značajnog saradnika, što će negativno uticati na naše finansijske rezultate”, navodi se u dokumentu.

Mobilna platforma-slaba tačka

Na mobilnoj verziji Facebooka trenutno nema reklama, a upravo je to način na koji sve veći broj ljudi dolazi na Facebook. U kompaniji pravilno procenjuju da na prihode može negativno da se odrazi ako u svoje moblne aplikacije i mobilni vebsajt ne uključe reklame ili sponzorisane priče.

“Verujemo da će ljudi širom sveta i dalje sve više koristiti Facebook preko mobilnih uređaja, i da će taj vid korišćenja delimično zamenjuje i ubuduće će zamenjivati,  korišćenje putem personalnih kompjutera.”

Facebook mobile-Ahilova peta

Rivali

Facebook još ima mnogo toga da osvaja u svetu, a najveći otpor postoji u Kini, Brazilu i Rusiji, gde vladaju druge društvene mreže. Facebook naročito želi da se probije u Kinu, ali ističe da u njoj ima konkurente, kao što su Renren, Sina i Tensent.

Kao “ključni kadrovi” navedeni su samo Zakerberg i Šeril Sandberg, glavna izvršna direktorka.

Pad rasta

Očekuje se pad stope rasta. To i nije iznenađujuće ukoliko se uzme u obzir brzina dosadašnjeg rasta: u 2010. zabeležen je rast od 154 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a 2011. u odnosu na 2010. rast je iznosio 88 odsto.

Privatnost

Privatnost, koja je često predmet polemika u javnosti, samo se uzgred spominje u ovoj dokumentaciji. Nije joj posvećen poseban odeljak s upozorenjima šta bi moglo da se dogodi ako se ljudi zabrinu za svoju privatnost. To je, međutim, oblast kojom će Facebook morati da se pozabavi ukoliko želi da izbegne sve češće i žešće kritike.

Sopstveni data centri

Facebook gradi sopstvene centre za čuvanje podataka. Nije precizirana količina novca koja je u njih investirana, ali u dokumentaciji za berzu stoji da je kompanija u 2011. počela da svoje proizvode  isporučuje iz centara za obradu podataka koji su u vlasništvu Facebooka i uz upotrebu servera konstruisanih specijalno ovu društvenu mrežu.

Sopstveni serverski i data centri

Bogatstvo i zarade

Veliki broj zaposlenih u Facebooku će izlaskom na berzu postati vrlo bogati. Njima je podeljeno ukupno 138 miliona akcija po ceni od 0,83 dolara. Budući da se očekuje da njihova cena dostigne 45 dolara, to je skoro 6,2 milijarde dolara čistog profita za celokupno osoblje.

Najveća plata

Šeril Sandberg je glavni “operativac” i najplaćenija na listi zaposlenih u Facebooku, sa godišnjom zaradom od 30,87 miliona dolara. Ona je druga u komandnom lancu kompanije, odmah iza Marka Zakerberga.

“Od 190 šefova država svega devet njih su žene, od svih poslanika na svetu samo 13 odsto njih su žene, u korporativnom sektoru na upravljačkim funkcijama žene u najboljem slučaju ‘drže’ između 15 i 16 odsto mesta. Brojevi su takvi od 2002, iako je statistika poražavajuća”, izjavila je Sandbergova na TED konferenciji u Vašingtonu.

Životna priča Šeril Sandberg ide uzlaznom putanjom od studija ekonomije na Harvardu, gde ju je primetio Lorens Samers, bivši američki sekretar za finansije. Reč je o istom čovekukoji je bio predsednik upravnog odbora Harvarda u vreme kada je Mark Zakerberg.

Najveća plata u Fejsu: Šeril Sandberg

Samers joj je ubrzo postao mentor, a kada je prešao u Svetsku banku, dao je Sandbergovoj prvi posao. Ona je kasnije prešla u kompaniju Google, odakle je 2008. godine prešla u Facebook.

Ko su “face” Facebooka

Dastin Moskovic ima šest odsto udela u kompaniji i “težak je 3,5 milijardi dolara. Jedan od suosnivača i prvi tehnički direktor. On je 2008. godine otišao iz Facebooka i pokrenuo softversku kompaniju Asanu.

Dastin Moskovic: 3,5 milijardi dolara

Eduardo Severin ima dve milijarde dolara. Posedovao je pet odsto udela u Fejbuku, ali je više od polovine tih akcija prodao i investirao u nove projekte.

Eduardo Severin: Dve milijarde dolara

Kris Hjuz ima bogatstvo od 700 miliona dolara, jedan je od suosnivača i prvobini portparol Fejsbuka. Trenutno je izvršni direktor društvene mreže Jumo, koja povezuje pojedince sa svetskim neprofitnim organizacijama.

Kris Hjuz: 700 miliona dolara

Šon Parker ima bogatstvo koje se procenjuje na 2,1 milijardu dolara. Poseduje četiri odsto udela u Fejsbuku, vrednosti preko 800 miliona dolara. Bivši je predsednik kompanije i pronašao je prve investitore.

Šon Parker: 2,1 milijarda dolara

Braća Vinklvos su poznato po tvrdnjama da su oni izmislili Facebook, a da im je Zakerberg ukrao ideju. Da te tvrdnje nisu bez osnova, govori i činjenica da su od Zakerberga dobili gotovinsko poravnanje od 20 miliona dolara i udeo u kompaniji koji bi trenutno mogao da vredi više od 150 miliona dolara.

Braća Vinklvos: Odšteta od 170 miliona

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

1 komentar on “Facebook: Imperija sagrađena na “lajkovima”

  1. Zasto mrzim Fejsbuk:

    Nije problem samo u stvaranju tesko izlecive zavisnosti ili u manipulaciji putem kliktanja na 'like' i iskoriscavanju korisnika preko reklama.

    Oni odaju i poverljive informacije i time ugrozavaju zivote onih clanova koji su aktivni u protestima protiv nedemokratskih rezima.

    Recimo – nedavno su na aerodromu Tel Aviv uhapsili veci broj volontera iz EU koji su dolazak dogovorili preko fejsbuk grupe, a radi mirnog protesta zbog visegodisnjeih nehumanih sankcija i totalne blokade Palestinaca u Gazi.

    Njihove podatke je Fejsbuk prosledio CIA-i i ti momci i devojke su nedeljama maltetirani i silovani po izraelskim zatvorima!

    Ja nalog nemam jer na Fejsbuku mozes samo da probas da obrises sve sto si okacio, ili ugasis nalog, ali sve ostaje zauvek njihovo vlasnistvo, snimljeno na njihovim hard diskovima i dostupno orvelovskoj drzavi i njenoj CIA preko otvorenog linka, non-stop.

    Fejsbuk zvanicno tvrdi da nema dovoljno sluzbenika da odgovraju na pojednicane zahteve CIA vec su im dali otvoren pristup, samo im treba ime sumnjive osobe i otvataju taj nalog bez problema.

    E zato nemam nameru da koristim Fejsbuk.

    Jer imam nameru da ucestvujem u protestima protiv svakog lazljivog, bilo srbijanskog ili inog rezima, tipa Occupy Wallstreet.

    Ako CIA (ili BIA) nesto hoce da sazna o nama neka se potrudi, to su do sada radili njihovi informatori tacnije dousnici, a ne da im sami pisemo izvestaje o tome sta radimo, mislimo, volimo, planiramo, gde smo bili zasto i kada, i koga pozanjemo, ko su prijatelji a ko saradnici…

Ostavite komentar