Prosize kapsule

Špijuni su među nama

Tekst koji dolazi ispod ovakvog naslova, sigurno će nekog asocirati na pesmu našeg najpoznatijeg Mitra ( Mrkela se povukao još u prošlom veku), ali na žalost Mirićevih fanova, nećemo vam tumačiti njegov lyrics, nego ćemo se baviti pravim špijunima, onima koji su takođe među nama, ili su bar bili, a niko nije znao ni ko ih šalje, ni za koga rade, dok oni najbolji verovatno nisu nikada ni otkriveni i još špijuniraju…

Špijunski zanat se može svrstati u jedan od najstarijih, i prvobitna plemena su verovatno imala likove koji su prenosili svojim poglavarima kako se pali vatra, i šta da se radi sa ženkom nakon udaranja toljagom… Kasnija vremena su donela neku novu vrstu špijunaže, danas ne možemo ni da zamislimo na koje načine smo sve špijunirani (a jesmo sigurno!), pa zato možemo pouzdano da pričamo samo o nekim malo starijim i raskrinkanim špijunima…

Doba u kom su špijuni bili najtraženiji kadar je, naravno, period između dva svetska rata i period Hladnog rata. Možda zbog toga, i najveći i najpoznatiji špijuni dolaze upravo iz tada najvećih sila (SSSR, Velika Britanija, SAD…) Krenućemo do najbrojnijih a oni su svakako Sovjeti…

Čovek za koga nikada ne bi rekli da je špijun (a to vam govori da je bio uspešan) je upravo Klaus Fuhs. Rođen u Nemačkoj 1911. godine, ovaj teorijski fizičar je vrlo mudro primenio svoje znanje prirodnih nauka. Radio je na stvaranju atomske i hidrogenske bombe kao i na raznim fisijskim oružjima. Za vreme studiranja u Nemačkoj, priključio se Komunističkoj partiji Nemačke. Pri uspostavljanju nacističkog režima, prebegao je u Englesku, gde je ujedno i diploimirao. Tokom rata je špijunirao Britance i Amerikance, i prenosio Rusima. U Las Alamosu, u Novom Meksiku, je bio deo projekta Menhetn, a kasnije je Sovjetima pomogao u otkrivanju tačnog broja bojevih glava u posedu SAD-a.

Radio na razvoju naoružanja: Klaus Fuhs

Osuđen je u Britaniji za prenošenje vojnih tajni prijateljskim zemljama, i od predviđenih 14, odležao devet godina, a potom izašao kao slobodan čovek, odselio se u Nemačku i zauvek završio sa špijunskim poslovima… Umro je 1988. godine. Iako Nemac, Klaus je sjajno sarađivao sa Rusima, a koliko su oni zainteresovani za strane špijune, govori i karijera još jednog velikog špijuna, ovog puta Britanskog porekla.

Reč je o Oldriču Ejmsu. Prvobitno zaposlen u američkoj obaveštajnoj službi, 1985. godine je prebegao u ruske redove. I to samo iz novčanih razloga, pravi profesionalac! Ušetao je u ambasadu SSSR-a sa poverljivim podacima, i za  njih je dobio nekoliko miliona dolara, a glavu je izgubilo nekoliko američkih agenata. On je novac luksuzno trošio, kupovao vile, automobile u skupoceni nakit. CIA je počela da sumnja kada su primetili veliku količinu informacija koje su „procurele“… Istragu je sproveo FBI, a Ejms je dospeo na prvo mesto liste optuženih. On je uhapšen sa suprugom na aerodromu i sada je na doživotnom služenju robije u Alenvudu u Pensilvaniji.

Služi doživotnu robiju: Oldrič Ejms

Njegovi zemljaci, čuvena „Grupa sa Kembridža“, bli su vrlo dobro organizovana špijunska grupa. To potvrđuje činjenica da se od njih petoro, za četvoro zna tačan identitet! Njihov radni staž je tekao u periodu između Drugog svetskog rata i Hladnog rata. Prikupljali su informacije za sovjete, ali su takođe i širili dezinformacije u redovima nacista.

Petorku sa Kembridža činili su Kim Filbi (Stenli), Donald Duart Meklin (Homer), Gaj Bardžis (Hiks) i Entoni Blan (Džonson). Postoji više kandidata za identitet petog člana, a mnogi smatraju da je to bio Džon Kairnkros (List). Ime su dobili po univerzitetu na kom su studirali u vreme priključivanja komunistima.

