Prosize kapsule

Povratak u budućnost ili pomirenje sa bivšom

Obično kada završavamo vezu sa nekim, taj raskid nije lep. Zapravo ni ne znam za neki primer lepog razilaženja. Češće to bude uz svađu, razočarenja, grube reči, i obećanja „Sa tobom nikad više!!!“

E da… Onda tako nekad prođe neko vreme, pa sve ružne stvari zaboravimo, a onih lepih ne da se sećamo, nego gotovo i da živimo od njih. Tada počnemo da razmišljamo o pomirenju. Međutim, to pomirenje je jako zajebana stvar! To je mnogo teže od upoznavanja nekog novog prema kome nikad nismo imali osećanja, koga ne poznajemo i što je još bitnije, ko ne poznaje nas.

Uglavnom, kada pričam sa prijateljima i prijateljicama, svi vrlo odlučno branimo onaj dobro poznati stav „Da je valjalo, trajalo bi i sad“ i razlažemo teoriju kako ne treba ponavljati i vraćati se na nešto što nije uspelo.

Međutim nedavno sam bila svedok jedne situacije u koju mi je bilo teško da poverujem. Ovako – jedan naš poznanik je pre nešto više od godinu dana upoznao devojku (koju takođe poznajemo), oboje su odmah potpuno odlepili jedno za drugim i sve je bilo super, ali na samom početku. Ubrzo su počeli problemi i svađe međutim sve se to razrešavalo i pre nego što počne. Za nešto manje od godinu dana imali su i jednu malo ozbiljniju svađu, ali smo mi svi znali da će se to naravno završiti njihovim pomirenjem.

Tako je i bilo. E sad, pošto su oboje nekog ludog temperamenta, u jednom momentu su oboje napravili veliko sranje (svako svoje) i to je bio potpuni haos, i sa njegove i sa njene strane. On se zakleo svima nama da sa njom „nikad više“, pričao nam svima da je ona „bolesna budala“, a ona, sa druge strane je verovala i uveravala nas sve kako je to definitivno „kraj“, kako sa njim (naravno) „nikad više“ i pričala nam kako bi ovaj svet bio lepši bez takvog „kretena“ i tako u krug.

Iskreno, i ja sama sam verovala da njih dvoje „nikad više“ neće ni reč progovoriti. Međutim, kako je vreme prolazilo, tako su oboje počeli da popuštaju u svojim izjavama i čak su počeli i da se ljubazno javljaju jedno drugom na ulici, što je bio veliki napredak. Jedino je jedna od mojih drugarica sve vreme govorila da tu nema priče, da će njih dvoje opet biti zajedno i da je to između njih dvoje, zapravo ljubav. On ni da čuje, a ona se iskreno smejala tim izjavama. Ali, ali, ali! Nedavno je do mene sasvim slučajno došla informacija da su njih dvoje opet zajedno, da im je lepo, ali da ne pričaju puno o tome. Nisam mogla da izdržim i nazvala sam ga da pitam o čemu se radi.

Prvo je vešto izbegavao da progovori ali kad sam mu rekla da sigurno znam, onda mi je rekao da je sve to tačno. Pitala sam ga kako je došlo do toga da pređe preko svega što je govorio, kako je moguće da se sve promenilo u njegovoj glavi (a očigledno i u njenoj). On mi je rekao da bez obzira na sve što se dešavalo, i bez obzira na sav bes koji je osećao, on ipak ne može da zamisli život bez nje.

Rekao mi je da ona njega zna da nasmeje i kad mu nije dan; da je siguran da ga ona podržava i veruje u njega; da se pored nje oseća slobodno i opušteno; da je svestan da ga ona suštinski razume; da ona zna sa njim i da jedino sa njom želi da ima dete. Dok mi je to govorio, ja sam mu rekla: „Pa dobro, to je onda ljubav, zar ne?“, a on se samo nasmejao.

Mislim, ja znam da je ova priča možda nekima patetična, sladunjava i sapunjava, ali meni je strava! Ljubav je jedini razlog zbog kog smo u stanju da pređemo preko najgorih mogućih reči koje smo izgovorili i koje su nam upućene. Zbog ljubavi radimo ono što smo sebi i svima obećali da nećemo. Možda zaista ti raskidi i prekidi viđanja nisu loša stvar da bismo razumeli šta nam nedostaje i da li možemo bez toga da nastavimo.

Hoću da kažem da na svaki raskid treba da gledamo kao na šamar koji nam je bio potreban u tom momentu. Jer ako je ljubav – ona će pobediti! I jedino ljubav treba da bude razlog pomirenju sa nekim ko je odšetao iz naših života. Drugačije ne ide, provereno!

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar