Prosize kapsule

Kad krene naopako

Dešava se i to – krene sve kako treba, i onda odjednom sve krene naopako i nađemo se u čudu, ne znamo šta se desilo i šta se dešava a sa druge strane ne dobijamo nikakva objašnjenja, zapravo ne dobijamo ništa osim ćutanja i hladnoće koju vrlo dobro možemo da osetimo.

Naravno prva faza u ovakvim situacijama jeste i ćutanje sa naše strane i višesatno preispitivanje sebe u čemu je problem. To je prilično besmislena akcija, jer odgovor sasvim sigurno nećemo dobiti. Onda sledi faza davljenja prijatelja i ljudi oko nas. Prepričavanje sve do najsitnijih detalja kako bi možda neko drugi uvideo neku grešku, neki nesporazum ili nešto slično.

I skoro sam ubeđena da je to zapravo i najkomplikovanija faza jer se analiziraju, mogu slobodno da kažem – gluposti i onda se donose nekakvi zaključci, vrlo nespretno tipa: „Pa možda je ona/on pomislila/pomislio kad je bilo ono, ovo…“ i tako u nedogled, a svi znamo da to nema veze s mozgom, a naročito sa istinom. Definitivno ovu fazu treba zaobići; možda je dovoljno samo prijateljima ispričati da je nešto pošlo naopako i to je to. Jer, kako neko drugi može da zna šta je to? Nikako! Ipak na kraju, nakon svake priče, zaključivanja i analiziranja u našim glavama ostaje samo jedno – nešto ne valja.

Ne znam koliko njih se odluči na direktan razgovor sa osobom, sa kojom je i krenulo naopako… Mada, meni to deluje kao nešto sasvim prirodno i normalno. Na primer i ja sam pre nekoliko godina bila u takvoj situaciji. Preskočila sam onu fazu kukanja prijateljima nego sam odmah pitala tadašnjeg momka u čemu je problem. Kao što je i za očekivati, dobila sam ćutanje i odgovor da je sve u redu i da on ne zna o čemu pričam. Ja sam nabrajala situacije koje su se razlikovale od početka naše veze i rekla sam mu da osetim da se promenio i da sam ubeđena da on ima nešto da mi kaže povodom toga. Mislim da sam možda bila malo i dosadna jer sam insistirala, a on je u jednom momentu besno rekao da je jedina stvar koja može da izazove to da nam krene naopako, zapravo moje brbljanje.

Ćutanje najčešće znači kraj

Naravno da nije bio fazon u tome. To je bilo naše poslednje viđanje, a kasnije sam saznala da je on u to vreme počeo da se viđa sa drugom devojkom. Eto, ipak je nešto bilo pošlo naopako u našoj vezi. Sve u svemu, hoću da kažem da je jedini način da saznamo nešto, zapravo direktno pitanje upućeno toj osobi sa kojom nam je krenulo naopako.

Često se desi da ta osoba prosto ne može da izgovori razlog, ali i tada treba da nam postane potpuno jasno da je to kraj i treba da prestanemo da se pitamo: „Zašto?“ – pa eto tako! Nešto se desilo i to je prestalo da bude ono što je bilo. E tu su nam onda bitni prijatelji; dakle, ne pre nego posle. Onda su nam potrebni izlasci, razgovori, po malo i da se pljune po bivšima ili kako ko već želi.

Jedno je sigurno, kad osetimo da je krenulo naopako a nemamo i ne dobijamo nikakvo objašnjenje povodom toga, onda je to najverovatnije i kraj. Treba samo to da prihvatimo i krenemo dalje. I ima jedna dobra rečenica koju mi je kao savet izgovorio jedan poznanik, sada nedavno kad je bilo jasno da je mojoj vezi kraj. Rekao mi je: „Ma moš’ misliti, nije ni prvi ni poslednji… Zar ne?“, ja sam mu odgovorila da sam ja za njega mislila da će biti poslednji, a on mi je rekao: „Da, ali vidiš da nije… Prema tome, to ti je kao i sa onim pre njega…“. Kada sam malo bolje razmislila o tome, shvatila sam da je potpuno bio u pravu. A to što sam ja mislila… Ma, i onako imam loše procene. Idemo dalje!

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

3 komentara na “Kad krene naopako

  1. Nikad nisam imao duzu vezu od 2 meseca,jer mi brzo dosadi.Poslednja veza koja se skoro zavrsila na moju veliku zalost je bila super.Ona kaze da joj je lepo sa mnom,da me voli ali da sam predobar prema njoj :O u cemu je fora,gde gresim?

Ostavite komentar