A za one neupućene, evo jedne korisne informacije! Najpoznatiji špijun svih vremena je ženskog pola! Ne nasedajte na priče o naivnosti, neiskvarenosti i slično, u svakoj ženi čuči jedna Mata Hari… Da ne bude zabune, ni sada ne pišemo o pevačima, i dalje smo u svetu špijuna. Mata Hari, rođena kao Margareta Gertruda Zele, je jedna od retkih osoba u svetu špijuna koja je špijunirala za svoju domovinu. Ime Mata Hari je prvobitno bilo njeno scensko ime, s obzirom da se bavila scenskim plesom (čitaj striptizom), kao i nekom vrstom poslovne pratnje.

Najpoznatija špijunka: Mata Hari

Kada uzmemo u obzir prirodu njenog posla, jasno je kako je dolazila do bitnih ljudi i bitnih informacija. Ona je strogo poverljive informacije, koje je (verovatno ženskim metodama) izvlačila iz francuskih agenata, vrlo uspešno prenosila Nemcima za vreme Prvog svetskog rata. Međutim, poruku u kojoj Nemci pohvaljuju rad agenta H-21, presreću Francuzi, identifikuju Mata Hari kao agenta H-21 i hapse je u hotelu u Parizu. Pola godine posle toga, sud je proglašava krivom za špijunažu i Mata Hari izlazi pred streljački vod koji okončava njenu  špijunsku karijeru i život u 41. godini.

Još jedna dama u redovima špijuna, koja je takođe bila vrlo uspešna u tom poslu je Bel Bojd. Ona je rođena kao Izabela Meri Bojd, 1844. godine, i bila je vrlo aktivna u američkom građanskom ratu. Štab joj je bio u očevom hotelu u Virdžiniji, odakle je prosleđivala informacije generalima Konfederacije. Posle bliskog kontakta sa vojnicima Unije, Bel zavodi jednog vojnika i od njega dobija (gore navedenim i dobro poznatim metodama) informacije koje prosleđuje Konfederaciji.

Špijunirala u Građanskom ratu: Bel Bojd

Svoju odanost je dokazala probijanjem kroz protivničke linije, i prenošenjem vrlo bitnih vesti svojim generalima. Za zasluge je odlikovana južnjačkim krstom. Međutim, po završetku afere, njen ljubavnik ju je izdao i uhapsio 1862. godine. Ona se nakon oslobađanja seli u Englesku, gde počinje glumačku karijeru, a u SAD se vraća 1869. godine. Preminula je od srčanog udara sa 56 godina.

A jedan od najodanijih špijuna je i verovatno najpoznatiji Sovjetski špijun. Rihard Zorge, rođen krajem 19. veka, karijeru je počeo kao novinar, radio je u Nemačkoj i u Japanu, najvećim Sovjetskim neprijateljima u to vreme. Posle ranjavanja u Prvom svetskom ratu, oporavljao se čitajući Marksa i Engelsa, i tada je prihvatio komunističku ideologiju. Posao novinara mu je bio odlično pokriće da se nađe u pravo vreme na pravom mestu, pa je tako Zorge vrlo uspešno prikupljao informacije po Nemačkoj, Japanu, Kini… Zorge je svojim umećem došao do ključnih informacija u Drugom svetskom ratu, saopštio je vojnom vrhu pod kojim uslovima će Japan napasti SSSR, i kada će napasti Staljingrad.

Čitao Marksa i Engelsa: Rihard Zorge

Ona ključna stavka koja je proslavila Zorgu, priznata mu je tek 1964. godine! Zorga je Rusima saopštio tačan datum nemačkog napada na SSSR, ali Staljin ga nije poslušao i nikada to nije javno priznao. Zorga je uhapšen u oktobru 1941. godine i, iako su ga mučili, nije priznavao vezu sa Rusima. Obešen je u novembru 1941. godine, a tek nakon Staljinove smrti, Zorga posthumno, 1964. godine, dobija orden narodnog heroja Sovjetskog Saveza…

Očigledno je da život špijuna nije tako sjajan, kao što je na TV-u prikazan u serijalu o agentu 007. Špijuni su nešto više od šmekera koji piju martini, voze Aston Martin, i jure ženske. I, iako je verovatno američka verzija špijunaže egzotičnija, u ovom slučaju pobeđuje ruska škola… Jer šta bi inače radili onoliki Rusi po Americi, sem onog što najbolje znaju…

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar