Prosize kapsule

Kako pobediti malodušnost?

Postoje trenuci, pa nekad i duži periodi u životu kada smo savladani osećajem koji se najbolje opisuje rečju „malodušnost“. Obeshrabrenost, nedostatak volje, osećanje nemoći i niže vrednosti – samo su neki od obrazaca takvog emotivnog i mentalnog stanja.

„Malodušnost“ je reč koja ima negativan prizvuk i podrazumeva odgovornost i određenu karakteru slabost samog nosioca osećanja. Dakle, smatra se da je čovek sam odgovoran što je dopustio da ga obuzme osećaj malodušnosti i ono se često povezuje sa nekim vidom razočarenja.

Nekad je dovoljna samo reč podrške bliske osobe ili razonoda sa prijateljima kako bi se ovakvo stanje prevazišlo, no dešava se da malodušnost ima duboke korene u ličnosti samog čoveka te je potrebna iskrena samoanaliza ili stručna pomoć kako bi se pronašao izlaz. Rešenje je pre svega u izmenjenom pogledu na okolnosti, ali i na sebe.

Evo nekoliko mogućih uzroka malodušnosti i predloga kako je prevazići u datim uslovima.

Hroničan umor

Neispavanost, stres i loša ishrana glavna su prepreka opštem fizičkom i mentalnom blagostanju. Kofeinski napici, alkohol, nikotin i slatkiši mogu neko vreme kompenzovati manjak energije i raspoloženja, ali cena mora biti plaćena kad-tad. Osim deficita fizičke energije i dugoročnih zdravstvenih rizika, obično se akutne posledice ispoljavaju u vidu nervoze, promena raspoloženja i naposletku duševne malaksalosti.

Rešenje: Pokušaj sebi da obezbediš periode kvalitetnog odmora (može i aktivnog), kao i minimum šest sati neometanog sna tokom noći. U ishrani izbegavaj visoko procesiranu hranu, testa i jeftine slatkiše, a preferiraj nemasne proteine, sveže voće i povrće, integralne žitarice. Obezbedi svom telu preko potrebnu fizičku rekreaciju makar tri puta sedmično.

Šest sati sna dnevno je minimum koji moraš priuštiti sebi

Lični neuspeh

Svi smo mi samoljubivi, u manjoj ili većoj meri. To je i razlog što povremene “neuspehe” na poslovnom Ili ličnom planu tako teško prihvatamo. Ovakva egzistencijalna “razočarenja” vode osećaju  nesposobnosti i samosažaljenja. U takvim trenucima kroz glavu najčešće prolaze fraze tipa “ja ne mogu“, „nisam nizašta“, „nema izlaza“ itd.

Rešenje: Bilo koja vrsta „neuspeha“ mora se shvatiti samo kao korisna lekcija ili povratna informacija na putu ka uspehu! Umesto samosažaljenja, odaberi akciju! Kao prvo, analiziraj koje su stvarne posledice tog „neuspeha“ (videćeš da i nisu toliko pogubne), i šta možeš ODMAH uraditi kako bi povećao šanse da sledeći put uspeš.

Slični tekstovi

Ostavite komentar