Prosize kapsule

NASA ima plan za osvajanje Marsa

Iako se prognoze o eventualnim ljudskim misijama na Mars neprestano menjaju, kao i datumi mogućeg odlaska na tu destinaciju, prema najnovijem izveštaju interne NASA-ine radne grupe, izgledni datum za ekspediciju sa ljudskom posadom je 2033. Prema njihovom planu, ekspedicija bi u orbitu Marsa stigla 2033. godine i pokupila резервоар sa uzorcima stena iz robotskog modula lansiranog sa Marsove površine. Prema ovome scenariju, ljudi se ne bi iz orbite spuštali na samu površinu planete.

Novost ovoga programa je u tome što kombinuje dva, inače u NASA-i žestoko suprotstavljena pristupa: ekspediciju sa ljudskom posadom i samo robotsko istraživanje. Kako se dva tabora bore za državno finansiranje, njihovi ciljevi su obično uzajamno isključivi. Prema ovome novom planu, „robotska“ strana bi dobila dodatno finansiranje iz sredstava inače predviđenih za ljudsku ekspediciju, a iskoristila bi ih za eksperimente korisne za ljudski program, kao što su jeftini prenosivi detektori raznih tipova radijacije i optičke komunikacije.

Obamina vlada načelno podržava misiju na Mars, ljudsku ili robotsku, takođe negde za 20-tak godina, ali ovo je prvi puta da je NASA predstavila konkretne rokove i ciljeve ekspedicije i ideju kombiniranja ljudske posade sa robotskim istraživanjem.

Naravno, i ovaj plan ima svoje protivnike, uglavnom pobornike čisto robotskog istraživanja. Po njima i ovakav plan i dalje predstavlja neverovatne tehnološke izazove i daleko veći trošak koji iziskuje sigurno slanje ljudi na takav put, ali i problem sa automatizovanim sondama.

Za sada se od tehnologija koje još ne postoje, a potrebne su, spominju posve nove rakete-nosači koje bi nosile ljudsku posadu sa svime što im je potrebno na tom putu, kao I tehnologija zaštite astronauta od zračenja u svemiru koja bi trebala biti bitno drugačija od svega što do sada postoji.

Prema Orlandu Figueroi, vođi radne grupe, postoje četiri načina da se krene u ovaj projekat.

Prvi bi bio da se što je brže moguće u okviru postojećeg budžeta krene sa slanjem sonde,odnosno površinskog vozila koje će uzeti uzorke sa mesta za koje se odredi da su najzanimljivija, a koji će čekati kasniju sondu koja će ih skupiti sa površine i odaslati u orbitu.

Druga je opcija da se istovremeno pošalje više površinskih vozila na što je više lokacija na Marsu moguće – realno je maksimalno tri lokacije simultano. Ovime bi se povećao vremenski razmak pre nego što se pošalje sonda koja će skupiti uzorke i poneti ih u orbitu, ali se time i povećava verovatnoća da će se na nekom od odabranih mesta pronaći dokaz sačuvanog života na Marsu.

Treća je mogućnost da se iz fokusa izbaci želja za samo skupljanjem uzoraka i da se krene u sistemsko istraživanje Marsa koje bi uključivalo atmosferska i unutrašnja istraživanja na licu mesta.

Četvrta je mogućnost razmotriti verovatnoću da će rover Curiosity, koji će sleteti na Mars u avgustu i to u krater Gale koji je NASA-i posebno zanimljiv, doći do prelomnog otkrića koje će pokrenuti nove, ambicioznije planove.

Kako je vidljivo, za sada se ne spominje bilo kakva zajednička međunarodna misija sa Evropskom svemirskom agencijom ili Rusijom, ali se i ne isključuje…

Rover Curiosity, lansiran 26. Novembra prošle godine i vredan 2,5 milijarde dolara. Pokretna laboratorija

U Marsovoj orbiti Curiostiy se odvaja od rakete-nosača, zajedno sa automatovanim sistemom retro-raketa koji će ga spustiti na površinu

Umetničko viđenje aktivnosti Curiosityja na Marsu

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar