Prosize kapsule

Verske stranice rizičnije od pornografskih

Sigurnosna kompanija Symantec otkrila je da web stranice religioznog i ideološkog sadržaja u proseku imaju tri puta više zloćudnog softvera od XXX stranica. Svoje je otkriće ta kompanija objavila u godišnjem izveštaju o stanju sigurnosti na internetu, prema kojem je broj sigurnosnih propusta pao za petinu.

Izuzetak su slabe tačke na mobilnim uređajima, kojih je pronađeno 93 posto više nego godinu pre. Za mobilne uređaje pronađeno je oko 4.000 različitih virusa i sličnih napasti. Najrizičnijim se pokazao Android.Zato je broj napada vrtoglavo porastao za 81 posto.

Napredni ciljani napadi šire se na organizacije svih veličina. Hakeri ne biraju koga će napasti. Sve češće su na meti mobilni uređaji i raznovrsni podaci.

Ta je kompanija prošle godine blokirala više od 5,5 milijardi napada. Broj jedinstvenih verzija zloćudnih kodova porastao je na 403 miliona, a broj blokiranih napada dnevno na web sajtove za 36 posto.

Donekle teši to što je zabeleženo značajno manje spama, kao i novih načina kako zaobići zaštite na kompjuterima.

U Symantecu procenjuju da su cyberkriminalci napustili spam i okrenuli se društvenim mrežama, čiji brojni korisnici smatraju da nisu izloženi rizicima. Zbog toga i a i zbog same prirode društvenih mreža, puno je lakše proširiti zloćudni softver.

Ciljani napadi su u porastu – do kraja 2011. godine beleženo ih je 82 dnevno (u odnosu na 77, koliko ih je bilo pre). I za to su korišćene društvene mreže, kao i posebno prilagođen malver kako bi se omogućio neovlašćeni pristup osetljivim informacijama.

Pre su mete bile javne i državne institucije, ali od prošle godine se to počelo menjati. To više nisu samo velike organizacije. Više od 50 posto napadnutih imalo je manje od 2.500 zaposlenih, a gotovo 18 posto manje od 250. Napadi su verovatno vršeni zato što su bile deo lanca snabdevanja ili partnerskog ekosistema veće kompanije, kao i zato što su bile slabije branjene. 58 napada bilo je usmereno na zaposlene koji nisu na rukovodećim i upravljačkim položajima.

Pri prosečnoj krađi podataka bilo je ukradeno je oko 1,1 miliona identiteta, daleko više od bilo koje godine pre. Hakeri su bili odgovorni za najveće pretnje – došli su do 187 miliona identiteta. Ipak, podaci su najčešće bili ugroženi običnom krađom ili gubitkom laptopa, pametnog telefona, USB-a ili drugog uređaja na kojem su pohranjeni. Zahvaljujući tome, iscurili su podaci za 18,5 miliona identiteta.

Izvor: Tportal.hr

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar