Prosize kapsule

Olimpijada u 12 tačaka

Dugo čekana Olimpijada u Londonu je tu. Iako ju je obeležio niz skandala pre nego li je uopšte i počela, prvi zvaničan dan doneće dosta toga zanimljivog. Pretpostavljamo da će u narednim nedeljama najveća svetska sportska fešta priuštiti svima nama različita uzbuđenja, pa je red da se podsetimo kako je sve počelo i čemu sve to.

Zvanična olimpijska zastava

Zvaničnu Olimpisku zastavu kreirao je  Pjer de Kuberten 1914. godine. Olimpijski zastava sadrži pet prstenova na beloj podlozi. Prstenovi predstavljaju pet kontinenata i simbolizuju prijateljstvo koje se steče na Olimpijskim igrama. Prstenje je, s leva na desno, plave, žute, crne, zelene i crvene boje. Ove boje su izabrane zato jer se bar jedna od njih pojavljuje na zastavi svake zemlje u svetu. Olimpijska zastava prvi put se zavijorila tokom Olimpijskih igara 1920. godine.

Olimpijski moto

Pjer de Kuberten, osnivač modernih olimpijskih igara, 1921. je pozajmio latinski izraz za Olimpijske moto: Citius, Altius, Fortius (“Brže, više, jače”).

Iron Abs za vas

Olimpijska zakletva

Pjer de Kuberten napisao je zakletvu za sportiste. Tokom ceremonije otvaranja, jedan sportista recituje zakletvu u ime svih sportista. Olimpijska zakletva se prvi put čula na Olimpijskim igara 1920. godine, a recitovao ju je belgijski mačevalac Viktor Boin. Olimpijska zakletva glasi: “U ime svih takmičara, obećavam da ćemo učestvovati u ovim Olimpijskim igrama poštujući pravila koja ih regulišu, u pravom sportskom duhu, za slavu sporta i čast naših timova “.

Olimpijski plamen

Olimpijski plamen je preuzet iz antičkih Olimpijskih igara. Na Olimpu (Grčka), plamen je zapaljen od strane sunca, a zatim bi goreo do zatvaranja Olimpijskih igara. Olimpijski plamen u drevnoj Olimpiji su palile žene koje su nosile drevne odore i koristile zakrivljeno ogledalo i sunce. Olimpijska Baklja bi potom prelazila od trkača do trkača i tako bi iz drevne Olimpije stigla do grada gde bi se igre održavale. Plamen bi čuvao čuvar plamena sve dok se igre ne završe. Olimpijski plamen prvi put se pojavio na modernim Olimpijskim igrama 1928. u Amsterdamu. Sam plamen predstavlja niz stvari, uključujući čistoću i težnji ka savršenstvu. Godine 1936. predsednik Organizacionog komiteta za Olimpijske igre Karl Diem predložio je da olimpijska baklja prođe svetom kao štafeta.

Olimpijska Himna

Olimpijsku himnu, koja se intonira pri podizanju Olimpijske zastave, komponovao je Spiros Samaras a reči je napisao Kostis Palamas. Olimpijska Himna je prvi put intonirana na Olimpijskim igrama 1896. u Atini, ali nije proglašena za zvaničnu himnu od strane MOK-a sve do 1957. godine.

Zlatne medalje

Poslednja zlatne olimpijske medalje koje su u potpunosti napravljene od zlata su dodeljene 1912. godine u Stokholmu.

Medalje

Olimpijske medalje se dizajniraju za svake nove Olimpijske igrama od strane Organizacionog odbora i grada domaćina. Svaka medalja mora biti najmanje tri milimetra debeljine i 60 milimetara u prečniku. Takođe, zlatne i srebrne olimpijske medalje moraju biti napravljene od 92,5 odsto srebra, a zlatna medalja je pokrivena sa šest grama zlata.

Prvo svečano otvaranje

Prve ceremonije otvaranja su održani tokom 1908. na Olimpijskim igrama u Londonu. Tokom ceremonije otvaranja Olimpijskih igara, na čelu povorke sportista je uvek grčki tim, a potom svi ostali timova u alfabetskom redosledu (na jeziku zemlje domaćina), osim poslednjeg tima koji je uvek domaćin.

Prvi šampioni modernih igara

James B. Konoli (SAD), pobednik skoka u dalj, bio je prvi olimpijski šampion modernih olimpijskih igara.

Prvi maraton

U 490. godini p.n.e, Pheidippides, grčki vojnik, trčao je od Maratona do Atine (oko 25 milja) da obavesti Atinjane o ishodu bitke sa Persijancima. Put je bio neravan, brdovit  i prepun drugih prepreka, pa je maratonac stigao u Atinu iscrpljen i krvavih nogu. Nakon što je izgovorio meštanima vest o pobedi Grka u bici, Pheidippides je pao na zemlju mrtav. Na prvim modernim Olimpijskim igrama 1896. godine održana je trka od približno iste dužine u znak sećanja na Pheidippidesa.

Tačna dužina maratona

Tokom prvih modernih Olimpijskih igara maraton nije imao tačnu dužinu. Godine 1908. britanska kraljevska porodica tražila je da maraton počinje od dvorca Vindsor da bi kraljevska deca bila svedok početku trke. Udaljenost od dvorca Vindsor do Olimpijskog stadiona bila je 42,195 metara (ili 26 milja i 385 jardi). U 1924. godini ova udaljenost je postala standardna dužina maratona.

Žene

Ženama je prvi put dozvoljeno da učestvuju 1900. godine, na drugim modernim olimpijskim igrama u Parizu.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar