Prosize kapsule

Država, vrhovni zaštitnik…ili slabić?

Defendant Anders Behring Breivik, who is expected to give his account of events on  the July 22, 2011 attacks at Utoeya island, is pictured in court on the fifth day of his trial in OsloČuvenog 11.septembra počelo je novo doba. Neko će to priznati, neko ne, ali sigurno da je novo bilo saznanje da živimo  u dobu gde država, čak i DRŽAVA kakva je Amerika, pada na testu bezbednosti.

A onda su potvrde samo stizale.

Skupi bezbednosni sistemi pokazivali su nemoć čak i pred pojedincima, kakav je Brejvik, čuveni norveški monstrum.

“Vitez” monstrum

Mnogo toga je išlo na ruku Andersu Beringu Brejviku kada je krenuo sa ostvarenjem svog ekstremnog plana. A najviše to što su državne službe zakazale u svom poslu.

  • Jedinici tzv Delti je trebalo skoro 50-ak minuta da po pozivu stignu na ostrvo Utoja na kom je Brejvik sejao strah i horor, usmrtivši desetine tinejdžera.
  • Jedinica angažovana da zaustavi napadača, tzv Delte nije u svom posedu imala helikopter. Vojska i policija nisu mogle da im ustupe svoje letilice u tom trenutku, jer nisu bile dostupne. U spas tinejdžerima, Delte su išle automobilima, kroz puteve koje nisu dobro poznavali.
  • Komunikacija između državnih službi je bila na skandaloznom nivou. Naime, Delte su koristile digitalni a lokalna policija analogni sistem, pa je veza između njih bila jako teška. Zapravo ceo sistem komunikacija je bio na lošem nivou jer se radio prelazak sa analognih na digitalne signale.
  • Lokalna policija bila je prezatrpana pozivima. Iako su vrlo brzo pored dve standardne telefonske linije , uveli i desetak novih, za mnoge na ostrvu bilo je nemoguće dobiti ih.
  • Bizarno je da je i sam Brejvik pokušao par puta da nazove policiju i da se preda, dvadesetak minuta pre nego je uhapšen. Kako to nije uspeo, nastavio je svoj pakleni plan. Sumnja se da je u tih poslednjih 20-ak minuta ubio 26 nedužnih omladinaca.

Brejvik je bio poznat službama norveške bezbednosti ali je uspeo da ih izigra, kupi velike količine opasnog materijala od kog je napravio bombu koja je eksplodirala istog dana u Oslu, u četvrti gde se nalaze ministarstva.

Nezavisna komisija koja je ispitivala ovaj napad, došla je do zaključka da je Brejvik mogao biti sprečen i ranije, a i da se akcija bezbednosnih snaga tog dana može najvernije okarakterisati kao spora.

brejvik 02I same službe bezbednosti Norveške izašle su u javnost sa izvinjenjem i priznanjem.

Jedan od čelnika je izjavio da je Norveška bila nesvesna surovosti koja može da je zadesi ali da treba raditi na tome da se bezbednost podigne na najveći nivo.

Za ubistvo 77 ljudi, mahom tinejdžera, i ranjavanje preko 200, Brejvik je osuđen na maksimalnu kaznu zatvora u Norveškoj – kaznu od 21 godinu.

Gorak ukus ostaje posle saznanja da je broj žrtava mogao biti manji i da je to cena koja je plaćena za neorganizovanost službi.

Američki psiho

Da teroristi nisu jedini problem snaga bezbednosti u SAD, pokazuju i slučajevi koji su u ovoj zemlji česti a od kojih su ove godine dva obišla svet, kao potresne vesti o masakrima. Jedan na premijeri Betmena u gradu Aurora u Koloradu, drugi u osnovnoj školi u Konektikatu.

Postavlja se pitanje da li uopšte, i u kojoj meri ovde postoji krivica države?

U oba slučaja zakazalo je obezbeđenje objekata u kojima se desio masakr.

septembar 01Zločinac maskiran u Džokera nije izazvao sumnju jer nije bio jedini koji je ušao u kostimu. U drugom slučaju, ubica je bio sin učiteljice koja je radila u školi u kojoj se desila drama, pa ga je čuvar pustio u objekat škole bez provere.

Ali američka javnost pokrenula je drugo pitanje koje se tiče direktno države. Promene zakona o dostupnosti i nošenju oružja.

U SAD ove zakonske regulative su slabe, pa je dostupnost oružja velika, za razliku od Japana i Kine. U Japanu se napadi vatrenim oružjem događaju retko, a u Kini je vrlo često zabranjena i prodaja noževa.

Šta stoji iza ove lake dostupnosti oružja kroz zakonske regulative u SAD?

Barak Obama je jedan od zagovornika kontrole naoružanja ali demokrate nisu ništa uradile po ovom pitanju.

dzokerNaime, posredi je jako lobiranje Nacionalne asocijacije za oružje i sličnih grupa; Predstavnički dom Kongresa koji kontrolišu Republikanci, koji imaju drugačije poglede na ovaj problem koči ove promene; kao i strah od loših reakcija glasača koji se zalažu za slobodnije posedovanje oružja.

SAD su dopustile i da 2004. godine istekne zabrana na neke poluautomatske puške.

Ostaje da se vidi da li će učestali masakri ipak primorati vlast u SAD da poradi na ovim reformama i poveća bezbednost svojih građana.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar