Prosize kapsule

Opasni poslovi

Prema podacima nacionalne službe za zapošljavanje, procenat nezaposlenih u Srbiji iznosi 25,5 posto. Znači da na 3 posla dolaze 4 kandidata… I taj četvrti lik je višak. Šta može jedan prosečan četvrti lik da uradi kako bi došao do bilo kakvog posla?

Za početak, mi mu savetujemo da se „prešalta“ sa konkursa za bankarskog službenika (gde na 3 radna mesta konkuriše bar dvocifren broj kandidata), na konkurs gde je bolji odnos primljenih i prijavljenih, a to je uvek na radnim mestima koja su izuzetno nepopularna i koja ne bi baš svi radili… E, pa ako spadate u grupu onih koji ne biraju, u daljem tekstu ćete naći zanimljive „poslovne oglase“…a ako ne spadate u tu grupu, u daljem tekstu ćete moći da pročitate šta sve ljudi rade, i opet ostaju živi… ali ne  baš svi!

Lista je sačinjena na osnovu stope smrtnosti na globalnom nivou, a glavni parametar je broj poginulih na sto hiljada zaposlenih.

Na primer, ako ste Robert de Niro i imate „čirokanu“, onda posao taksiste za vas nije opasan, ali ako niste, trebalo bi da znate da na sto hiljada taksista 19 nesrećnika uđe u crnu statistiku (što zbog saobraćajnih nezgoda, što zbog pogrešnog izbora mušterija). Zbog toga – malo više gledajte u sva tri retrovizora i imajte pri ruci nešto za samoodbranu.

A ako već niste raspoloženi da vozikate nepoznate likove, i više se ložite na kamione nego na žute autiće, onda je pravi posao za vas – šofer. Iako to sve deluje lako sa onim peškirom oko vrata, golom ribom na posteru i tablicom sa imenom u šajbni, ipak višednevna vožnja i hiljade kilometara umeju mnogo da iscrpe, i kada se oči sklope u nezgodnoj krivini, teško da vas nešto može spasiti. Zbog tih okolnosti, na svakih sto hiljada kamiondžija, nastrada njih 26.

Kao i kamiondžije, tako i poljoprivrednici nemaju standardno radno vreme i odmor, i upravo zbog toga, kada su na njivama i na Suncu po ceo dan, dolazi do nesreća koje se ne spominju toliko koliko one u saobraćaju, a učestalije su od njih. I, iako je poljoprivredna mehanizacija poslednjih godina dovedena na zavidan nivo, u nerazvijenijim delovima sveta su još uvek po život opasne velike životinje, velike mašine i neobezbeđen radni prostor, pa zbog toga broj smrtnih slučajeva u poljoprivredi iznosi 29 na sto hiljada radnika.

Nešto rizičnije radno mesto od poljoprivrednika imaju električari, koji sa 32 poginula, zauzimaju sedmo mesto na „crnoj listi“ a uzrok tome su prevashodno strujni udari, padovi sa velikih visina i nesreće usled vremenskih neprilika. Zato, ako ste već odabrali struju kao izvor prihoda, razmislite da li ćete da popravljate televizore, frižidere i šporete, ili ćete da se pentrate po banderama, kačite se na dalekovode i iz helikoptera otklanjate kvarove.

Za one koji vole da se veru, a ne znaju mnogo o struji, tu je posao na građevini. Ali i oni treba da znaju da su rizici tog posla višestruki i da treba da budu izuzetno spretni kako se ne bi našli među 34 nesrećnika koji život izgube tako što krenu za čekićem koji im je ispao, ili glavom dočekaju kolegin čekić, ili se jednostavno zateknu u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, a takvih mesta na gradilištu ima u izobilju.

I dok na građevini ima mesta gde pogrešan potez može da bude koban, na naftnim bušotinama pogrešan potez je koban na svakom mestu. Velika verovatnoća eksplozije (kako na kopnu, tako i na moru), jedan je od najvećih rizika ovog posla, pored toga što je fizički izuzetno naporan i stresan. I iako su plate astronomske i profit zagarantovan, na svakih sto hiljada zaposlenih, desi se 37 smrtnih slučajeva. Ali da se isplati rizikovati, isplati se…

Njihove kolege, može se reći, na još rizičnijem radnom mestu (65 poginulih na sto hiljada zaposlenih), su takođe kopači energenata – rudari. Nema potrebe da trošimo reči kakav je rudarski posao, kakvo im je radno okruženje i šta sve rizikuju. Ali ipak, on nosi određenu vrstu ponosa, kao jedan pravi muški posao koji ne može svako da radi. Nije za džabe udarnik Alija Sirotanović sa svojom kacigom dobio mesto na novčanici od dvadeset hiljada dinara. Zato slobodno možemo reći da, kao što su Tesla i Vuk doprineli nauci i kulturi, jedan rudar iz Trtorića je doprineo privredi i razvoju zemlje.

Sa druge strane, koliko je rudarski posao prljav i težak, toliko je pilotski posao „posao iz snova“. Svi smo kao klinci maštali da postanemo piloti (neki i dalje maštamo), i nikada nam na pamet nisu padali rizici tog posla. Tačnije rizik, jedan jedini, koji jeste redak, ali recimo da na svakih sto hiljada aviona, 70 se  prizemlji na neželjen način. I tu nema kompromisa, dakle ako je sve u redu, i vi ste, ako nije, nema vas. Obilazak sveta i stjuardese jesu prednost ovog posla, ali pojava bradatih likova koji sve više žele da se igraju u kokpitu je svakako zabrinjavajuća za sve pilote (i kopilote).

Jedinstveni su slučajevi preživelih pilota čiji avion se sruši, zbog visine logično, ali ipak su uslovi rada sve bolji. To nije slučaj kod drvoseča, jer njihov posao koliko god da se olakša, i dalje će biti opasan – stabla će uvek padati, gromovi će i dalje udarati u drveće, grane će i dalje pucati, testere će i dalje biti oštre. I sve to nas dovodi do podatka od 105 smrtnih slučajeva na sto hiljada zaposlenih (procenat smrtnosti oko jednog promila). Jedan od najtežih poslova na svetu, ali isto tako pravi i najjače ljude na svetu. Jedna jedina prednost je rad u hladovini…

I kao što su nekada mornari bili prepušteni na milost i nemilost moru, takva sudbina danas čeka sve koji se brodićem otisnu na otvoreno more u potrazi za ulovom ribe, tune i sličnih plodova mora. Njih očekuje velika verovatnoća da će ih zadesiti : morska bolest, magla, oluja, potapanje broda i davljenje, požar na brodu, napad ajkule, pirata…i sve to kilometrima daleko od najbliže pomoći. Upravo zbog toga posao ribara po stopi smrtnosti zauzima prvo mesto sa 125 poginulih na sto hiljada ribara.

Naravno, nije stopa smrtnosti glavni pokazatelj koliko je neki posao opasan. Kod nas na primer, nije se još dogodilo da je na radnom mestu nastradao kontrolor ili vozač u GSP-u, ili da je poginuo sudski izvršitelj, a ipak bivaju pretučeni…i o tome izveštavaju ljudi koji takođe, vrlo često, bivaju pretučeni. Zbog takvih stvari dobro razmislite da li ćete prihvatiti naizgled bezopasan posao, jer nikad ne znate kada će ono što vi radite početi da smeta ljudima, prirodi ili univerzumu

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar