Prosize kapsule

TOP 10: Najznačajniji radio prenosi i emisije u istoriji

Radio je, iako danas u drugom planu, doprineo da se širom planete čuje o raznim događajima značajnim za čitavo čovečanstvo. Sledeća lista obuhvata deset najvećih radijskih momenata svih vremena.

Nesreća Hinderburg

Hindenburg je bio nemački cepelin izgrađen 1935. godine kako bi prevozio putnike između Evrope i SAD. Zbog vojnog embarga koje su uvele SAD, Nemci, koji su inače koristili helijum u cepelinima, ovog puta su izabrali zapaljivi hidrogen. Godine 1937. desilo se ono od čega se najviše strahovalo – cepelin je eksplodirao prilikom prizemljenja u vazdušnoj luci Lakehurst Naval.

Zanimljiv je ton kojim je reporter izveštavao o ovoj nesreći – možete prosto osetiti kakvom je hororu prisustvovao. Takav način izveštavanja više gotovo i da ne postoji u modernom novinarstvu. Najupečatljivija rečenica reportera glasila je: “Oh, the humanity!”

Rat svetova

Adaptaciju H. G. Velsove novele “The War of the Worlds” (1898) režirao je Orson Vels, a izvedena je na Noć Veštica, 30. oktobra 1938. godine. Živi šesdesetominutni prenos bio je uobličen u vesti tokom kojih je rečeno da su Marsovci upravo otpočeli invaziju na Zemlju, što je dovelo do velike panike među slušaocima. Iako je epizoda proizvela veliki bes publike, donela je veliku slavu Wellsu.

Einstein – e=mc2

Albert Ajnštajn je bio sjajni fizičar rođen u Nemačkoj 1879. godine. U emisiji o kojoj je ovde reč, Ajnštajn raspravlja o svojoj teoriji relativiteta, njegovom verovatno najpoznatijem radu. Ajnštajn je kao dete imao teškoće u govoru i smatran je tupavim dečakom. Retko ko je mogao da pretpostavi kakav će značaj steći u budućnosti.

Govor Vinstona Čerčila iz 1940. godine

Dok je bio premijer Velike Britanije, Vinston Čerčil je bio vrhunski govornik i autor velikog broja knjiga, uključujući i četvorotomno delo “History of the English Speaking Peoples”. Kao govornik, slavu je stekao svojim ratnim govorima tokom Drugog svetskog rata. Verovatno najpoznatiji njegov govor snimljen je 4. juna 1940. i ušao je u anale svetskog oratorstva.

Martin Luter King – I have a dream

Govor “I have a dream” je njegov najpoznatiji Luterov govor. Nastup se desio ispred spomenika Linkolnu tokom Marša na Vašington za posao i slobodu 1963. godine. U ovom govoru Luter je rekao da je imao san o tome kako crnci i belci mogu da žive zajedno u harmoniji i miru. Govor je označen kao ključni momenat u borbi za ljudska prava u SAD.

Hitlerova objava rata

Hitler je postao moćan u periodu konfuzije koja je nastupila posle Prvog svetskog rata. Svoju popularnost je, između ostalog, crpio i iz propagande uperene prema srednjim i nižim klasama. Sve to rezultiralo je pokretanjem Drugog svetskog rata napadom Nemačke na Poljsku. Objava rata emitovana je na radiju, a jedan američki reporter dva puta je prekidan tokom izveštavanja kako bi bile prenete informacije o hitnom zasedanju francuske i britanske vlade.

Gandhi – Vojnik mira

Mohandas (Mahatma) Gandi je bio glavni politički i spiritualni lider Indije i Indijskog pokreta za nezavisnost. Utvrdio je koncept Satyagraha (pokret zasnovan na masovnoj građanskoj neposlušnosti i mirnom protestu). Najpoznatiji Gandijev govor poznat je pod nazivom “Soldier of Peace”.

Gandi, naravno, ne bi bio to što jeste da nije umeo da izazove razne kontraverze. Upitan o situaciji o Palestini, Gandi je rekao: “Palestina pripada Arapima isto kao što Engleska pripada Englezima ili Francuska Francuzima. Pogrešno je nametati Jevreje Arapima.”

Džon Kenedi – Kubanska raketna kriza

Džon F. Kenedi je bio američki predsednik od 1961-1963. godine, kada je ubijen u atentatu u Dalasu (Teksas). Za vreme njegovog mandata, SAD su instalirale nuklearno oružje u Turskoj, tako da je Rusija bila u dometu. Kao odgovor, SSSR je počeo da instalira svoje nuklearno oružje na Kubi, koje je bilo direktna pretnja SAD-u.

Kenedi je upozorio Rusiju da će izvršiti invaziju na Kubu ukoliko bojeve glave ne budu sklonjene. U svom govoru JFK je rekao da je reč o direktnoj mogućnosti da situacija eskalira u nuklearni rat. Kriza je završena tako što su obe strane deinstalirale svoje oružje.

Lord Hawhaw

Vilijem Džojs (poznatiji kao Lord Hawhaw) je bio fašistički političar engleskog porekla koji je radio kao propagandista  za naciste. Imao je specifičan engleski akcenat, zbog kojeg je i dobio pomenuti nadimak. Džojs je svoju propagandu širio sa radio stanica u Berlinu, Hamburgu i Luksemburgu. Iako nije bilo nezakonito slušati njegove emisije u Engleskoj, na to se gledalo sa izrazitim neodobravanjem.

Ipak, vremenom su njegovi govori postali popularni u javnosti kao izbor zabave, a sam autor je postao omražena i ismevana ličnost. Pobegao je posle rata, ali ga je jedan engleski vojnik prepoznao u kafeu i to po glasu. Uhapšen je i osuđen na robiju. Poslednja njegova emisija emitovana je bez autora. Umesto njega, oglasio se vojnik koji ga je uhapsio i objavio da je Lord Hawhaw “nestao i da se neće više vraćati”.

Silvija Plat – Daddy

Rođena 1932, Silvija Plat je jedna od najvećih američkih spisateljica svih vremena. U ovom snimku ona čita svoju najpoznatiju poemu “Daddy”. Posle svega mesec dana od čitanja poeme, Silvija Plat je izvršila samoubistvo. Čitav život joj je bio prožet depresijom i pokušajima samoubistva. Silvija je bila udata za Teda Hjudžisa, takođe književnika.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar